INTERVENCIJE (1): Invazije rađaju nove sledbenike terorista

Amerikance je šokirao 11. septembar… Možda je utešno tvrditi da se desilo to što se desilo zato što naši neprijatelji "mrze naše slobode", kao što je izjavio predsednik Buš, ali nije mnogo mudro ignorisati stvarnost koja nam daje drugačije lekcije.

On nije prvi predsednik koji se zapitao zašto nas mrze. U jednoj diskusiji sa svojim savetnicima, vođenoj pre četrdeset i četiri godine, predsednik Ajzenhauer opisivao je "kampanje mržnje protiv nas (u arapskom svetu) koje ne potiču od vlada nego od samog naroda". Njegov Savet za nacionalnu bezbednost istakao je kao najvažnije sledeće razloge: Amerika podržava korumpirane i tlačiteljske režime i "suprotstavlja se političkom i ekonomskom napretku" zato što joj je u interesu da kontroliše naftne izvore u regionu. Ankete sprovedene u arapskom svetu posle 11. septembra otkrile su da ovi razlozi važe i danas.

 Propaganda Bin Ladena

…Danas sebi ne činimo nikakvu uslugu kada tvrdimo da nas "oni mrze" i da "mrze naše slobode". Naprotiv, negativne stavove imaju upravo oni ljudi koji vole Amerikance i dive se mnogim dostignućima u SAD, između ostalog i našim slobodama. Oni mrze zvaničnu politiku koja im osporava pravo da i oni sami uživaju u istim takvim slobodama.

Iz takvih razloga, propagandni govori Osame bin Ladena posle 11. septembra o američkoj podršci korumpiranim i brutalnim režimima ili o američkoj "invaziji" Saudijske Arabije imaju izvesnog odjeka čak i među onima koji ga preziru ili ga se plaše. Terorističke bande računaju da će im ogorčenost, bes i frustracija doneti podršku i nove sledbenike.

Takođe, moramo biti svesni da veliki deo sveta upravo vlast u Vašingtonu smatra terorističkim režimom. Tokom nekoliko proteklih godina, SAD su preduzimale ili potpomagale akcije na primer u Kolumbiji, Centralnoj Americi, Panami, Sudanu i Turskoj, koje se uklapaju u zvaničnu američku definiciju "terorizma", to jest, tako se definišu terorističke akcije kada SAD taj termin koriste u kontekstu govora o neprijateljima.

U časopisu "Forin afers", koji spada među najumerenija glasila establišmenta, 1999. godine Samjuel Hantingon napisao je sledeće: "Dok SAD redovno proglašavaju neke zemlje otpadničkim državama, u očima mnogih zemalja upravo su SAD postale otpadnička supersila... najveća pojedinačna spoljna pretnja njihovim društvima."

Takvi utisci nisu promenjeni činjenicom da je 11. septembra prvi put jedna zapadna zemlja na sopstvenom tlu bila žrtva užasnog terorističkog zločina one vrste koja je i te kako poznata žrtvama zapadne sile. Ovaj napad predstavljao je daleko žešći odgovor od onoga što se ponekad naziva "uzvratnim terorizmom", a koji su sprovodile IRA, FLN ili Crvene brigade.

Kampanja mržnje

Teroristički akt 11. septembra izazvao je snažne osude širom sveta i izlive saosećanja za nevine žrtve. Ali treba imati u vidu i sledeće: jedna međunarodna Galupova anketa s kraja septembra 2001. godine pokazala je da je bilo malo podrške za "vojni napad" SAD na Avganistan. Ta akcija dobila je najmanje podrške u Latinskoj Americi, regionu koji je doživeo najveći broj američkih intervencija (samo 2 odsto podrške u Meksiku, na primer).

Sadašnja "kampanja mržnje" u arapskom svetu takođe je, naravno, podstaknuta američkom politikom u odnosu na izraelsko-palestinski sukob i američkom politikom u Iraku. Sjedinjene Američke Države sve vreme su pružale odlučujuću podršku izraelskoj surovoj vojnoj okupaciji koja je sada ušla u svoju trideset i petu godinu. Jedan način da se smanji napetost između Izraela i Palestine bio bi da ta napetost bar prestane da se podgreva…

U Iraku, decenija strogih sankcija pod američkim pritiskom, imala je za posledicu jačanje Sadama Huseina i smrt stotina hiljada Iračana, što je možda veća cifra od one koja se odnosi na "sve ubijene takozvanim oružjem za masovno uništenje kroz istoriju", kako pišu vojni analitičari Džon i Karl Miler u časopisu "Forin afers" iz 1999. godine.

…Radikalni islamisti - ekstremisti sigurno se nadaju da će u napadu na Irak stradati mnogo ljudi i da će biti uništen veliki deo zemlje čime će se stvoriti uslovi za regrutovanje budućih izvršilaca terorističkih akcija. Za njih je verovatno dobrodošla i "Bušova doktrina" koja proklamuje pravo da se izvrši napad protiv praktično neograničenog broja izvora potencijalnih pretnji.

Predsednik je izjavio: "Ne može se znati koliko ratova će biti potrebno da bi se obezbedila sloboda domovine". To je tačno. Pretnje postoje svuda, čak i kod kuće. Za Amerikance rat bez prestanka predstavlja daleko veću opasnost, nego što su to umišljeni neprijatelji iz razloga koje terorističke organizacije vrlo dobro razumeju.

Pre dvadesetak godina, bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Jehošafat Harkabi, koji je ujedno i vodeći arabolog, izjavio je nešto što važi i danas: "Palestincima treba ponuditi neko časno rešenje poštujući njihovo pravo na samoopredeljenje. Tu leži rešenje problema terorizma !

Vladavina

Prije dva vijeka američki predsjednik Džon Adams rekao je: "Moćni uvijek misle da imaju veliku dušu i širinu pogleda koja im omogućuje da vide više od slabih…" Možda na neki način tako nastaje vlast i dominacija. Ovdje se radi o pronicljivim analizama događaja i stanja u raznim dijelovima svijeta i intervencija najjačih država u kriznim područjima. Najveća pažnja posvećena je Bliskom istoku, odnosima Izraelaca i Palestinaca, rastućoj prijetnji od širenja nuklearnog naoružanja, porastu terorizma u svijetu, promjene u Latinskoj Americi i afričkim državama. 

(U nastavku: Ćorsokak palestinskog "autoputa" i zida smrti)) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.