ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ШЕСТО - Турци посјекли хиљаде стараца, жена и дјеце

Турци су, према жалосним записима хришћанске Босне, од избијања садашње побуне потпуно или дјелимично спалили најмање 2.600 села и разбацаних засеока. Број стараца, жена и дјеце хладнокрвно сасјечених износи преко 6.000.

Једна класа хришћана у Сарајеву предано служи владајућој класи и под њеном заштитом су се обогатили и из тих разлога већи су туркофили и од самих Турака

************************************

Већ сам напоменуо да је у Рмњу и на Унцу одржана нека врста дебате између побуњеничких вођа у вези са садашњом кризом и односима Србије и великих сила, специјално Енглеске. Веома је незгодно што у садашњој кризи раја гледа на енглеског представника у Босни са скоро фанатичним ужасавањем. Положај Сарајева је незгодан. Тамо је чак и грађански сталеж отуђен од судбине угњетаваног сељаштва у покрајини. Међутим, битна је потреба да конзул пријатељске земље одржава добре, чак и интимне односе са свим силама.

Као резултат свих односа је изузетна тешкоћа Хоумзова да одржи ентенте цордиале са рајом и незадовољним елементима у покрајини. Енглески конзул не може прибећи тајним изворима обавештења који леже на располагању мање скрупулозним владама.

Нашем представнику у Сарајеву стоје на располагању турски извори обавештења или, пак, једне нарочите класе хришћана (коју тако добро познају посетиоци Леванта). Припадници ове класе предано служе владајућој класи и под њеном заштитом су се обогатили и из тих разлога већи су туркофили и од самих Турака. Било би свакако претерано очекивати да Хоумза обавесте сами Турци и њихови пријатељи о страхотама и пустошењима у великом делу Босне.

Тешко доћи до истине

Све док се будемо задовољавали да енглеске интересе у овој варварској земљи заступа корумпирана и деспотска управа, све до тада ће трајати овако несрећно стање. Стварна погрешка не лежи толико у држању самих конзула, које им увелико намеће сам положај, већ пре у нашем Министарству спољних полова и у једном делу некритичне енглеске јавности, јер прихватају као еванђељску истину извештаје до којих се долази под тако неповољним околностима.

Да би на свом путу савладао све тешкоће, наш конзул у Босни морао би бити необично тактичан, крепостан и критички способан. Он мора бити кадар да се споразумева са домороцима на њиховом језику. Он мора бити стално у седлу у покрајини кроз коју је свака врста путовања претежак физички напор. Aко Хоумз не поседује ниједну од ових квалификација, требало би да прекоре који су њему упућени прими и Министарство спољних послова, јер га је оно одредило за дужности које он није у стању да испуњава.

Потребно је све ово напоменути ради објективности. Међутим, истовремено морам поднети најстрожи протест против конзулових извештаја које је примила наша влада из главног града Босне. Често се дешава да босанска раја грди њихову пристрасност и ја сам тада, искрено се исповедам, принуђен да држим језик за зубима. Као и на другим местима и овде у Рмњу су побуњенички говорници оптуживали нашег конзула да је путовао у Цариград како би порекао чињеницу да је пустошење у овој провинцији онако како су га хришћанске избеглице приказале.

Не знам шта је Хоумз могао рећи и урадити у Цариграду, али - с обзиром на његове турске и туркофилске информативне изворе, и, даље, имајући у виду да су градови где је он живео били регуларним трупама заштићени од неописивих насиља која су опустошила извесне пределе ове покрајине, да су цесте којима је напустио покрајину можда одржаване помоћу низама и да је у овим изузетним местима, срећом, мало села попаљено - није а приори невероватно да је у Цариград пошао с оптимистичким погледима на ситуацију у овој покрајини.

Пустошење Босне

Побуњеници су овде оптужили нашег конзула да је употребио сву снагу свога ауторитета да дискредитује извештај о пустошењу Босне који је Узелац писао и поднео Конференцији. Пошто сам имао копију овог извештаја, учинио сам све могуће да га у овом делу Босне кроз који сам пролазио проверим, те сам обавезан казати да сам у границама свога искуства утврдио потпуну истину, и то помоћу доказа добијеног на лицу места и онога што сам видео својим очима.

Према извештају мога пријатеља, око 145 села је потпуно или делимично попаљено у оном делу Босне уз далматинску границу и даље од Бањалуке, који је обично познат као јужна Босна. Приликом пролаза кроз ову област уверио сам се у истинитост судбине петнаест наведених села. Поред тога, видео сам још и два попаљена засеока који нису били наведени. То су Подилица и Долови. Напротив, Преодац сам нашао међу непопаљеним селима. Видео сам да су у њему неке куће биле делимично напуштене, али свакако неспаљене...

...Aко претпоставимо да је просечан број становништва у сваком селу само двеста душа, тад би број погореле раје у јужној Босни износио до 29.000, што је за хиљаду душа мање од броја избеглица дуж овог дела границе. Само у овом делу Босне спаљена је 81 црква.

Турци су, према жалосним записима хришћанске Босне, од избијања садашње побуне потпуно или делимично спалили најмање 2.600 села и разбацаних засеока. Број стараца, жена и деце хладнокрвно сасечених износи преко 6.000. Број помрлих од глади и других невоља у унутрашњости покрајине вероватно неће никада бити познат. Међутим, број избеглица на хришћанској територији износи, како сам већ навео, најмање четврт милиона.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.