ILIRSKA PISMA - PISMO ŠESTO - Turci posjekli hiljade staraca, žena i djece

Turci su, prema žalosnim zapisima hrišćanske Bosne, od izbijanja sadašnje pobune potpuno ili djelimično spalili najmanje 2.600 sela i razbacanih zaseoka. Broj staraca, žena i djece hladnokrvno sasječenih iznosi preko 6.000.

Jedna klasa hrišćana u Sarajevu predano služi vladajućoj klasi i pod njenom zaštitom su se obogatili i iz tih razloga veći su turkofili i od samih Turaka

************************************

Već sam napomenuo da je u Rmnju i na Uncu održana neka vrsta debate između pobunjeničkih vođa u vezi sa sadašnjom krizom i odnosima Srbije i velikih sila, specijalno Engleske. Veoma je nezgodno što u sadašnjoj krizi raja gleda na engleskog predstavnika u Bosni sa skoro fanatičnim užasavanjem. Položaj Sarajeva je nezgodan. Tamo je čak i građanski stalež otuđen od sudbine ugnjetavanog seljaštva u pokrajini. Međutim, bitna je potreba da konzul prijateljske zemlje održava dobre, čak i intimne odnose sa svim silama.

Kao rezultat svih odnosa je izuzetna teškoća Houmzova da održi entente cordiale sa rajom i nezadovoljnim elementima u pokrajini. Engleski konzul ne može pribeći tajnim izvorima obaveštenja koji leže na raspolaganju manje skrupuloznim vladama.

Našem predstavniku u Sarajevu stoje na raspolaganju turski izvori obaveštenja ili, pak, jedne naročite klase hrišćana (koju tako dobro poznaju posetioci Levanta). Pripadnici ove klase predano služe vladajućoj klasi i pod njenom zaštitom su se obogatili i iz tih razloga veći su turkofili i od samih Turaka. Bilo bi svakako preterano očekivati da Houmza obaveste sami Turci i njihovi prijatelji o strahotama i pustošenjima u velikom delu Bosne.

Teško doći do istine

Sve dok se budemo zadovoljavali da engleske interese u ovoj varvarskoj zemlji zastupa korumpirana i despotska uprava, sve do tada će trajati ovako nesrećno stanje. Stvarna pogreška ne leži toliko u držanju samih konzula, koje im uveliko nameće sam položaj, već pre u našem Ministarstvu spoljnih polova i u jednom delu nekritične engleske javnosti, jer prihvataju kao evanđeljsku istinu izveštaje do kojih se dolazi pod tako nepovoljnim okolnostima.

Da bi na svom putu savladao sve teškoće, naš konzul u Bosni morao bi biti neobično taktičan, krepostan i kritički sposoban. On mora biti kadar da se sporazumeva sa domorocima na njihovom jeziku. On mora biti stalno u sedlu u pokrajini kroz koju je svaka vrsta putovanja pretežak fizički napor. Ako Houmz ne poseduje nijednu od ovih kvalifikacija, trebalo bi da prekore koji su njemu upućeni primi i Ministarstvo spoljnih poslova, jer ga je ono odredilo za dužnosti koje on nije u stanju da ispunjava.

Potrebno je sve ovo napomenuti radi objektivnosti. Međutim, istovremeno moram podneti najstroži protest protiv konzulovih izveštaja koje je primila naša vlada iz glavnog grada Bosne. Često se dešava da bosanska raja grdi njihovu pristrasnost i ja sam tada, iskreno se ispovedam, prinuđen da držim jezik za zubima. Kao i na drugim mestima i ovde u Rmnju su pobunjenički govornici optuživali našeg konzula da je putovao u Carigrad kako bi porekao činjenicu da je pustošenje u ovoj provinciji onako kako su ga hrišćanske izbeglice prikazale.

Ne znam šta je Houmz mogao reći i uraditi u Carigradu, ali - s obzirom na njegove turske i turkofilske informativne izvore, i, dalje, imajući u vidu da su gradovi gde je on živeo bili regularnim trupama zaštićeni od neopisivih nasilja koja su opustošila izvesne predele ove pokrajine, da su ceste kojima je napustio pokrajinu možda održavane pomoću nizama i da je u ovim izuzetnim mestima, srećom, malo sela popaljeno - nije a priori neverovatno da je u Carigrad pošao s optimističkim pogledima na situaciju u ovoj pokrajini.

Pustošenje Bosne

Pobunjenici su ovde optužili našeg konzula da je upotrebio svu snagu svoga autoriteta da diskredituje izveštaj o pustošenju Bosne koji je Uzelac pisao i podneo Konferenciji. Pošto sam imao kopiju ovog izveštaja, učinio sam sve moguće da ga u ovom delu Bosne kroz koji sam prolazio proverim, te sam obavezan kazati da sam u granicama svoga iskustva utvrdio potpunu istinu, i to pomoću dokaza dobijenog na licu mesta i onoga što sam video svojim očima.

Prema izveštaju moga prijatelja, oko 145 sela je potpuno ili delimično popaljeno u onom delu Bosne uz dalmatinsku granicu i dalje od Banjaluke, koji je obično poznat kao južna Bosna. Prilikom prolaza kroz ovu oblast uverio sam se u istinitost sudbine petnaest navedenih sela. Pored toga, video sam još i dva popaljena zaseoka koji nisu bili navedeni. To su Podilica i Dolovi. Naprotiv, Preodac sam našao među nepopaljenim selima. Video sam da su u njemu neke kuće bile delimično napuštene, ali svakako nespaljene...

...Ako pretpostavimo da je prosečan broj stanovništva u svakom selu samo dvesta duša, tad bi broj pogorele raje u južnoj Bosni iznosio do 29.000, što je za hiljadu duša manje od broja izbeglica duž ovog dela granice. Samo u ovom delu Bosne spaljena je 81 crkva.

Turci su, prema žalosnim zapisima hrišćanske Bosne, od izbijanja sadašnje pobune potpuno ili delimično spalili najmanje 2.600 sela i razbacanih zaseoka. Broj staraca, žena i dece hladnokrvno sasečenih iznosi preko 6.000. Broj pomrlih od gladi i drugih nevolja u unutrašnjosti pokrajine verovatno neće nikada biti poznat. Međutim, broj izbeglica na hrišćanskoj teritoriji iznosi, kako sam već naveo, najmanje četvrt miliona.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.