ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ШЕСНAЕСТО - Мирнодопске слике Црне Горе у ратно доба ИИ

Једног дана у Његушима школа је претворена у болницу, а црква преобраћена у магазин за пушчане метке. Село је имало пет стотина становника, а сада их је три стотине у рату!

Aли какви су жене и дјеца! Невјероватна је њихова снага! Жена обично и редовно носи бреме од тридесет килограма. Под њим путује цио дан, преко планинских висина, од Котора до Цетиња, и издржи, без обзира на вријеме, из дана у дан, читаву годину...

******************************************

Овде у Цетињу и у другим местима у унутрашњости потпуно је мирно. Ратници су на граници и пазе на Aлбанезе код Подгорице, опседају Никшић, чувају северни пролаз кроз кланац Дугу од нередовних муслиманских трупа из Босне и Херцеговине, које су сакупљене да помогну опседнутом гарнизону.

Све је мирно. Поред свега, човек види пуно доказа о тешкоћама, које весело подноси овај мали храбри народ. Оно мало људи што се сретне иде са штакама. Мушке радове обављају жене и деца и могао бих рећи да је то управо коњски рад! На планинским путањама пролазите поред жена под бременима топовских граната. Само једно село је довољно да пружи добру слику Црне Горе у садашњем моменту.

Оног дана у Његушима видео сам где је школа претворена у болницу,а црква преобраћена у магазин за пушчане метке. Питао сам колико људи има село и речено ми је да их је пет стотина.

"A колико их је сада у рату?"

"Три стотине педесет."

Жене носе главни терет

Aли какви су жене и деца! Невероватна је њихова снага! Жена обично и редовно носи бреме од тридесет килограма. Под њим путује цео дан, преко планинских висина, од Котора до Цетиња, и многе издрже, без обзира на време, из дана у дан, читаву годину. Осим ове невероватне снаге за ношење терета, код њих се види оно што се може очекивати само код девојака и млађих жена: све имају правилне ноге, и када су без тешких бремена, колико ја знам, с њиховим достојанственим држањем се не може такмичити нико у Европи.

Висока и величанствена, баш као и њихови мушкарци, свака црногорска жена, при пролазу кроз цетињску улицу, креће се управо као да имитира поносит ход! И, заиста, овде је свака жена рођена краљица, а свака девојка рођена принцеза.

Црногорска кнегиња је много вољена. Њене су чари мешавина карактеристичне италијанске и словенске лепоте. Она је једна од ретких европских принцеза која тешко да препушта златну јабуку нашој будућој краљици. Остаје код куће, у свом малом дворцу, као добра супруга чији је муж на ратишту и не прима никога сем службених личности. Кнегиња има седам малих кћери. Сада се две васпитавају у Петрограду.

A син Данило носи име највећег из своје династије. Дечку је сада тек шест и по година и већ се припрема за пут којим треба да иде. Са малом пратњом перјаника - тако се зове црногорска гарда - он одлази у лов, кроз грмље којим је обрасло камење около Цетиња. Наоружан је пушком, која је прилагођена његовим малим рукама. Врло се ретко враћа без неког улова, који показује као трофеј свога спорта.

Тек сам јуче видео малога кнеза кад се враћао са таквог излета у пратњи стаситих стражара. Дечко је високо и победоносно држао неку птичицу. Кнегиња и његове сестре похитале су до баштенске капије у сусрет своме ловцу. Видело се да дечку њихови пољупци нису испод достојанства.

Од људи који су остали овде најупадљивија је неколицина озбиљних сенатора - капетана нахија. Тако се називају старешине црногорских области. Већ су прошли дани њихове активне службе, и они су остали код куће да суде народу у одсутности домаћина. Ништа не превазилази озбиљно достојанство ових људи. У свечаном патријархалном оделу седе овде, обављајући неку врсту врховне власти над свим около. Човек се мора повратити натраг за двеста година да би нашао њима сличне код "сената краљева".

Капетанова пресуда

На Његушима сам се упознао са капетаном нахије. Седео је поред пута, пред колибицом коју су називали кафаном. Вероватно да он на овом свету нема више богатства од енглеског пољопривредног радника, али је у његовом држању било нечега краљевског. То је био стриц владајућег кнеза. За време мог боравка овде неке су жене напале мужа једне од њих. Каткада оне могу бити свађалице, као што могу бити и краљице! Привели су их на суђење код капетана. Доказ је био јасан. Капетан је извршио своју судијску дужност и казнио их "затвором". Као затвор служила је разрушена колибица, и ту су три жене затворене у друштву прасета, које је редован становник ове одаје!

Замислите сада поноситог капетана како седи мало подаље на својој грубој сенаторској столици и задовољава своје енглеске госте лаганим питањима, отпуштајући повремено димове из свог чибука дугог пуне четири стопе! Наш потпуно патријархални мир изненада је пореметио долазак узбуђене личности у европској ношњи. Човек је дотрчао међу нас и питао одлучним тоном: "Где је капетан?Да ли ме ви, капетане, чујете? Шта ви мислите о затварању оних жена у свињцу? Уместо да сте их послали да нам донесу дрва за болницу ви сте их затворили!" Школска зграда, преобраћена у болницу, налазила се преко пута и пред њом се видела добра гомила наслаганих дрва. Према томе, није се видела нека оправдана основа за ово потраживање.

                                 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.