ILIRSKA PISMA - PISMO ŠESNAESTO - Mirnodopske slike Crne Gore u ratno doba II

Jednog dana u Njegušima škola je pretvorena u bolnicu, a crkva preobraćena u magazin za puščane metke. Selo je imalo pet stotina stanovnika, a sada ih je tri stotine u ratu!

Ali kakvi su žene i djeca! Nevjerovatna je njihova snaga! Žena obično i redovno nosi breme od trideset kilograma. Pod njim putuje cio dan, preko planinskih visina, od Kotora do Cetinja, i izdrži, bez obzira na vrijeme, iz dana u dan, čitavu godinu...

******************************************

Ovde u Cetinju i u drugim mestima u unutrašnjosti potpuno je mirno. Ratnici su na granici i paze na Albaneze kod Podgorice, opsedaju Nikšić, čuvaju severni prolaz kroz klanac Dugu od neredovnih muslimanskih trupa iz Bosne i Hercegovine, koje su sakupljene da pomognu opsednutom garnizonu.

Sve je mirno. Pored svega, čovek vidi puno dokaza o teškoćama, koje veselo podnosi ovaj mali hrabri narod. Ono malo ljudi što se sretne ide sa štakama. Muške radove obavljaju žene i deca i mogao bih reći da je to upravo konjski rad! Na planinskim putanjama prolazite pored žena pod bremenima topovskih granata. Samo jedno selo je dovoljno da pruži dobru sliku Crne Gore u sadašnjem momentu.

Onog dana u Njegušima video sam gde je škola pretvorena u bolnicu,a crkva preobraćena u magazin za puščane metke. Pitao sam koliko ljudi ima selo i rečeno mi je da ih je pet stotina.

"A koliko ih je sada u ratu?"

"Tri stotine pedeset."

Žene nose glavni teret

Ali kakvi su žene i deca! Neverovatna je njihova snaga! Žena obično i redovno nosi breme od trideset kilograma. Pod njim putuje ceo dan, preko planinskih visina, od Kotora do Cetinja, i mnoge izdrže, bez obzira na vreme, iz dana u dan, čitavu godinu. Osim ove neverovatne snage za nošenje tereta, kod njih se vidi ono što se može očekivati samo kod devojaka i mlađih žena: sve imaju pravilne noge, i kada su bez teških bremena, koliko ja znam, s njihovim dostojanstvenim držanjem se ne može takmičiti niko u Evropi.

Visoka i veličanstvena, baš kao i njihovi muškarci, svaka crnogorska žena, pri prolazu kroz cetinjsku ulicu, kreće se upravo kao da imitira ponosit hod! I, zaista, ovde je svaka žena rođena kraljica, a svaka devojka rođena princeza.

Crnogorska kneginja je mnogo voljena. Njene su čari mešavina karakteristične italijanske i slovenske lepote. Ona je jedna od retkih evropskih princeza koja teško da prepušta zlatnu jabuku našoj budućoj kraljici. Ostaje kod kuće, u svom malom dvorcu, kao dobra supruga čiji je muž na ratištu i ne prima nikoga sem službenih ličnosti. Kneginja ima sedam malih kćeri. Sada se dve vaspitavaju u Petrogradu.

A sin Danilo nosi ime najvećeg iz svoje dinastije. Dečku je sada tek šest i po godina i već se priprema za put kojim treba da ide. Sa malom pratnjom perjanika - tako se zove crnogorska garda - on odlazi u lov, kroz grmlje kojim je obraslo kamenje okolo Cetinja. Naoružan je puškom, koja je prilagođena njegovim malim rukama. Vrlo se retko vraća bez nekog ulova, koji pokazuje kao trofej svoga sporta.

Tek sam juče video maloga kneza kad se vraćao sa takvog izleta u pratnji stasitih stražara. Dečko je visoko i pobedonosno držao neku ptičicu. Kneginja i njegove sestre pohitale su do baštenske kapije u susret svome lovcu. Videlo se da dečku njihovi poljupci nisu ispod dostojanstva.

Od ljudi koji su ostali ovde najupadljivija je nekolicina ozbiljnih senatora - kapetana nahija. Tako se nazivaju starešine crnogorskih oblasti. Već su prošli dani njihove aktivne službe, i oni su ostali kod kuće da sude narodu u odsutnosti domaćina. Ništa ne prevazilazi ozbiljno dostojanstvo ovih ljudi. U svečanom patrijarhalnom odelu sede ovde, obavljajući neku vrstu vrhovne vlasti nad svim okolo. Čovek se mora povratiti natrag za dvesta godina da bi našao njima slične kod "senata kraljeva".

Kapetanova presuda

Na Njegušima sam se upoznao sa kapetanom nahije. Sedeo je pored puta, pred kolibicom koju su nazivali kafanom. Verovatno da on na ovom svetu nema više bogatstva od engleskog poljoprivrednog radnika, ali je u njegovom držanju bilo nečega kraljevskog. To je bio stric vladajućeg kneza. Za vreme mog boravka ovde neke su žene napale muža jedne od njih. Katkada one mogu biti svađalice, kao što mogu biti i kraljice! Priveli su ih na suđenje kod kapetana. Dokaz je bio jasan. Kapetan je izvršio svoju sudijsku dužnost i kaznio ih "zatvorom". Kao zatvor služila je razrušena kolibica, i tu su tri žene zatvorene u društvu praseta, koje je redovan stanovnik ove odaje!

Zamislite sada ponositog kapetana kako sedi malo podalje na svojoj gruboj senatorskoj stolici i zadovoljava svoje engleske goste laganim pitanjima, otpuštajući povremeno dimove iz svog čibuka dugog pune četiri stope! Naš potpuno patrijarhalni mir iznenada je poremetio dolazak uzbuđene ličnosti u evropskoj nošnji. Čovek je dotrčao među nas i pitao odlučnim tonom: "Gde je kapetan?Da li me vi, kapetane, čujete? Šta vi mislite o zatvaranju onih žena u svinjcu? Umesto da ste ih poslali da nam donesu drva za bolnicu vi ste ih zatvorili!" Školska zgrada, preobraćena u bolnicu, nalazila se preko puta i pred njom se videla dobra gomila naslaganih drva. Prema tome, nije se videla neka opravdana osnova za ovo potraživanje.

                                 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.