ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ПРВО - Избеглице и побуњена Босна 1

Фанатизам се појавио у дијелу мухамеданског становништва у Травнику. Једна банда ових људи пробила се до Бање Луке и упадају у хришћанска села која становништво није напустило.

 Тачан број стварно поубијаних немогуће је дознати, јер још нису прибављени тачни подаци. У Жупи код Бање Луке, било је шест таквих убистава. Побуњеници држе планинска упоришта, која обухватају простор од преко 1.000 квадратних миља 

************************** 

Упркос томе што се конференција завршила у диму, изгледа да у Енглеској влада општи утисак да су сада ствари много боље него што су биле пре неколико месеци. Русија ће, речено нам је, за тренутак лармати и претити. Србија већ преговара о условима, а што се тиче Босне и Бугарске - шта најпосле значи судбина хришћанских становника у Турској према европском миру? Већ је посуто дипломатско уље на узнемирене воде и ипак некако sa s' arrahgera. Избеглице ће се вратити; побуњеници ће јасно видети да треба да положе оружје истог тренутка када их Русија напусти; а што се тиче рајиног положаја, то морамо оставити доброј турској увиђавности да га "побољша".

Не тврдим да уживам поверење било Русије или Кнежевине. Међутим, што се тиче босанских избеглица и босанских побуњеника, а могао бих додати и босанских муслимана, постарао сам се да лично испитам истинско стање ствари. Тако сам током тешког путовања довољно видео и чуо да бих могао отворити очи онима који се упуштају у ова угодна разматрања. Уколико се ствар односи на саме покрајине у којима су почеле садашње незгоде, усуђујем се чак да тврдим да изглед за сређење односа није никада био тако слаб као сада.

Суровост према избјеглицама

Избеглице, протеране из Босне суровим делима (која, иако нису објављена у енглеској штампи, скоро превазилазе оне ужасе у Бугарској), сада умиру на десетине и стотине, гладује и мрзну се у суровим кланцима Динарских планина. Упркос свему, они неће да се врате.

Босански побуњеници већ држе планинска упоришта, која обухватају простор од преко 1.000 квадратних миља. Прилично су наоружани и верујем да су не само способни да се одрже и без стране помоћи, већ да чак могу, ако не буду спречени страном интервенцијом, да образују нову и слободну државу - малу босанску Црну Гору - у северозападном делу покрајине.

Најпосле, што се тиче турских обећања и устава на папиру, већ је пад Мидхат-паше припремио ваше читаоце да схвате како се турска влада не усуђује да објави нови устав у Босни на народном језику и коначно, што се тиче бар западне Босне, тамо је влада Стамбола стварно престала да постоји. Иначе, област која није у рукама побуњеника потпуно је под терором доминантне касте домаћих муслиманских фанатика, бегова и ага и њиховог (Босна је полуфеудална) крвничког башибозучког одреда, и они уопште више нису одани централној влади.

Баш у овом моменту понављају се, у областима око Травника и Бање Луке, најгори ужаси, какви су пре чињени у Бугарској. Пред собом имам следеће податке из извора на које се можете потпуно ослонити. Избијањем фанатизма сада је поново опустошен већ опустошени део Босне. Фанатизам се појавио међу олошем мухамеданског становништва у Травнику, негдашњој престоници ове земље. Једна банда ових хуља, око стотина на броју, пробила се до Бање Луке и већ од краја прошлог месеца пљачкашке банде ових фанатика упадају у хришћанска села која становништво није напустило.

Тачан број стварно поубијаних немогуће је дознати, јер још нису прибављени тачни подаци. У једном једином селу, у Жупи код Бање Луке, било је шест таквих убистава; многи су сурово претучени, а извршена су и друга насиља, о којима не могу да пишем.

Освајају глад и биједа

Најгоре је то што је по највећој зими велики број мирног становништва из страха напустио домове и сада се скрива у шумама или је прешао границу. Новине у Загребу наводе да је број ових нових избеглица достигао 5.000. Број је вероватно претеран и из опреза не могу да се ослоним на ауторитет хрватских и далматинских новина. Желим да мојим читаоцима нагласим чињеницу да је преувеличан број избеглица који су се вратили својим попаљеним кућама. Сад баш, док ово пишем, пристижу вести о доласку нових избеглица из Гламоча. Према њиховом исказу, они су избегли не толико због неког одређеног акта варварства, већ једноставно због глади и беде.

Укупан број ових избеглица сада износи око четвртину милиона. Један део њих се налази у Србији и Црној Гори, а остатак у аустроугарским покрајинама Далмацији, Хрватској и Славонији. Према последњем службеном извештају, овде их у Далмацији има: у околини Бенковца 1.779, Шибеника 13, Книна 10.490, Корчуле 4, Дубровника 17.094, Котора 2.200, Сиња 2.300, Макарске 300. Утврдиће се, свакако, да стваран број превазилази наведене податке. Aустријске власти су одбиле да региструју многе који живе у самој близини босанске границе; други, премда су у незнатној мањини, поседују властита средства за живот; неке су помогли пријатељи преко границе. Две енглеске госпође (Мис Ирби и Мис Џонстон), смештене сада, због свог обимног рада на помагању избеглица, овде у Книну, средишту људске невоље, оправдано верују да би, што се тиче овог краја, требало забележити да има око 12.000 избеглица. Aко бисмо уз ово рачунали и избеглице у шумама преко границе, тада би се њихов број у овој околини попео до близу 17.000.

Терор

Изабрана писма Aртура Џона Еванса, која је слао "Манчестер Гвардијану" као путописац и истраживач на Балкану, представљају његова сазнања о илирским провинцијама посебно о тешкој 1877. години на овим просторима. Aутор говори о жалосном стању у Босни, свакодневном насиљу, о биједи избјеглица, окрутности Aустроугара, о побунама и наметнутом животу овдашњим покрајинама, о "герилским операцијама између Турака и побуњеника". Еванс је хтио да неморалну политику Aустроугарске разоткрије и не дозволи да се тишином прекрије владавина терора у Босни у другој половини 19. вијека. 

                                 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.