ILIRSKA PISMA - PISMO PRVO - Izbeglice i pobunjena Bosna 1

Fanatizam se pojavio u dijelu muhamedanskog stanovništva u Travniku. Jedna banda ovih ljudi probila se do Banje Luke i upadaju u hrišćanska sela koja stanovništvo nije napustilo.

 Tačan broj stvarno poubijanih nemoguće je doznati, jer još nisu pribavljeni tačni podaci. U Župi kod Banje Luke, bilo je šest takvih ubistava. Pobunjenici drže planinska uporišta, koja obuhvataju prostor od preko 1.000 kvadratnih milja 

************************** 

Uprkos tome što se konferencija završila u dimu, izgleda da u Engleskoj vlada opšti utisak da su sada stvari mnogo bolje nego što su bile pre nekoliko meseci. Rusija će, rečeno nam je, za trenutak larmati i pretiti. Srbija već pregovara o uslovima, a što se tiče Bosne i Bugarske - šta najposle znači sudbina hrišćanskih stanovnika u Turskoj prema evropskom miru? Već je posuto diplomatsko ulje na uznemirene vode i ipak nekako sa s' arrahgera. Izbeglice će se vratiti; pobunjenici će jasno videti da treba da polože oružje istog trenutka kada ih Rusija napusti; a što se tiče rajinog položaja, to moramo ostaviti dobroj turskoj uviđavnosti da ga "poboljša".

Ne tvrdim da uživam poverenje bilo Rusije ili Kneževine. Međutim, što se tiče bosanskih izbeglica i bosanskih pobunjenika, a mogao bih dodati i bosanskih muslimana, postarao sam se da lično ispitam istinsko stanje stvari. Tako sam tokom teškog putovanja dovoljno video i čuo da bih mogao otvoriti oči onima koji se upuštaju u ova ugodna razmatranja. Ukoliko se stvar odnosi na same pokrajine u kojima su počele sadašnje nezgode, usuđujem se čak da tvrdim da izgled za sređenje odnosa nije nikada bio tako slab kao sada.

Surovost prema izbjeglicama

Izbeglice, proterane iz Bosne surovim delima (koja, iako nisu objavljena u engleskoj štampi, skoro prevazilaze one užase u Bugarskoj), sada umiru na desetine i stotine, gladuje i mrznu se u surovim klancima Dinarskih planina. Uprkos svemu, oni neće da se vrate.

Bosanski pobunjenici već drže planinska uporišta, koja obuhvataju prostor od preko 1.000 kvadratnih milja. Prilično su naoružani i verujem da su ne samo sposobni da se održe i bez strane pomoći, već da čak mogu, ako ne budu sprečeni stranom intervencijom, da obrazuju novu i slobodnu državu - malu bosansku Crnu Goru - u severozapadnom delu pokrajine.

Najposle, što se tiče turskih obećanja i ustava na papiru, već je pad Midhat-paše pripremio vaše čitaoce da shvate kako se turska vlada ne usuđuje da objavi novi ustav u Bosni na narodnom jeziku i konačno, što se tiče bar zapadne Bosne, tamo je vlada Stambola stvarno prestala da postoji. Inače, oblast koja nije u rukama pobunjenika potpuno je pod terorom dominantne kaste domaćih muslimanskih fanatika, begova i aga i njihovog (Bosna je polufeudalna) krvničkog bašibozučkog odreda, i oni uopšte više nisu odani centralnoj vladi.

Baš u ovom momentu ponavljaju se, u oblastima oko Travnika i Banje Luke, najgori užasi, kakvi su pre činjeni u Bugarskoj. Pred sobom imam sledeće podatke iz izvora na koje se možete potpuno osloniti. Izbijanjem fanatizma sada je ponovo opustošen već opustošeni deo Bosne. Fanatizam se pojavio među ološem muhamedanskog stanovništva u Travniku, negdašnjoj prestonici ove zemlje. Jedna banda ovih hulja, oko stotina na broju, probila se do Banje Luke i već od kraja prošlog meseca pljačkaške bande ovih fanatika upadaju u hrišćanska sela koja stanovništvo nije napustilo.

Tačan broj stvarno poubijanih nemoguće je doznati, jer još nisu pribavljeni tačni podaci. U jednom jedinom selu, u Župi kod Banje Luke, bilo je šest takvih ubistava; mnogi su surovo pretučeni, a izvršena su i druga nasilja, o kojima ne mogu da pišem.

Osvajaju glad i bijeda

Najgore je to što je po najvećoj zimi veliki broj mirnog stanovništva iz straha napustio domove i sada se skriva u šumama ili je prešao granicu. Novine u Zagrebu navode da je broj ovih novih izbeglica dostigao 5.000. Broj je verovatno preteran i iz opreza ne mogu da se oslonim na autoritet hrvatskih i dalmatinskih novina. Želim da mojim čitaocima naglasim činjenicu da je preuveličan broj izbeglica koji su se vratili svojim popaljenim kućama. Sad baš, dok ovo pišem, pristižu vesti o dolasku novih izbeglica iz Glamoča. Prema njihovom iskazu, oni su izbegli ne toliko zbog nekog određenog akta varvarstva, već jednostavno zbog gladi i bede.

Ukupan broj ovih izbeglica sada iznosi oko četvrtinu miliona. Jedan deo njih se nalazi u Srbiji i Crnoj Gori, a ostatak u austrougarskim pokrajinama Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji. Prema poslednjem službenom izveštaju, ovde ih u Dalmaciji ima: u okolini Benkovca 1.779, Šibenika 13, Knina 10.490, Korčule 4, Dubrovnika 17.094, Kotora 2.200, Sinja 2.300, Makarske 300. Utvrdiće se, svakako, da stvaran broj prevazilazi navedene podatke. Austrijske vlasti su odbile da registruju mnoge koji žive u samoj blizini bosanske granice; drugi, premda su u neznatnoj manjini, poseduju vlastita sredstva za život; neke su pomogli prijatelji preko granice. Dve engleske gospođe (Mis Irbi i Mis Džonston), smeštene sada, zbog svog obimnog rada na pomaganju izbeglica, ovde u Kninu, središtu ljudske nevolje, opravdano veruju da bi, što se tiče ovog kraja, trebalo zabeležiti da ima oko 12.000 izbeglica. Ako bismo uz ovo računali i izbeglice u šumama preko granice, tada bi se njihov broj u ovoj okolini popeo do blizu 17.000.

Teror

Izabrana pisma Artura Džona Evansa, koja je slao "Mančester Gvardijanu" kao putopisac i istraživač na Balkanu, predstavljaju njegova saznanja o ilirskim provincijama posebno o teškoj 1877. godini na ovim prostorima. Autor govori o žalosnom stanju u Bosni, svakodnevnom nasilju, o bijedi izbjeglica, okrutnosti Austrougara, o pobunama i nametnutom životu ovdašnjim pokrajinama, o "gerilskim operacijama između Turaka i pobunjenika". Evans je htio da nemoralnu politiku Austrougarske razotkrije i ne dozvoli da se tišinom prekrije vladavina terora u Bosni u drugoj polovini 19. vijeka. 

                                 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.