ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ЈЕДAНAЕСТО - Како отргнути Босну од сваког завојевача

Како се босанска раја могла тако лудо дићи против својих господара кад је морала знати да је изнад њене моћи подухват да отргне Босну из турског загрљаја - питају се на западу!

Народ  између Босне и Далмације  исти и по језику и по структури, а до извесног степена и по ношњи. И како би стварно овај народ могао бити различит? Напредно хрватско село Лапац које су од Турчина повратиле побуњеничке чете, које још живе у успомени људи

*****************************

Иако сам већ упознао читаоце са суморнијим резултатима свога скорог путовања, можда ће они бити задовољни да добију донекле мање жалосне вести из слободне Босне, коју сам сада поново посетио. Током скорих лутања наметнули су ми се неки проблеми побуњеничке политике и верујем да ће ми се опростити што их износим.

Прошао сам кроз делове побуњеничке територије који леже ван области описаних приликом пређашње посете и они понегде превазилазе, по природној лепоти и снази, тврђаве слободе које сам пре видео. Постоје извесни псеудофилантропи - већином с дипломатским разумом - који с времена на време питају, с омаловажавањем, како се босанска раја могла тако лудо дићи против својих господара кад је морала знати да је изнад њене моћи подухват да отргне Босну из турског загрљаја.

Баш као да су некад побуњеници помишљали да ће моћи освојити читаву покрајину! Свима таквим псеудофилантропима најречитији је одговор прошлост и садашњост суседних области

Далмације и Хрватске, кроз које човек мора проћи да би се дохватио побуњеничке области. С ове стране стварно је тешко знати где управо прелазите границу Босне.

Планинска област "слободна Босна"

Не постоји тамо ниједна велика река која би означила границу. Испред и иза вас различит је политички аспект двеју држава, али природа свугде носи заједничко обележје. Кад се успнете уза стрмен прве босанске планине и са висије баците поглед назад, на пређену далматинску и хрватску земљу, ви видите где се иза вас шири иста панорама која лежи пред вама. Тамо свуда около постоје сличне долинске равни, кречњачке стене и истим зеленилом обрасле планине.

И народ је исти и по језику и по структури, а до извесног степена и по ношњи. И како би стварно овај народ могао бити различит? Тек пре само неколико генерација и ови преко били су раја потчињена султану и њихова обрађивана земља била је под босанским везиром. Свакако да ћете питати како су они изменили своју судбину и прешли под скиптар Хабсбурга. Дипломата ће одговорити: "С империјалистичким победама". Домороци ових пограничних области рећи ће вам истинитију причу. Они ће вам рећи да је њихова граница "исправљена"јер су њихови дедови и прадедови сами у своје руке преузели ово "исправљање".

Ове далматинске и хрватске области позади биле су некад стварно разједињени делови турске земље, који су се одвојили у истом процесу којим се данас одваја мала планинска област коју сам назвао "слободна Босна". Ништа ново и посебно нема ни у данашњој побуни. Такође ништа ново нема ни код данашњих наоружаних сељачких група које раздражују енглеског конзула у Сарајеву.

Питајте редом било којег хрватског или далматинског сељака из ових пограничних предела, и сваки ће вам рећи да су букове шуме и кречњачки висови око његове планинске долине некад заклањали баш овакве побуњеничке чете какве се прикривају данас између истурених босанских гребена и да су данашње сурове босанске војводе само савремена имитација ослободилачког рада герилских вођа као што су Јанковић и Смиљанић, чији се потомак, напоменуо сам већ, налази у борби заједно са босанским херојима. Ефекат њихова рада осетио се и у Лици и свуда около.

Православна црква умјесто чардака

Посетилац ове босанске области, прикључене некад хришћанству и Aустрији овим постепеним процесом дезинтеграције током два столећа, видеће постигнуте резултате тога рада. Баш сам прошао кроз напредно хрватско село Лапац. Њега су од Турчина повратиле овакве побуњеничке чете, које још живе у успомени људи.

До тог времена сва је земља била својина два бега Куленовића и неког Ибрахима Башића, чији је "чардак" или летњиковац био на месту где се сада налази православна црква. И данас се још могу видети гранични знаци између два муслиманска великаша. Тада је у читавој долини, искључујући резиденције двају бегова, било само девет кућа. Сада се тамо налазе скоро четири хиљаде житеља.

Пошао сам пешице из Срба, са хрватске границе, у намери да се пробијем до великог побуњеничког упоришта Сјенице градине, које је удаљено скоро дан хода и налази се на врху истоимене планине. Пратила су ме два босанска водича и један Хрват, бивши шумски инспектор. Хрватска је ускоро остала иза нас...

... Ускоро смо дошли на гребен који се спушта до потока Трогрла, који се стропоштава, као што то и његово име наговештава, из три камените пећине. Тад ме занела дивљењем и ишчекивањем мистериозна јека. Пошто смо се попели уз истурен гребен једним просеком, пукао је пред нама чудан видик какав нисам никад видео. То је био извор Крке, један величанствен водопад, скоро серија водопада која се стропоштавала. Aли одакле?

                             (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.