ILIRSKA PISMA - PISMO JEDANAESTO - Kako otrgnuti Bosnu od svakog zavojevača

Kako se bosanska raja mogla tako ludo dići protiv svojih gospodara kad je morala znati da je iznad njene moći poduhvat da otrgne Bosnu iz turskog zagrljaja - pitaju se na zapadu!

Narod  između Bosne i Dalmacije  isti i po jeziku i po strukturi, a do izvesnog stepena i po nošnji. I kako bi stvarno ovaj narod mogao biti različit? Napredno hrvatsko selo Lapac koje su od Turčina povratile pobunjeničke čete, koje još žive u uspomeni ljudi

*****************************

Iako sam već upoznao čitaoce sa sumornijim rezultatima svoga skorog putovanja, možda će oni biti zadovoljni da dobiju donekle manje žalosne vesti iz slobodne Bosne, koju sam sada ponovo posetio. Tokom skorih lutanja nametnuli su mi se neki problemi pobunjeničke politike i verujem da će mi se oprostiti što ih iznosim.

Prošao sam kroz delove pobunjeničke teritorije koji leže van oblasti opisanih prilikom pređašnje posete i oni ponegde prevazilaze, po prirodnoj lepoti i snazi, tvrđave slobode koje sam pre video. Postoje izvesni pseudofilantropi - većinom s diplomatskim razumom - koji s vremena na vreme pitaju, s omalovažavanjem, kako se bosanska raja mogla tako ludo dići protiv svojih gospodara kad je morala znati da je iznad njene moći poduhvat da otrgne Bosnu iz turskog zagrljaja.

Baš kao da su nekad pobunjenici pomišljali da će moći osvojiti čitavu pokrajinu! Svima takvim pseudofilantropima najrečitiji je odgovor prošlost i sadašnjost susednih oblasti

Dalmacije i Hrvatske, kroz koje čovek mora proći da bi se dohvatio pobunjeničke oblasti. S ove strane stvarno je teško znati gde upravo prelazite granicu Bosne.

Planinska oblast "slobodna Bosna"

Ne postoji tamo nijedna velika reka koja bi označila granicu. Ispred i iza vas različit je politički aspekt dveju država, ali priroda svugde nosi zajedničko obeležje. Kad se uspnete uza strmen prve bosanske planine i sa visije bacite pogled nazad, na pređenu dalmatinsku i hrvatsku zemlju, vi vidite gde se iza vas širi ista panorama koja leži pred vama. Tamo svuda okolo postoje slične dolinske ravni, krečnjačke stene i istim zelenilom obrasle planine.

I narod je isti i po jeziku i po strukturi, a do izvesnog stepena i po nošnji. I kako bi stvarno ovaj narod mogao biti različit? Tek pre samo nekoliko generacija i ovi preko bili su raja potčinjena sultanu i njihova obrađivana zemlja bila je pod bosanskim vezirom. Svakako da ćete pitati kako su oni izmenili svoju sudbinu i prešli pod skiptar Habsburga. Diplomata će odgovoriti: "S imperijalističkim pobedama". Domoroci ovih pograničnih oblasti reći će vam istinitiju priču. Oni će vam reći da je njihova granica "ispravljena"jer su njihovi dedovi i pradedovi sami u svoje ruke preuzeli ovo "ispravljanje".

Ove dalmatinske i hrvatske oblasti pozadi bile su nekad stvarno razjedinjeni delovi turske zemlje, koji su se odvojili u istom procesu kojim se danas odvaja mala planinska oblast koju sam nazvao "slobodna Bosna". Ništa novo i posebno nema ni u današnjoj pobuni. Takođe ništa novo nema ni kod današnjih naoružanih seljačkih grupa koje razdražuju engleskog konzula u Sarajevu.

Pitajte redom bilo kojeg hrvatskog ili dalmatinskog seljaka iz ovih pograničnih predela, i svaki će vam reći da su bukove šume i krečnjački visovi oko njegove planinske doline nekad zaklanjali baš ovakve pobunjeničke čete kakve se prikrivaju danas između isturenih bosanskih grebena i da su današnje surove bosanske vojvode samo savremena imitacija oslobodilačkog rada gerilskih vođa kao što su Janković i Smiljanić, čiji se potomak, napomenuo sam već, nalazi u borbi zajedno sa bosanskim herojima. Efekat njihova rada osetio se i u Lici i svuda okolo.

Pravoslavna crkva umjesto čardaka

Posetilac ove bosanske oblasti, priključene nekad hrišćanstvu i Austriji ovim postepenim procesom dezintegracije tokom dva stoleća, videće postignute rezultate toga rada. Baš sam prošao kroz napredno hrvatsko selo Lapac. Njega su od Turčina povratile ovakve pobunjeničke čete, koje još žive u uspomeni ljudi.

Do tog vremena sva je zemlja bila svojina dva bega Kulenovića i nekog Ibrahima Bašića, čiji je "čardak" ili letnjikovac bio na mestu gde se sada nalazi pravoslavna crkva. I danas se još mogu videti granični znaci između dva muslimanska velikaša. Tada je u čitavoj dolini, isključujući rezidencije dvaju begova, bilo samo devet kuća. Sada se tamo nalaze skoro četiri hiljade žitelja.

Pošao sam pešice iz Srba, sa hrvatske granice, u nameri da se probijem do velikog pobunjeničkog uporišta Sjenice gradine, koje je udaljeno skoro dan hoda i nalazi se na vrhu istoimene planine. Pratila su me dva bosanska vodiča i jedan Hrvat, bivši šumski inspektor. Hrvatska je uskoro ostala iza nas...

... Uskoro smo došli na greben koji se spušta do potoka Trogrla, koji se stropoštava, kao što to i njegovo ime nagoveštava, iz tri kamenite pećine. Tad me zanela divljenjem i iščekivanjem misteriozna jeka. Pošto smo se popeli uz isturen greben jednim prosekom, pukao je pred nama čudan vidik kakav nisam nikad video. To je bio izvor Krke, jedan veličanstven vodopad, skoro serija vodopada koja se stropoštavala. Ali odakle?

                             (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.