ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ДВAНAЕСТО II - Хришћанска култура на вишем степену

Куд се год окренете у Босни, свуда се намеће закључак да је средњовјековна хришћанска цивилизација била на изразито вишем степену него што је код провинцијског Турчина деветнаестог стољећа!

Богате фреске босанских краљева и српских царева су турски меци унаказили и испробијали! Историја, географија и све друго што би могло уздићи дух избачено је из школе. Наука још није ни рођена!

*****************************************

... У Сарајеву, престоници земље, са становништвом од 60.000 душа, не постоји ни једна једина књижара, а књиге се на граници плене као да су кријумчарски ратни материјал! Богате фреске босанских краљева и српских царева су турски меци унаказили и испробијали! Историја, географија и све друго што би могло уздићи дух избачено је из школе. Наука још није ни рођена. Од овог зла још је горе оно мало фанатичног знања што деца стичу. Овај порушени и запуштени пут кроз дивљину само је пример индустријске исцрпљености читаве земље.

Лутајте кроз Босну куда год хоћете, и свуда ћете наћи исто: потпуно пропале путеве, порушене мостове и, понегде, неки већи инжињеријски рад пркоси зубу времена, као масивни и каменити мостови у Коњицу и Мостару; радознали путник ће открити да су ово дела српских краљева или римских императора.

Златне жиле босанских планина доносиле су некад огромно богатство Римљанима и Дубровчанима. Тузлански рудници пуни су соли; огромне количине угља долином реке Босне, рудници гвожђа око Фојнице, живине жице око Крешева познати су као ма који рудник у Европи. Данас је све ово напуштено, пасивно, херметички запечаћено!

Царска отоманска корупција

Дрветом би се могле снабдети стотине бродоградилишта, али оно из године у годину труне и пропада у горостасним босанским планинама, а неке реке, које би се могле корисно употребити за пловидбу, данас бескорисно разбацују и расипају своју воду преко брзака и плићака. Као и сваки други подухват страног капитала, данас пропада и једина босанска железница. Енглеске и немачке компаније биле су обмануте овим огромним изворима. Рескирале су и капитал и рад да их искористе.

Њихов је подухват парализован због недостатка путева, мостова, јавне безбедности и јавног поуздања. Најпосле, њихов је новац прогутао неизмеран понор царске отоманске корупције! Куд се год окренете у Босни, свуда вам се намеће тужан закључак да је средњовековна хришћанска цивилизација била на изразито вишем степену него што је код провинцијског Турчина деветнаестог столећа!

Да ли је за овакво стање одговоран ислам? Није ли пуританска

служба џамијама далеко испод квази идолопоклонства грчке и римске Цркве? Да ли је мухамеданство пре противније људској науци него ривалске вере? Свакако није! Они који покушавају да од будућности ових земаља направе религиозно питање само компликују његово решење.

Мухамеданство овде није толико опасно. Aли је мухамеданство

изопачено и притиснуто карактеристикама отоманске расе. Раса детерминише карактер религије, а не религија карактер расе. Ово је последица повезаности османлијске лажи с азијском стагнацијом. Као раса, Османлије су нетолерантни, назадни и очито неспособни да прихвате високу културу.

Њихов облик мухамеданства, који су наметнули босанским Словенима, стога је сасвим супротан прогресу. Такође, с друге стране, није питање да ли су извесне ниже форме хришћанства нарочито погодне за културу, већ да ли су народи хришћанске вере својом историјском прошлошћу повезани са питањем цивилизације.

Они су, несумњиво, на сваки могући начин повезани са том грчко-римском цивилизацијом, најпогоднијом за прогрес од свих цивилизација човечанства. Док су хришћанске вере рођене у једном великом ходу, који је немогуће премерити и контролисати, отоманско мухамеданство лежи и труне у каљужи оријенталне стагнације.                             

Словенски романтизам

Ове хришћанске вере крећу се са временом и могу се поуздати у ефекат своје властите "еутаназије", а резултат те "тихе смрти" се огледа у словенском романтизму у Дубровнику и другим мјестима, а словенско Православље тај прогрес постиже спорије, али не мање сигурно у школама Новога Сада и Београда. Међутим, ислам под Турцима само је мртав терет безнадне инерције. Питање није, нити је икад било, између хришћанства као таквог и мухамеданства као таквог, већ је једино питање између западног прогреса и азијатске стагнације?

Избаците само османлијску бирократију из Босне, установите западну контролу, одсеците домаће муслимане од оријенталних веза, и тад ћете сигурно видети да ислам у Босни није противнији либералним идејама него што је некад био код Мавара у Шпанији.

Повлачим се од оваквих општих размишљања о верама које се данас боре за господарство у Босни и враћам се донекле реликвијама старијим него што је мухамеданство или хришћанство и без чијег описа би ове мале скице о слободној

Босни биле непотпуне.

Пут нас води забаченом кланцу где лежи неколико колибица села Ресановаца. Оне су поштеђене беса турског рушитеља када је попалио остатак овог усамљеног засеока. Жеђ нас је задржала овде. Свежу и хладну воду донели су нам из једне пећине у каменитој страни. Казали су нам да је вода из "вилина корита" ...

                                 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.