ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ДЕСЕТО - Муслимански вјерски фанатици у Кулен-Вакуфу

Бегови су изгубили своје робове, рају и муслимански сељаци су изгубили имања, па им је верски фанатизам био упадљив чак и у Босни. Хришћани се не усуђују ући у Кулен-Вакуф.

У многим босанским мјестима муслимани осиромашили због губитка раје и уништења имовине, те су, као спасење, поздравили појаву првога странца, и то Енглеза

************************************ 

Решио сам да посетим босанске бегове и да сазнам њихово лично мишљење о садашњој ситуацији. Њихова главна команда тренутно је сада извор свих фанатичних елемената у Босни и налази се у Кулен-Вакуфу, где је проглашен турски Устав, о чему сам послао извештај својим читаоцима.

Према томе, решио сам се да идем у Кулен-Вакуф. Хрвати у пограничном Лапцу уверавали су ме да би било лакше да посетим неки други крај. Одлазак у Бихаћ или Ливно био је могућан. Већ током последње године и по ниједан каурин није рескирао да пређе границу и да оде у Кулен-Вакуф. Иза зидина Кулен-Вакуфа нагомилало се око три стотине најгорих босанских фанатика.

Ту су бегови који су изгубили своје робове, рају, а и муслимански сељаци које су побуњеници лишили имања нашли су се ту уз грађанство, чији је верски фанатизам био увек тако упадљив чак и у Босни. На том путу могло би се десити да и моја глава повећа већ знатну колекцију коју су сабрали месни бегови.

Чекајући Енглезе

Мој мухамедански пријатељ из Црних Потока уверава ме да његови извесни пријатељи једва чекају да виде првог Енглеза! Уз то сам још дознао да је пре неколико дана глава једног каурина гурана ногама кроз улице Вакуфа. Тако нисам био толико глуп да одем у неизвесност. Сматрао сам паметним да предузмем сваку разумну предострожност пре него уђем у ово босанско гнездо стршљенова.

Према томе, најпробранијим босанским стилом написао сам писмо и адресирао га "Десној руци султановој у Кулен-Вакуфу".

Изјавио сам у писму да сам Енглез са исправно визираним енглеским пасошем у Отоманској амбасади у Лондону и да желим да посетим овај град. Уз то сам додао да сам чуо како би ми се на том путу могле десити извесне незгоде, те бих желео да знам би ли мудир био вољан да ми пружи своју личну заштиту.

Ово службено писмо послао сам у Вакуф по хришћанину запосленом код неког Турчина. И брат овог хришћанина такође је запослен у турској служби. Ова су два брата једини странци који се усуде да уђу у град. Међу муслиманским грађанима једино су два трговца мање фанатизована од осталих и они одржавају везе са хришћанима.

После одашиљања писма желео сам да допуним испитивања о насиљима у Очиеву и другим местима. Ради тога сам напустио погранично хрватско село Лапац, да бих се вратио тек после седмицу дана и дознао исход писмених преговора.

У Лапцу сам нашао становништво радознало јер су већ стигле вести да Турци са великим интересовањем чекају мој долазак. Већ су послали поруке аустријским властима питајући када би се могли надати мом доласку, јер су се, како јављају, сакупили у Вакуфу кајмаками или главне старешине из Бихаћа, Петровца и других места ради састанка са мном. Једном речју, тамо су ме очекивали као неког друштвеног спасиоца!

Скоро две године су прошле откад су босански муслимани у Кулен-Вакуфу и у другим местима одсечени од света побуном. Изгледа чак да страхују и од хрватских "граничара" с ове стране. Поред тога, осиромашили су због губитка раје и уништења имовине, те су, као спасење, поздравили појаву првога странца, и то Енглеза, а моје писмо су тумачили под светлом сопствених претераних жеља, високо ценили моју мисију и настојали да је допуне резоновањем да она није (што је заиста била) чисто лично мој подухват, већ акт службене и велике политичке важности за њих саме.

Писмо енглеском цару

При повратку нашао сам писмо "од мудира отоманског цара у Кулен-Вакуфу", које је било написано старим ћириличним словима, јер босански мухамеданци не познају ни турски ни арапски. На омоту овог драгоценог документа било је написано:

"Службено.

"Ово писмо има бити предано енглеском цару и Евансу Aртуру".

Писмо је било написано словима нарочите врсте и за босанске муслимане, и знатно се разликују од обичне ћирилице коју употребљавају православни Словени, и тако су сасвим нечитљива за њих. Једино трговци у пограничним градовима, ради трговинских веза са Босном, могу читати ово писмо. Признали су ми чак и словенски професори да га не могу прочитати.

И ево превода писма које сам нашао унутра: "Мудир отоманског цара у Вакуфу енглеском краљу и Евансу Aртуру". "Ваше писмо, упућено ми по Ђорђу Павичићу, примио сам и разумео све што ми пишете и да бисте желели доћи овде у Вакуф као царски посланик, али да сте чули да овде, у овом граду, има на зло склоних личности; стога ја кажем да они који говоре тако говоре лажно; наше су жеље пријатељске и нема овде опасности за онога који долази у име двају царева."

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.