ILIRSKA PISMA - PISMO DESETO - Muslimanski vjerski fanatici u Kulen-Vakufu

Begovi su izgubili svoje robove, raju i muslimanski seljaci su izgubili imanja, pa im je verski fanatizam bio upadljiv čak i u Bosni. Hrišćani se ne usuđuju ući u Kulen-Vakuf.

U mnogim bosanskim mjestima muslimani osiromašili zbog gubitka raje i uništenja imovine, te su, kao spasenje, pozdravili pojavu prvoga stranca, i to Engleza

************************************ 

Rešio sam da posetim bosanske begove i da saznam njihovo lično mišljenje o sadašnjoj situaciji. Njihova glavna komanda trenutno je sada izvor svih fanatičnih elemenata u Bosni i nalazi se u Kulen-Vakufu, gde je proglašen turski Ustav, o čemu sam poslao izveštaj svojim čitaocima.

Prema tome, rešio sam se da idem u Kulen-Vakuf. Hrvati u pograničnom Lapcu uveravali su me da bi bilo lakše da posetim neki drugi kraj. Odlazak u Bihać ili Livno bio je mogućan. Već tokom poslednje godine i po nijedan kaurin nije reskirao da pređe granicu i da ode u Kulen-Vakuf. Iza zidina Kulen-Vakufa nagomilalo se oko tri stotine najgorih bosanskih fanatika.

Tu su begovi koji su izgubili svoje robove, raju, a i muslimanski seljaci koje su pobunjenici lišili imanja našli su se tu uz građanstvo, čiji je verski fanatizam bio uvek tako upadljiv čak i u Bosni. Na tom putu moglo bi se desiti da i moja glava poveća već znatnu kolekciju koju su sabrali mesni begovi.

Čekajući Engleze

Moj muhamedanski prijatelj iz Crnih Potoka uverava me da njegovi izvesni prijatelji jedva čekaju da vide prvog Engleza! Uz to sam još doznao da je pre nekoliko dana glava jednog kaurina gurana nogama kroz ulice Vakufa. Tako nisam bio toliko glup da odem u neizvesnost. Smatrao sam pametnim da preduzmem svaku razumnu predostrožnost pre nego uđem u ovo bosansko gnezdo stršljenova.

Prema tome, najprobranijim bosanskim stilom napisao sam pismo i adresirao ga "Desnoj ruci sultanovoj u Kulen-Vakufu".

Izjavio sam u pismu da sam Englez sa ispravno viziranim engleskim pasošem u Otomanskoj ambasadi u Londonu i da želim da posetim ovaj grad. Uz to sam dodao da sam čuo kako bi mi se na tom putu mogle desiti izvesne nezgode, te bih želeo da znam bi li mudir bio voljan da mi pruži svoju ličnu zaštitu.

Ovo službeno pismo poslao sam u Vakuf po hrišćaninu zaposlenom kod nekog Turčina. I brat ovog hrišćanina takođe je zaposlen u turskoj službi. Ova su dva brata jedini stranci koji se usude da uđu u grad. Među muslimanskim građanima jedino su dva trgovca manje fanatizovana od ostalih i oni održavaju veze sa hrišćanima.

Posle odašiljanja pisma želeo sam da dopunim ispitivanja o nasiljima u Očievu i drugim mestima. Radi toga sam napustio pogranično hrvatsko selo Lapac, da bih se vratio tek posle sedmicu dana i doznao ishod pismenih pregovora.

U Lapcu sam našao stanovništvo radoznalo jer su već stigle vesti da Turci sa velikim interesovanjem čekaju moj dolazak. Već su poslali poruke austrijskim vlastima pitajući kada bi se mogli nadati mom dolasku, jer su se, kako javljaju, sakupili u Vakufu kajmakami ili glavne starešine iz Bihaća, Petrovca i drugih mesta radi sastanka sa mnom. Jednom rečju, tamo su me očekivali kao nekog društvenog spasioca!

Skoro dve godine su prošle otkad su bosanski muslimani u Kulen-Vakufu i u drugim mestima odsečeni od sveta pobunom. Izgleda čak da strahuju i od hrvatskih "graničara" s ove strane. Pored toga, osiromašili su zbog gubitka raje i uništenja imovine, te su, kao spasenje, pozdravili pojavu prvoga stranca, i to Engleza, a moje pismo su tumačili pod svetlom sopstvenih preteranih želja, visoko cenili moju misiju i nastojali da je dopune rezonovanjem da ona nije (što je zaista bila) čisto lično moj poduhvat, već akt službene i velike političke važnosti za njih same.

Pismo engleskom caru

Pri povratku našao sam pismo "od mudira otomanskog cara u Kulen-Vakufu", koje je bilo napisano starim ćiriličnim slovima, jer bosanski muhamedanci ne poznaju ni turski ni arapski. Na omotu ovog dragocenog dokumenta bilo je napisano:

"Službeno.

"Ovo pismo ima biti predano engleskom caru i Evansu Arturu".

Pismo je bilo napisano slovima naročite vrste i za bosanske muslimane, i znatno se razlikuju od obične ćirilice koju upotrebljavaju pravoslavni Sloveni, i tako su sasvim nečitljiva za njih. Jedino trgovci u pograničnim gradovima, radi trgovinskih veza sa Bosnom, mogu čitati ovo pismo. Priznali su mi čak i slovenski profesori da ga ne mogu pročitati.

I evo prevoda pisma koje sam našao unutra: "Mudir otomanskog cara u Vakufu engleskom kralju i Evansu Arturu". "Vaše pismo, upućeno mi po Đorđu Pavičiću, primio sam i razumeo sve što mi pišete i da biste želeli doći ovde u Vakuf kao carski poslanik, ali da ste čuli da ovde, u ovom gradu, ima na zlo sklonih ličnosti; stoga ja kažem da oni koji govore tako govore lažno; naše su želje prijateljske i nema ovde opasnosti za onoga koji dolazi u ime dvaju careva."

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.