Фото: ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Владавини слободе духа пријети крај
Мисија спасавања Земље подразумијева наметнуто сужавање свеукупне људске мисли. У свијету обликованом по идеологији Новог доба људска мисао се руководи само инстинктом опстанка. Primum vivere постаје врховни духовни закон
У новом биолошком поретку није више дозвољено тражити прибјежиште у идеалима, бунити се у име неке утопије, укратко, својим понашањем показивати да постоји и неки други свијет, јер другог свијета сем овог нема. Свијет постаје једнодимензионалан
Хипотеза коју градимо јесте да Ново доба ради на стварању једног новог облика тоталитаризма. Покушајмо да ближе одредимо његову природу. Тај тоталитаризам произлази из стапања двеју основних идеја које се налазе у центру учења Новог доба: стварања поља планетарне свести с једне и еколошке кризе с друге стране. Спајањем те две идеје долази се до следеће тврдње: поље глобалне свести представља средство које ће омогућити да Земља буде спасена.
Каква ће бити судбина размишљања у учењу које у први план ставља спасење Гее? Осим тог захтева за опстанком за људску мисао нема више другог императива ни друге перспективе. Вредности које доприносе опстанку убудуће ће се налазити у врху вредносне лествице. "Учинити све да Геа опстане!" Наравно, добивши налог за такву мисију, "new-agres" осећају задовољство сазнања да нису "бачени у овај свет" без разлога. Њихов живот наново добија смисао, али ће убрзо осетити колико обиље смисла може да гуши човека. Јер императив опстанка значи и неумољиво подјармљивање духа.
Мисија спасавања Земље подразумева наметнуто сужавање свеукупне људске мисли. У свету обликованом по идеологији Новог доба људска мисао се руководи само инстинктом опстанка. Primum vivere постаје врховни духовни закон. Зар тиме није и сам појам човечанства озбиљно нарушен? Начело primum vivere одузима нам својства човека: у том новом биолошком поретку не можемо више да говоримо о човеку у правом смислу речи, постоје само људска бића (појам човека садржи космичку идеју, док је људско биће један облик живота), тј. животна врста која се, као и све друге, бори да опстане. Тоталитаризам Новог доба је мешавина биологизма и антихуманизма.
Током двадесетих година минулог века, Жилијен Бенда проговорио је у књизи Издаја интелектуалаца о наклоности интелектуалаца ка акцији, тада оваплоћеној у фашизму. Интелектуалци су се између универзалног и праграматичног определили за ово друго. Зар Ново доба, на свој начин, не чини то исто? Оно не потчињава мисао сили, као што је то некада било, већ императиву опстанка. Свака духовна активност која не доприноси спасењу Гее губи разлог постојања. У тој планетарној можданој кори, у том великом неуроелектронском организму, нема, дакле, места за духовну слободу.
Утонула у средину у којој је личност појединца превазиђена, људска јединка нема ништа већу самосталност од нервне ћелије у лобањи међу десет милијарди неурона. Геа својим неуронима назначава садржај сваке могуће мисли, а тај налог посебно се односи на људе који мисле...
Ниједан филозоф, писац, песник, уметник, стручњак, новинар, научник, интелектуалац неће бити у стању да се ослободи своје планетарне одговорности. Ништа друго не завређује пажњу.
Забрањено је да мисли и машта слободно лутају кад је у планетарном селу проглашена узбуна која важи за сваког од његових становника. У пољу глобалне свести нема места слободном истраживању нити критичком духу. Ни најсићушнијем гласу није дозвољено да у велико планетарно једногласје уноси несклад.
Начело primum vivere оглашава смрт усамљеничке мисли и интелигенције наклоњене оспоравању. Може ли мисао којој је поверена мисија руковођења стварношћу да захтева право да тој стварности каже "не"?
У новом биолошком поретку није више дозвољено тражити прибежиште у идеалима, бунити се у име неке утопије, укратко, својим понашањем показивати да постоји и неки други свет, јер другог света сем овог нема. Свет постаје једнодимензионалан. Мисао одвраћана од небеских и неумољиво враћана земаљским стварима, мора да одбаци те идеалистичке наклоности. Она сада служи само реализму.
Пре две хиљаде пет стотина година Грци су измислили скхоле, тј. слободно време, како би духу отворили простор за бављење моралом, политичким расправама, филозофијом, естетиком, непристрасном науком. Тако се западна мисао винула у висине. Данас се Ново доба супротставља том појму слободног времена. Оно прекида традицију vita contemplativa (мисаоног живота, прим.прев.) За њега постоји само оперативна, управљачка, функционализована мисао, потчињена законима ефикасности. Није ли ту реч о оном првенству корисног израженом у познатом слогану Новог доба: "Мислите позитивно"? Ту позитивну мисао Ново доба представља улепшану, али сасвим је могуће да та позитивност представља негацију саме мисли. Јер шта остаје од суштине мисли ако јој се одузму слободно време, општа доступност и ако се од ње тражи да остварује резултате? Та "обавеза резултата" представља, по нашем мишљењу, праву филозофску катастрофу. Владавини слободе духа, која је започела под небом античке Грчке, прети крај у кокпиту "васионског брода Земља", у коме је људска свест потчињена табли са инструментима, прикључена је на управљачке механизме на Земљи и служи као моћно средство у навигацији свемирским пространством...
То је прикривени облик тоталитаризма на чијем увођењу ради Ново доба.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.