IDEOLOGIJA NOVOG DOBA - Vladavini slobode duha prijeti kraj

Misija spasavanja Zemlje podrazumijeva nametnuto sužavanje sveukupne ljudske misli. U svijetu oblikovanom po ideologiji Novog doba ljudska misao se rukovodi samo instinktom opstanka. Primum vivere postaje vrhovni duhovni zakon

U novom biološkom poretku nije više dozvoljeno tražiti pribježište u idealima, buniti se u ime neke utopije, ukratko, svojim ponašanjem pokazivati da postoji i neki drugi svijet, jer drugog svijeta sem ovog nema. Svijet postaje jednodimenzionalan

************************************************ 

Hipoteza koju gradimo jeste da Novo doba radi na stvaranju jednog novog oblika totalitarizma. Pokušajmo da bliže odredimo njegovu prirodu. Taj totalitarizam proizlazi iz stapanja dveju osnovnih ideja koje se nalaze u centru učenja Novog doba: stvaranja polja planetarne svesti s jedne i ekološke krize s druge strane. Spajanjem te dve ideje dolazi se do sledeće tvrdnje: polje globalne svesti predstavlja sredstvo koje će omogućiti da Zemlja bude spasena.

Kakva će biti sudbina razmišljanja u učenju koje u prvi plan stavlja spasenje Gee? Osim tog zahteva za opstankom za ljudsku misao nema više drugog imperativa ni druge perspektive. Vrednosti koje doprinose opstanku ubuduće će se nalaziti u vrhu vrednosne lestvice. "Učiniti sve da Gea opstane!" Naravno, dobivši nalog za takvu misiju, "new-agres" osećaju zadovoljstvo saznanja da nisu "bačeni u ovaj svet" bez razloga. Njihov život nanovo dobija smisao, ali će ubrzo osetiti koliko obilje smisla može da guši čoveka. Jer imperativ opstanka znači i neumoljivo podjarmljivanje duha.

Spasavanje Zemlje

Misija spasavanja Zemlje podrazumeva nametnuto sužavanje sveukupne ljudske misli. U svetu oblikovanom po ideologiji Novog doba ljudska misao se rukovodi samo instinktom opstanka. Primum vivere postaje vrhovni duhovni zakon. Zar time nije i sam pojam čovečanstva ozbiljno narušen? Načelo primum vivere oduzima nam svojstva čoveka: u tom novom biološkom poretku ne možemo više da govorimo o čoveku u pravom smislu reči, postoje samo ljudska bića (pojam čoveka sadrži kosmičku ideju, dok je ljudsko biće jedan oblik života), tj. životna vrsta koja se, kao i sve druge, bori da opstane. Totalitarizam Novog doba je mešavina biologizma i antihumanizma.

Tokom dvadesetih godina minulog veka, Žilijen Benda progovorio je u knjizi Izdaja intelektualaca o naklonosti intelektualaca ka akciji, tada ovaploćenoj u fašizmu. Intelektualci su se između univerzalnog i pragramatičnog opredelili za ovo drugo. Zar Novo doba, na svoj način, ne čini to isto? Ono ne potčinjava misao sili, kao što je to nekada bilo, već imperativu opstanka. Svaka duhovna aktivnost koja ne doprinosi spasenju Gee gubi razlog postojanja. U toj planetarnoj moždanoj kori, u tom velikom neuroelektronskom organizmu, nema, dakle, mesta za duhovnu slobodu.

Utonula u sredinu u kojoj je ličnost pojedinca prevaziđena, ljudska jedinka nema ništa veću samostalnost od nervne ćelije u lobanji među deset milijardi neurona. Gea svojim neuronima naznačava sadržaj svake moguće misli, a taj nalog posebno se odnosi na ljude koji misle...

Nijedan filozof, pisac, pesnik, umetnik, stručnjak, novinar, naučnik, intelektualac neće biti u stanju da se oslobodi svoje planetarne odgovornosti. Ništa drugo ne zavređuje pažnju.

Zabranjeno je da misli i mašta slobodno lutaju kad je u planetarnom selu proglašena uzbuna koja važi za svakog od njegovih stanovnika. U polju globalne svesti nema mesta slobodnom istraživanju niti kritičkom duhu. Ni najsićušnijem glasu nije dozvoljeno da u veliko planetarno jednoglasje unosi nesklad.

Jednodimenzionalni svijet

Načelo primum vivere oglašava smrt usamljeničke misli i inteligencije naklonjene osporavanju. Može li misao kojoj je poverena misija rukovođenja stvarnošću da zahteva pravo da toj stvarnosti kaže "ne"?

U novom biološkom poretku nije više dozvoljeno tražiti pribežište u idealima, buniti se u ime neke utopije, ukratko, svojim ponašanjem pokazivati da postoji i neki drugi svet, jer drugog sveta sem ovog nema. Svet postaje jednodimenzionalan. Misao odvraćana od nebeskih i neumoljivo vraćana zemaljskim stvarima, mora da odbaci te idealističke naklonosti. Ona sada služi samo realizmu.

Pre dve hiljade pet stotina godina Grci su izmislili skhole, tj. slobodno vreme, kako bi duhu otvorili prostor za bavljenje moralom, političkim raspravama, filozofijom, estetikom, nepristrasnom naukom. Tako se zapadna misao vinula u visine. Danas se Novo doba suprotstavlja tom pojmu slobodnog vremena. Ono prekida tradiciju vita contemplativa (misaonog života, prim.prev.) Za njega postoji samo operativna, upravljačka, funkcionalizovana misao, potčinjena zakonima efikasnosti. Nije li tu reč o onom prvenstvu korisnog izraženom u poznatom sloganu Novog doba: "Mislite pozitivno"? Tu pozitivnu misao Novo doba predstavlja ulepšanu, ali sasvim je moguće da ta pozitivnost predstavlja negaciju same misli. Jer šta ostaje od suštine misli ako joj se oduzmu slobodno vreme, opšta dostupnost i ako se od nje traži da ostvaruje rezultate? Ta "obaveza rezultata" predstavlja, po našem mišljenju, pravu filozofsku katastrofu. Vladavini slobode duha, koja je započela pod nebom antičke Grčke, preti kraj u kokpitu "vasionskog broda Zemlja", u kome je ljudska svest potčinjena tabli sa instrumentima, priključena je na upravljačke mehanizme na Zemlji i služi kao moćno sredstvo u navigaciji svemirskim prostranstvom...

To je prikriveni oblik totalitarizma na čijem uvođenju radi Novo doba.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.