ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Увођење у Ново доба прекид са традицијом

"Уобичајено стање свијести" западног човјека узима се као исказ немоћи. Сматра се да оно даје непотпуну слику стварности и на нас се врши притисак да промијенимо саме облике наше психичке активности. Дакле, осјећамо, волимо и мислимо на погрешан начин

Став Новог доба супротан је визији свијета која је грађена два и по миленијума под утицајем Грчке, Рима, јудаиза и хришћанства и чијем је ширењу погодовало савремено хуманистичко рационалистичко окружење

********************************* 

Профил теоретичара, твораца, терапеута Новог доба углавном је двострук, западни и неки други. Западњаци су свом европском и северноамеричком образовању додали учење које су покупили од духовних вођа, шамана, исцелитеља које су срели на истоку, у Aфрици, у Мексику, итд. Њихове биографије обавезно садрже позивање на неког индијског учитеља, на неку ваневропску технику, на неку примитивну митологију, на боравак у ашраму...

Имам у виду, на пример, оног париског предавача који себе сматра истовремено исповедником и егзорцистом и који је ученик гуруа Сатија Саи Бабе. Франциско дел Кампо, ревносни пропагатор техника за остваривање људског потенцијала, студирао је технику и психологију, а постао је стручњак за терапије мексичких шамана и технику изазивања транса која се примењује у Бразилу. Станислав Гроф, психијатар, позајмио је из шаманизма идеју о холотропском дисању. Трансценденталну медитацију (која је постала веома популарна у образованим круговима) подучавају инструктори који су то знање примили непосредно од махаришија Махеша Јогија. Ново доба се шири на западу, али то раде вође чије срце и мисли припадају другде.

Значај дијалога

Како се може а приори не одобрити настојање да се побегне од западњачког центризма и крене у сусрет различитим културама? Довољно је помислити на неоспорно обогаћење које нам је током протеклог века донео дијалог са филозофијама и религијама истока. Aли неопходно је да се испуне два услова како би међуцивилизацијски дијалог уродио плодом. Први је да он не буде ограничен на површни егзотизам... Није ли управо то случај с Новим добом? Позивања на будизам, таоизам, тантризам, итд. сувише често се јављају у облику обичних клишеа (реинкарнација, карма, нирвана, чакра...), тако да смо изложени козметичком оријентализму који аутентичне оријенталисте ужасава.

Немојмо се заваравати да Ново доба ради на стварању "складне синтезе између запада и истока". Сведоци смо, у ствари, псеудооријентализације западне културе.

Aли постоји нешто још значајније. Какву сврху има дијалог ако је став једног од његових учесника самоомаловажавање? Може ли размена мишљења с другим да буде од било какве користи, може ли свет, духовно различит од нашег, да нас обогати, ако у нашем отварању према другом потцењујемо сопствену културу? У том случају, далеко од тога да буде корисно, наше отварање према другом води у самоуништење. Зар Ново доба не чини управо то? Сва позивања на културе ван запада само су изговор за одрицање од нашег сопственог наслеђа.

Усред европске и северноамеричке цивилизације, Ново доба одржава велики планетарни састанак, велики космополитски сајам на ком цивилизације са свих континената имају своје штандове, и свим тим гостима, којима не престаје да ласка, Ново доба не пропушта да каже: "Погледајте колико ми, западњаци, заостајемо за вама."

Западњачки начин размишљања бива жигосан, а Декарт, Бејкон и Њутн бивају представљени скоро као људи који су починили злочине према човечанству. Наука се непрестано критикује, а посебно западњачка медицина која "није холистичка" и подељена је на самосталне специјалистичке области. "Уобичајено стање свести" западног човека узима се као исказ немоћи. Сматра се да оно даје непотпуну слику стварности и на нас се врши притисак да променимо саме облике наше психичке активности. Дакле, осећамо, волимо и мислимо на погрешан начин. Каква помама да нам се припише кривица!

Другачија визија свијета

Ти несрећни западњаци који су упорни у прављењу разлике између сопствене личности и другог између људског и божанског, природе и културе, и који сматрају да научна спознаја подразумева прављење јасне разлике између субјекта и објекта, између субјективног и објективног (уместо да их, под утицајем склоности ка стапању, спаја), ти западњаци инсистирају на погрешној парадигми, коче развој људског рода и, штавише, пропустиће велику прекретницу доба Водолије...

Значајно је приметити да обреди увођења у Ново доба често представљају прекид са западном традицијом. Ево како Жак Кастерман описује како је открио холистичку визију. Током похађања првог семинара за преображај личности, вођа семинара дао му је задатак да "одигра однос Сунца и Месеца". Осећајући се веома непријатно, Жак Кастерман је морао да превазиђе сопствену инхибицију: "Почео сам да играм и мало-помало прелазио сам из западњачког стања концепцијске нееластичности у стање карактеристично за Индијанце у коме сам, посредством ритуалне игре, ступао у непосредан контакт с боговима. Какав доживљај ослобађа и сједињавања!"

Рецимо то сасвим јасно: став Новог доба супротан је визији света која је грађена два и по миленија под утицајем Грчке, Рима, јудаиза и хришћанства и чијем је ширењу погодовало савремено хуманистичко рационалистичко окружење.

Покушаћемо да у неколико речи изложимо основне разлике. Сви они који прихватају идеје Новог доба чине то свесни суштине свог поступка. Није могуће да не знају да опредељење за Ново доба подразумева потпуни раскид с традицијом у којој су се као личности формирали. Прихватити идеологију Новог доба значи сасећи сопствене цивилизацијске корене.

Каква је, у основним цртама, западњачка визија света? У средишту наше културе је човек који је свестан своје индивидуалности и ограничења. Снажно доживљавање те иднивидуалности он у суштини дугује настанку монотеистичке религије.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.