ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Токсикоманија зло које нагриза читав свијет

Може се претпоставити да Ново доба представља један рафиниранији облик токсикоманије. Предлажући замјене за узимање дроге, оно потребу за дрогом прикрива и скреће је ка мистици. У том смислу, оно представља симптом зла које нагриза Запад и, најблаже речено, сумњив начин супротстављања том злу.

Ново доба је израз друштва у којем се култура дроге шири истом брзином као култура сопственог "ја" и проширења сопствене личности

... Ричард Мос, чувени стручњак за лични преображај, саветује учесницима у својим сеансама да у малим групама певају без временског ограничења, понекад и читав дан без престанка, "док се у континуитету нормалне свести не деси прекид и изазове њено измењено стање које тој малој групи омогућава да доживи стање будности на вишем нивоу".

Различите технике чулне изолације, којима се прекидају гласовни, визуелни и тактилни надражаји, доводе до осећања ишчезавања околног света, што мозгу омогућава да се концентрише на унутрашње сопствено "ја". Поменимо изум доктора Грофа, технику "холотропског дисања", комбинацију релаксације, једног начина дисања заснованог на хипервентилацији и смирујуће музике у позадини, која најчешће није са Запада. Израз "холотропски" је, узгред речено, смислио Станислав Гроф, како би нагласио својство тог метода да у потпуности растура свест (од речи trepein, "скренути", "усмерити ка", холос, "све").

Методе доктора Касеида

Веома је популарна и софрологија коју је, на бази техника хипнозе и опуштања, поставио доктор Касеидо, неуропсихијатар колумбијског порекла, и која се нарочито користи да оне који у њој учествују ослободи негативних осећања и брига. Томе би се могли додати и "channeling", "rebirth", "астрално путовање", "tantra sky dancing", Силва метод и још пуно других техника...

"New Agres" не могу, а да не буду свесни чињенице да технике мењања свести у суштини представљају замену за дрогу. Заједничко проширивање свести и дроги јесу егзалтирано осећање поистовећења са стварношћу, осећај плутања на води, испуњеност, неисказивост, измењен појам о времену, деперсонализација, еуфорија и укидање забрана.

Осим тога, повест Новог доба показује да је оно у остваривању измењених стања свести често прибегавало дроги. Видели смо како је контракултура величала марихуану и LSD као средства за изазивање екстазе и "врхунских доживљаја". Међу челницима Новог доба, поред Тимотија Лирија, налазимо и етнолога Карлоса Кастанеду, који је у Мексику експериментисао са узимањем халуциногених биљака. Ништа мање значајно није дело доктора Грофа. Тај психијатар чешкословачког порекла експериментисао је с посебним стањима свести користећи LSD, кога је 1976. због законске забране морао да се одрекне. Интересантно је приметити да је он тада почео да примењује холотропско дисање, јер оно изазива психичке реакције сличне оним које производи LSD.

Став Новог доба према дроги је двојак. Оно би желело да дрогу користи само за духовно отварање, а да се не упушта у ризик оштећења тела. Може се поставити питање да ли прича о измењеном стању свести није само привид иза кога стоји скривени, несвесни мотив који се односи на халуциногено стање. Може се претпоставити да Ново доба представља један рафиниранији облик токсикоманије. Предлажући замене за узимање дроге, оно потребу за дрогом прикрива и скреће је ка мистици. У том смислу, оно представља симптом зла које нагриза Запад и, најблаже речено, сумњив начин супротстављања том злу. Ново доба је израз нашег друштва у којем се култура дроге шири истом брзином као култура сопственог "ја" и проширења сопствене личности.

 "Освајање свијета..."

Aли вратимо се техникама промене свести које смо поменули. Ново доба инсистира на чињеници да наше тело не треба више да буде тамница пуна тајни. Треба га обасјати светлошћу, учинити га транспарентним. "Ништа што је телесно није нам страно..." Постајемо, дакле, свесни срчаног пулса, напетости мишића унутрашњих органа, телесне температуре и нарочито дисања ("свесно дисање"). Кад једном постанемо свесни физиолошког тела, почињемо да размишљамо о енергетском телу. Постајемо свесни чарки које чине то енергетско тело, као и ауре која га окружује. Свест потом напушта тело и окреће се упоље, како би се поистоветила са околним бићима и предметима. Почиње освајање света...

"Кад год хоћу могу да се поистоветим са атомом или са целим космосом", изјављује Дејвид Спенглер. Ми вршимо свој преображај по сопственој вољи, укључујемо се у све што постоји, уједињујемо се са најразличитијим стварностима. Као у случају главне личности романа Aлхемичар Паула Коеља, наша душа може да се уједини са душом света... Можемо постојати између крајности, од микроскопског до макроскопског. То слободно поистовећивање са стварима и бићима управо је оно шо се назива "трансперсоналним".

Лако можемо замислити осећај свемоћи присутан код поклоника Новог доба који је успео да оствари проширење своје свести. Бескрај света осећа се у оквирима сопствене личности. Као да је целокупна стварност смештена у његову свест. Опојан осећај личног преображаја... Човек се креће од бескрајно великог до бескрајно малог. Он није више биће достојно сажаљења, изгубљено у неизмерном свемиру који је описивао Паскал. Осећа се господарем тог свемира. И не само то. Као господар простора, зар човек не побеђује и свог непријатеља - време?

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.