IDEOLOGIJA NOVOG DOBA - Toksikomanija zlo koje nagriza čitav svijet

Može se pretpostaviti da Novo doba predstavlja jedan rafiniraniji oblik toksikomanije. Predlažući zamjene za uzimanje droge, ono potrebu za drogom prikriva i skreće je ka mistici. U tom smislu, ono predstavlja simptom zla koje nagriza Zapad i, najblaže rečeno, sumnjiv način suprotstavljanja tom zlu.

Novo doba je izraz društva u kojem se kultura droge širi istom brzinom kao kultura sopstvenog "ja" i proširenja sopstvene ličnosti

... Ričard Mos, čuveni stručnjak za lični preobražaj, savetuje učesnicima u svojim seansama da u malim grupama pevaju bez vremenskog ograničenja, ponekad i čitav dan bez prestanka, "dok se u kontinuitetu normalne svesti ne desi prekid i izazove njeno izmenjeno stanje koje toj maloj grupi omogućava da doživi stanje budnosti na višem nivou".

Različite tehnike čulne izolacije, kojima se prekidaju glasovni, vizuelni i taktilni nadražaji, dovode do osećanja iščezavanja okolnog sveta, što mozgu omogućava da se koncentriše na unutrašnje sopstveno "ja". Pomenimo izum doktora Grofa, tehniku "holotropskog disanja", kombinaciju relaksacije, jednog načina disanja zasnovanog na hiperventilaciji i smirujuće muzike u pozadini, koja najčešće nije sa Zapada. Izraz "holotropski" je, uzgred rečeno, smislio Stanislav Grof, kako bi naglasio svojstvo tog metoda da u potpunosti rastura svest (od reči trepein, "skrenuti", "usmeriti ka", holos, "sve").

Metode doktora Kaseida

Veoma je popularna i sofrologija koju je, na bazi tehnika hipnoze i opuštanja, postavio doktor Kaseido, neuropsihijatar kolumbijskog porekla, i koja se naročito koristi da one koji u njoj učestvuju oslobodi negativnih osećanja i briga. Tome bi se mogli dodati i "channeling", "rebirth", "astralno putovanje", "tantra sky dancing", Silva metod i još puno drugih tehnika...

"New Agres" ne mogu, a da ne budu svesni činjenice da tehnike menjanja svesti u suštini predstavljaju zamenu za drogu. Zajedničko proširivanje svesti i drogi jesu egzaltirano osećanje poistovećenja sa stvarnošću, osećaj plutanja na vodi, ispunjenost, neiskazivost, izmenjen pojam o vremenu, depersonalizacija, euforija i ukidanje zabrana.

Osim toga, povest Novog doba pokazuje da je ono u ostvarivanju izmenjenih stanja svesti često pribegavalo drogi. Videli smo kako je kontrakultura veličala marihuanu i LSD kao sredstva za izazivanje ekstaze i "vrhunskih doživljaja". Među čelnicima Novog doba, pored Timotija Lirija, nalazimo i etnologa Karlosa Kastanedu, koji je u Meksiku eksperimentisao sa uzimanjem halucinogenih biljaka. Ništa manje značajno nije delo doktora Grofa. Taj psihijatar češkoslovačkog porekla eksperimentisao je s posebnim stanjima svesti koristeći LSD, koga je 1976. zbog zakonske zabrane morao da se odrekne. Interesantno je primetiti da je on tada počeo da primenjuje holotropsko disanje, jer ono izaziva psihičke reakcije slične onim koje proizvodi LSD.

Stav Novog doba prema drogi je dvojak. Ono bi želelo da drogu koristi samo za duhovno otvaranje, a da se ne upušta u rizik oštećenja tela. Može se postaviti pitanje da li priča o izmenjenom stanju svesti nije samo privid iza koga stoji skriveni, nesvesni motiv koji se odnosi na halucinogeno stanje. Može se pretpostaviti da Novo doba predstavlja jedan rafiniraniji oblik toksikomanije. Predlažući zamene za uzimanje droge, ono potrebu za drogom prikriva i skreće je ka mistici. U tom smislu, ono predstavlja simptom zla koje nagriza Zapad i, najblaže rečeno, sumnjiv način suprotstavljanja tom zlu. Novo doba je izraz našeg društva u kojem se kultura droge širi istom brzinom kao kultura sopstvenog "ja" i proširenja sopstvene ličnosti.

 "Osvajanje svijeta..."

Ali vratimo se tehnikama promene svesti koje smo pomenuli. Novo doba insistira na činjenici da naše telo ne treba više da bude tamnica puna tajni. Treba ga obasjati svetlošću, učiniti ga transparentnim. "Ništa što je telesno nije nam strano..." Postajemo, dakle, svesni srčanog pulsa, napetosti mišića unutrašnjih organa, telesne temperature i naročito disanja ("svesno disanje"). Kad jednom postanemo svesni fiziološkog tela, počinjemo da razmišljamo o energetskom telu. Postajemo svesni čarki koje čine to energetsko telo, kao i aure koja ga okružuje. Svest potom napušta telo i okreće se upolje, kako bi se poistovetila sa okolnim bićima i predmetima. Počinje osvajanje sveta...

"Kad god hoću mogu da se poistovetim sa atomom ili sa celim kosmosom", izjavljuje Dejvid Spengler. Mi vršimo svoj preobražaj po sopstvenoj volji, uključujemo se u sve što postoji, ujedinjujemo se sa najrazličitijim stvarnostima. Kao u slučaju glavne ličnosti romana Alhemičar Paula Koelja, naša duša može da se ujedini sa dušom sveta... Možemo postojati između krajnosti, od mikroskopskog do makroskopskog. To slobodno poistovećivanje sa stvarima i bićima upravo je ono šo se naziva "transpersonalnim".

Lako možemo zamisliti osećaj svemoći prisutan kod poklonika Novog doba koji je uspeo da ostvari proširenje svoje svesti. Beskraj sveta oseća se u okvirima sopstvene ličnosti. Kao da je celokupna stvarnost smeštena u njegovu svest. Opojan osećaj ličnog preobražaja... Čovek se kreće od beskrajno velikog do beskrajno malog. On nije više biće dostojno sažaljenja, izgubljeno u neizmernom svemiru koji je opisivao Paskal. Oseća se gospodarem tog svemira. I ne samo to. Kao gospodar prostora, zar čovek ne pobeđuje i svog neprijatelja - vreme?

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.