ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Идеје о цјелини и јединству, опасност за човјека

Човјек, онакав какав је одређен просторно-временским координатама и свијешћу о својој ограничености, директно је угрожен. У томе је парадокс личног развоја: у намјери проширења "себе" укида се "ја"

Добу разума долази крај, почиње доба интуиције, најављују челници Новог доба. Заборавите на и идеје, не размишљајте, препустите се непосредном доживљавању стварности..."

*****************************

Током XX века тоталитаризам је наступио два пута. Први пут је то било у облику фашистичких и комунистичких режима. Затим се поново јавио у руху Новог доба, у новој и можда још опаснијој верзији. Да ли је могуће, питају се сањари доба Водолије, истраживачи личног развоја и глобалне визије, да се из Новог доба изроди тоталитарни свет? Не заборавимо да је тоталитаризам присутан у самој логици идеја Новог доба. Далеко од тога да Новом добу приписујемо свесну намеру, у поглављима која следе ограничићемо се на представљање неумитне логике личног преображаја, мита о Геи и холизма. Видећемо како те идеје могу да се претворе у средства угњетавања, како лични преображај отвара пут испирању мозга, како идеја о човеку без граница укида и сам појам субјекта, како глобални мозак Гее значи крај свег политичког и друштвеног живота, како култура Новог доба угрожава нашу културну баштину.

Рецимо отворено: холистичка парадигма представља велику опасност коју доноси Ново доба. Кад је реч о његовом циљу, не треба живети у погрешном уверењу. Ирационални аспекти Новог доба можда су, у крајњој линији, оно што наноси најмању штету. Немојмо сувише журити да истучемо то добро дете, Ново доба, које нам говори о астрологији, реинкарнацији, ванземаљцима, древним митовима и бајкама. Није то што треба да нас плаши, јер, најзад, сва друштва имају потребу за нечим ирационалним како би сачувала сопствену равнотежу, те би, у том погледу, Ново доба могло да има улогу вентила. Права опасност је у холистичкој парадигми.

Појединац без граница

Ново доба је идеја о целини и јединству и зато представља опасност за човека. У средишту холистичке рационалности припрема се умирање духа.

Уверавају нас да технике личног развоја омогућују свести да се креће од бескрајно великог до бескрајно малог, да се укључи у космос како би се стопила са свим осталим. Aли шта се током тог психичког препада дешава с нашим идентитетом? Зар се човек неће изгубити у том низу узастопних идентификација? Aко себе разложим на те вишеструке идентитете, да ли ћу и даље моћи за себе да кажем "ја"? Идентитет подразумева стабилност, укорењеност, трајност: да ли идентитет који се стално мења заслужује то име? Зар Ново доба у суштини не пропагира човечанство по избору, човечанство ала царте, које се може добити на штанду техника Новог доба?

"Појединац без граница" тешко да се може више називати појединцем, јер одбија да прихвати закон људске ситуације, њену ограниченост. Бити неограничен (инфини, прим, прев.) не значи бити одређен (де-фини, прим.прев.). Тај прометејски сан могао би да буде једна од великих обмана Новог доба, смислу рушења појма индивидуалности.

Фројд је нанео тежак ударац појму појединца показавши да се испод танке опне свесног протеже област несвесног. Психоаналитичка револуција одузела је свесном субјекту његову сувереност тиме што је објаснила како понашање човека делом зависи од потиснутих нагона. Фројд је бар сачувао "ја", сматрајући да океански осећај представља корак назад. Преокрет који уноси превазилажење личности уништава оно што је Фројд био сачувао. Оно што се сада доводи у питање није само свесни живот већ индивидуалност. Човек, онакав какав је одређен просторно-временским координатама и свешћу о својој ограничености, директно је угрожен. У томе је парадокс личног развоја: у намери проширења "себе" укида се "ја". Није реч, дакле, као у случају психоанализе, о оспоравању надмоћи свесног субјекта: сам појам субјекта постаје илузија тиме што један суштински елемент представе о свету наслеђене од Запада нестаје. Превазилажење личности уништава идеју о појединцу коју су развиле грчко-латинска и јудео-хришћанска култура.

Измијењена свијест

На тему измењеног стања свести (ISS) Ново доба у његову одбрану нуди обимну литературу која почива на једноставном постулату: то ИСС, тврди оно, није никаква обмана; напротив, оно омогућава приступ истини. Ново доба не дели Фројдово мишљење да је океански осећај назадан. Далеко од тога да нас враћају уназад, технике мењања свести доводе нас у везу са суштинском природом ствари. Прелазећи појавне и вештачке границе нашег "ја" и доспевајући до нивоа на коме превазилазимо сопствену личност ми нисмо жртве илузја. Оно што је за Ново доба илузорно, то је его концентрисан на себе. По њему, обична свест, издвојена и атрофична, има патолошка својства.

Aли ближим упознавањем коришћених техника спознајемо да је та измењена свест преиначена и ослабљена. Спуштање на алфа таласе посредством транса, хипнозе, поста, неспавања, холотропског дисања, играња и певања изазива стање умањене психичке отпорности. Поништавање сопствене личности, стапање и променљиви идентитет наговештавају човечанство без граница, свемоћно, божанско, али имају и сродности психотичким стањима. Спајање у домену трансперсонално у суштини је веома слично раздвајању личности описаном у листама на психијатријским клиникама.

Поред похвала ISS, у литератури овог доба наилазимо на одлучну осуду рационалистичког начина размишљања, зато што оно остаје заточеник парадигме издвајања. Рационалистичко размишљање је противник кога треба уништити!

Колико је штампарске боје потрошено у књигама Новог доба на исказивање жеље за настанком пострационалистичког доба у коме ће тријумфовати холизам! Добу разума долази крај, почиње доба интуиције", најављују челници Новог доба. "Заборавите на и идеје, не размишљајте, препустите се непосредном доживљавању стварности..."

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.