IDEOLOGIJA NOVOG DOBA - Ideje o cjelini i jedinstvu, opasnost za čovjeka

Čovjek, onakav kakav je određen prostorno-vremenskim koordinatama i sviješću o svojoj ograničenosti, direktno je ugrožen. U tome je paradoks ličnog razvoja: u namjeri proširenja "sebe" ukida se "ja"

Dobu razuma dolazi kraj, počinje doba intuicije, najavljuju čelnici Novog doba. Zaboravite na i ideje, ne razmišljajte, prepustite se neposrednom doživljavanju stvarnosti..."

*****************************

Tokom XX veka totalitarizam je nastupio dva puta. Prvi put je to bilo u obliku fašističkih i komunističkih režima. Zatim se ponovo javio u ruhu Novog doba, u novoj i možda još opasnijoj verziji. Da li je moguće, pitaju se sanjari doba Vodolije, istraživači ličnog razvoja i globalne vizije, da se iz Novog doba izrodi totalitarni svet? Ne zaboravimo da je totalitarizam prisutan u samoj logici ideja Novog doba. Daleko od toga da Novom dobu pripisujemo svesnu nameru, u poglavljima koja slede ograničićemo se na predstavljanje neumitne logike ličnog preobražaja, mita o Gei i holizma. Videćemo kako te ideje mogu da se pretvore u sredstva ugnjetavanja, kako lični preobražaj otvara put ispiranju mozga, kako ideja o čoveku bez granica ukida i sam pojam subjekta, kako globalni mozak Gee znači kraj sveg političkog i društvenog života, kako kultura Novog doba ugrožava našu kulturnu baštinu.

Recimo otvoreno: holistička paradigma predstavlja veliku opasnost koju donosi Novo doba. Kad je reč o njegovom cilju, ne treba živeti u pogrešnom uverenju. Iracionalni aspekti Novog doba možda su, u krajnjoj liniji, ono što nanosi najmanju štetu. Nemojmo suviše žuriti da istučemo to dobro dete, Novo doba, koje nam govori o astrologiji, reinkarnaciji, vanzemaljcima, drevnim mitovima i bajkama. Nije to što treba da nas plaši, jer, najzad, sva društva imaju potrebu za nečim iracionalnim kako bi sačuvala sopstvenu ravnotežu, te bi, u tom pogledu, Novo doba moglo da ima ulogu ventila. Prava opasnost je u holističkoj paradigmi.

Pojedinac bez granica

Novo doba je ideja o celini i jedinstvu i zato predstavlja opasnost za čoveka. U središtu holističke racionalnosti priprema se umiranje duha.

Uveravaju nas da tehnike ličnog razvoja omogućuju svesti da se kreće od beskrajno velikog do beskrajno malog, da se uključi u kosmos kako bi se stopila sa svim ostalim. Ali šta se tokom tog psihičkog prepada dešava s našim identitetom? Zar se čovek neće izgubiti u tom nizu uzastopnih identifikacija? Ako sebe razložim na te višestruke identitete, da li ću i dalje moći za sebe da kažem "ja"? Identitet podrazumeva stabilnost, ukorenjenost, trajnost: da li identitet koji se stalno menja zaslužuje to ime? Zar Novo doba u suštini ne propagira čovečanstvo po izboru, čovečanstvo ala carte, koje se može dobiti na štandu tehnika Novog doba?

"Pojedinac bez granica" teško da se može više nazivati pojedincem, jer odbija da prihvati zakon ljudske situacije, njenu ograničenost. Biti neograničen (infini, prim, prev.) ne znači biti određen (de-fini, prim.prev.). Taj prometejski san mogao bi da bude jedna od velikih obmana Novog doba, smislu rušenja pojma individualnosti.

Frojd je naneo težak udarac pojmu pojedinca pokazavši da se ispod tanke opne svesnog proteže oblast nesvesnog. Psihoanalitička revolucija oduzela je svesnom subjektu njegovu suverenost time što je objasnila kako ponašanje čoveka delom zavisi od potisnutih nagona. Frojd je bar sačuvao "ja", smatrajući da okeanski osećaj predstavlja korak nazad. Preokret koji unosi prevazilaženje ličnosti uništava ono što je Frojd bio sačuvao. Ono što se sada dovodi u pitanje nije samo svesni život već individualnost. Čovek, onakav kakav je određen prostorno-vremenskim koordinatama i svešću o svojoj ograničenosti, direktno je ugrožen. U tome je paradoks ličnog razvoja: u nameri proširenja "sebe" ukida se "ja". Nije reč, dakle, kao u slučaju psihoanalize, o osporavanju nadmoći svesnog subjekta: sam pojam subjekta postaje iluzija time što jedan suštinski element predstave o svetu nasleđene od Zapada nestaje. Prevazilaženje ličnosti uništava ideju o pojedincu koju su razvile grčko-latinska i judeo-hrišćanska kultura.

Izmijenjena svijest

Na temu izmenjenog stanja svesti (ISS) Novo doba u njegovu odbranu nudi obimnu literaturu koja počiva na jednostavnom postulatu: to ISS, tvrdi ono, nije nikakva obmana; naprotiv, ono omogućava pristup istini. Novo doba ne deli Frojdovo mišljenje da je okeanski osećaj nazadan. Daleko od toga da nas vraćaju unazad, tehnike menjanja svesti dovode nas u vezu sa suštinskom prirodom stvari. Prelazeći pojavne i veštačke granice našeg "ja" i dospevajući do nivoa na kome prevazilazimo sopstvenu ličnost mi nismo žrtve iluzja. Ono što je za Novo doba iluzorno, to je ego koncentrisan na sebe. Po njemu, obična svest, izdvojena i atrofična, ima patološka svojstva.

Ali bližim upoznavanjem korišćenih tehnika spoznajemo da je ta izmenjena svest preinačena i oslabljena. Spuštanje na alfa talase posredstvom transa, hipnoze, posta, nespavanja, holotropskog disanja, igranja i pevanja izaziva stanje umanjene psihičke otpornosti. Poništavanje sopstvene ličnosti, stapanje i promenljivi identitet nagoveštavaju čovečanstvo bez granica, svemoćno, božansko, ali imaju i srodnosti psihotičkim stanjima. Spajanje u domenu transpersonalno u suštini je veoma slično razdvajanju ličnosti opisanom u listama na psihijatrijskim klinikama.

Pored pohvala ISS, u literaturi ovog doba nailazimo na odlučnu osudu racionalističkog načina razmišljanja, zato što ono ostaje zatočenik paradigme izdvajanja. Racionalističko razmišljanje je protivnik koga treba uništiti!

Koliko je štamparske boje potrošeno u knjigama Novog doba na iskazivanje želje za nastankom postracionalističkog doba u kome će trijumfovati holizam! Dobu razuma dolazi kraj, počinje doba intuicije", najavljuju čelnici Novog doba. "Zaboravite na i ideje, ne razmišljajte, prepustite se neposrednom doživljavanju stvarnosti..."

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.