ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Дихотомије Новог доба пре

Лијепа и умирујућа сређеност у области науке XIX вијека уступила је мјесто градилишту на којем се све руши и гдје владају идеје које су, најблаже речено, збуњујуће: хаос, теорија катастрофе, стваралачки неред, нераздвојивост", самоорганизовање сложеност...

Здрав разум, на који утиче "парадигма раздвојености", замишља суштинско ткиво материје као нешто испрекидано, као уситњену стварност састављену из издвојених дијелова који стоје један крај другог, попут елемената мозаика 

***************************** 

Иако Ново доба сматра себе религијском истином, његови корени су, у ствари, у науци. Оно се представља као научна синтеза. Полазна тачка те синтезе је став да савремена наука пролази кроз кризу која се огледа у оспоравању метода који су, још од времена Галилеја и Декарта, омогућили напредовање науке. Појмови детерминизма, реда и једноставности чине се превазиђеним. Лепа и умирујућа сређеност у области науке XIX века уступила је место градилишту на коме се све руши и где владају идеје које су, најблаже речено, збуњујуће: хаос, теорија катастрофе, стваралачки неред, нераздвојивост", самоорганизовање, сложеност... Каква је суштинска природа стварности? Шта чини свемир? Шта значе квантни парадокси? На та суштинска питања тренутно нема одговора. Насупрот тој науци, која пролази кроз искушења сумње и раздирућих промена, и која својим напредовањем изгледа да помера границе нашег незнања, Ново доба доноси извесности. Потребно је, објашњава оно, да се наука реконструише на новим основама.

Препреке у развоју науке

За то ће, у самом почетку, бити потребно да се раскине с начелима класичне науке, посебно с позитивизмом и детерминизмом. Са становишта Новог доба, очигледне дихотомије (материја насупрот живота и свести) биће убудуће значајна препрека развоју науке. Како се класични рационализам трудио да ишчисти свест, ту свест убудуће треба сматрати радном идејом, као што смо то већ раније видели.

Потребно је поново успоставити дијалог између разума и ирационалистичких токова који, већ три века, опстају на маргинама званичне науке. Ново доба сматра да се много може научити од покрета као што су ренесансни виталистички натурализам (ког је дисквалификовао Галилејев и Декартов механицизам), Стурм унд Дранг или трансцендентализам. Стурм унд Дранг (назван по једној трагедији Фридриха Максимилијана Клингера) јесте немачка књижевна школа настала крајем XVIII века као реакција на рационалистичку филозофију просветитељства и која је припремила терен за романтизам.

Трансцендентализам је амерички филозофски покрет који полази од антирационализма и антидетерминизма. Основали су га 1836. Хенри Дејвид Торо, Ралф Волдо Емерсон и Лујза Меј Олкот и он проповеда пантеистички монизам у коме Ново доба препознаје неке од својих основних опредељења: "Свет је", писао је Емерсон, "производ једне јединствене воље, једног јединственог духа, и тај дух се налази свуда, у сваком Сунчевом зраку, у сваком таласићу на површини воде."

Поред тога, треба тражити додирну тачку између најновијих открића у области физике и источњачких традиција. У том контексту треба поменути име Фритјофа Капре, једног од челника Новог доба, Фритјоф Капра је нуклеарни физичар који је 1974. написао значајну књигу под називом Tao fizike, у којој је изнео тврдњу да су открића квантне физике и источњачка мистика у сагласју.

Подстицај да се превазиђе академски рационализам, спремност да се у науку уврсте начини мишљења која се обично сматрају ненаучним и, уопштено гледајући, намера да се помире садашњост и традиција, све то одушевљава духове и доприноси ширењу броја присталица Новог доба.

Темељац новог учења

Aко се представља као "спасилац науке", у смислу да јој доноси откриће новог узора, Ново доба, заузврат, осећа потребу за науком како би тај узор потврдило. Јер, њему је стало да теорији холизма, која чини камен темељац његовог учења, да научни легитимитет.

Напоменимо најпре да се холистичка визија света појавила у епистемолошком контексту који јој потпуно одговара. Већ неколико деценија егзактне, природне и друштвене науке показивале су наклоност према целини тог система на рачун његових делова. Генерално посматрано, оне већи значај придају целини структуре него њеним деловима, што се огледа у увођењу појма организације у биологији, у кибернетици и науци о машинама, у структурализму, теорији поља у социологији, у гешталту у психологији, у општој теорији система (посебно узимајући у обзир пионирски рад Лудвига фон Берталанфија), у теоријама сложености итд. Тиме што Ново доба многим образованим духовима изгледа као круна настојања савремене науке створена је и интелектуална клима која одговара холистичкој визији.

Ново доба се не устеже да доказе за холистичку визију тражи у атомској физици. Посебно се интересује за садашње довођење у питање самог појма предмета. Aтомска физика сматра да одвојени посебни ентитети у ствари не постоје. Здрав разум, на који утиче "парадигма раздвојености", замишља суштинско ткиво материје као нешто испрекидано, као уситњену стварност састављену из издвојених делова који стоје један крај другог, попут елемената мозаика. То значи да у мери у којој продиремо у суштину стварности престајемо да се бавимо стварностима те врсте. Материјални ентитети, чије се место може одредити, то јест установити, посредством прецизних просторних координата, губе се у енергетском пољу које обухвата цео свемир.

                            (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.