ХРИШЋAНСКО НAСЛЕЂЕ КОСМЕТA (16)

За цара Душана, који никад није, једини из светородне династије Немањића, канонизован за свеца (можда зато што га је изненадна и прерана смрт спречила да се, на крају владалачке каријере, замонаши и окаје грехе које доноси свака власт над људима и народима), везан је најконтроверзнији догађај из српске црквене историје.

Цар, српска црква и народ били су анатемисани од стране Васељенског патријарха. И та "клетва" скинута је тек у време кнеза Лазара, сложеним дипломатско-политичким и канонско-црквеним маневрима.

У народу је остало веровање како су та "клетва" и изопштење из хришћанства били узрок пропасти српског царства. Народно предање објашњава да је анатема била последица "незаконитог" проглашења краља Душана (краљевску круну добио је као малолетни "млади краљ" у дворцу Сврачин, на Косову) за цара. Да би се крунисао царском круном - а владао је тад готово читавим Балканом - Душан је прво морао (морао? заборавља се да је као најстарији у рангу, Душану, у црквеној церемонији, круну на главу насадио бугарски патријарх из Трнова) да архиепископа српског, Јоаникија издигне у ранг патријарха а српску цркву прогласи патријаршијом, што је било "кршење канона" и "незаконито", и изазвало Васељенског патријарха да цара, српског патријарха и читав народ анатемише.

Историјски, то је потпуно нетачно, мада су у ту скаску поверовали и неки историчари.

Aнатема на Србе

Душан је крунисан за цара у Скопљу, на Ускрс, 1346. Седам дана раније, црквено-државни сабор, коме су, поред осталих, присуствовали монаси и јеромонаси са Свете Горе (читав "светогорски сабор" на челу са протом Теодоритом), трновски патријарх Симеон, охридски архиепископ Никола, и "један архијереј грчког престола" - прогласио је архиепископа српског Јоаникија за патријарха.

A Сабор се састао пре свега да би се средила нова ситуација у црквеним надлештвима, с обзиром на то да се Царство ненормално проширило, и да су се на његовој територији нашле најмање три самосталне црквено-православне структуре, које су Сабором обједињене.

Читавих седам година то није сметало ни василеусу, ни његовим наследницима, ни Васељенској патријаршији.

Тек кад се цар Душан умешао у византијске сукобе око круне Кантакузина и Палеолога, после битке код Димотике, где су се на византијској страни борили Турци султана Орхана, Јован Кантакузин наговорио је патријарха Калиста да баци анатему на Србе.

Несрећни патријарх је неколико година после анатеме, морао да отпутује Србима, да моли Душанову удовицу Јелену за помоћ па је умро и сахрањен са свим почастима у Серу, међу народом кога је анатемисао.

Када је Кантакузин збачен с престола, цар Душан је, на сабору у Овчјем пољу, покренуо питање скидања анатеме, али су српски митрополити преовладали својим тврдњама да анатема није донета "законски", па да Србија не би требало да је призна, чак ни посредно, захтевом да се укине.

Каријера једног логотета

Први српски патријарх, Јоаникије, пре него што је рукоположен за архиепископа, био је логотет (шеф дворске канцеларије) краља Душана. Као логотет истакао се у неким дипломатским мисијама, очито је био врло образован човек, а искуство "канцелара" учинило га је важним сарадником на писању Душановог законика.

Почетком 16. века, у покушајима да обнови српску Пећку патријаршију, смедеревски митрополит Павле, ишао је дотле да је похапсио неке грчке митрополите, а себе поставио за српског патријарха. Побуна није успела, Сулејман Други Законодавац стао је на грчку страну, у Охриду је одржан Сабор, Павле је анатемисан и екскомунициран.

Седиште првог патријарха било је у Пећи, у дому Спасовом (манастир Пећка патријаршија, најстарија црква Светих Aпостола, касније посвећена Светом Спасу), где је и сахрањен.

О уздизању српске архиепископије на ниво патријаршије, рекли смо шта смо имали, а о првом српском патријарху, Јоаникију, ваља само додати како је после смрти био проглашен за свеца.

У хаосу који је Царство захватио после Душанове смрти, када су српски великаши један по један прихватали да буду турски везали (моћна браћа Мрњавчевић, краљ Вукашин и деспот Угљеша, пружили су отпор и погинула су у бици на Марици, 1371, названој "сирф сирдуђи" - српска погибија, а легендарни и опевани Краљевић Марко погинуће на турској страни, у бици на Ровинама), важно је напоменути да је Кнез Лазар, пре Косовског боја, који ће га прославити "победом у поразу", успео да измири Србе са Весељенским патријархом и "скине проклетство".

Патријарх Филотеј издао је томос о признању српске патријаршије, а затим су српски византијски свештеници, заједно служили литургију у Храму Светих Aрхангела, царској задужбини у околини Призрена, над гробом цара Душана. Од тада се српски патријарх не потписује као "патријарх Грка".

(Узгред буди речено, од тада се патријарх потписује зеленом бојом, баш као што се по традицији српски владари потписује црвеном).

Пустињак постаје патријарх

Општа српска неслога уочи и после Косовске битке, одразила се и на црквене прилике. Два пута су Сабори, чело цркве - испосника, старца Јефрема, који се подвижавао у једној пећина крај манастира Дечани, личност великог моралног ауторитета у народу. Тешко је сетити се другог таквог примера, поготову у европским црквама: из пећине у патријаршијски.

После смрти биће проглашен за читав низ "светих" људи који су водили српску државу и цркву. Била су то времена "кад су свеци марширали". A центар српске духовности, после Косовског боја, селио се са Косова на север, у Манасију Деспота Стефана, где је радила чувена ресавска преписивачка школа. Сам Деспот написаће песму "Слово љубве", најлепши поетски рад српског средњег века.

Духовно средише прећи ће, у време деспота Ђурђа, у Смедерево где ће бити свечано пренете мошти Светога Луке, а мошти Свете Петке, данас у Јашију, дуго су почивале у једној цркви у Београду, престоници деспота Стефана Високог, који је у Београду имао двор, а на Малом Калемегдану неколико аркада стоје на месту где је била београдска митрополија.

Када је Мехмед Други Освајач после двомесечне опсаде заузео Цариград, српски деспот Ђурађ затворио се у своје одаје - три дана није јео, ни пио, ни спавао. Србија је била на реду! Остало му је да покуша бледу дипломатску иницијативу о заједничком, хришћанском отпору Осмалијама на угарском сабору у Ђуру, да се у Бечу састане са аустријским царем, на исту тему... A поновни преговори с папом нису имали ону "европску" тежину и судбински карактер Душанових предлога Риму, Србија није имала моћ царства, био је то само вапај једне бивше царевине, схваћен од католичких савезника као добра прилика да се на пропасти "српских шизматика" нешто ушићари.Смедерево, српска престоница и тврђава на Дунаву пала је 1459. и Србија с њим.

Aнатемисање митрополита Павла

Мехмед Други није укинуо српску патријаршију (?), уместо тога наметнуо јој је астрономске дажбине. Тих дана, чак и неки католички храмови из Босне жалили су се на "српске патрике" да су и њима одрезали део данка - Турци су организовали "експертизу" да ли се у овом случају ради о две вере или је "све то једно исто".

И док се организација Српске православне цркве крунила под Турцима, Весељенски патријарх и Охридски архиепископ користили су сваку прилику да на упражњену епископску столицу поставе Грка, стављајући тако српску цркву под своју контролу.

Историчарима и даље није јасно - да ли су Турци укинули српску цркву? Кад се то догодило? Ко је то урадио? Какву је улогу у та времена имала Васељенска патријаршија из Цариграда, којој је Мехмед признао првенство које је имала међу источним црквама?

Почетком 16. века, у покушајима да обнови српску Пећку патријаршију, против стања у православној цркви, побунио се смедеревски митрополит Павле, ишао је дотле да је похапсио неке грчке митрополите, а себе поставио за српског патријарха.

Побуна није успела, Сулајман Други Законодавац стао је на грчку страну, у Охриду је одржан Сабор, Павле је анатемисан и екскомунициран, а Пећка патријаршија припојена Охридској архиепископији.

(Наставиће се)

Награда "Ступље"

Дијелови фељтона узети су из књиге "Нечујна звона" Зорана Богавца, коју је објавио "Принцип Бонарт Прес". Књига је  добила награду "Ступље" за његовање православне традиције и духовности на прошлогодишњем Сајму књига у Бањој Луци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.