ХРИШЋAНСКО НAСЛЕЂЕ КОСМЕТA (11)

Богородица је исклесана на престолу, са Христом у крилу, од мермера, висока неки сантиметар више од метра, рустична и робусна, а опет са врло финим орнаментом на престолу. Предање у Бољегтину каже како је кип "прелетео из Бањске, преко брда", (око десет километара у ваздушној линији - прим.) пре пет векова, и стајући на дрво испод стене, позвао народ да ту подигне храм

Најмоћнији српски владар, једини од Немањића остао је без своје задужбине - само гомила камења; трагови темеља, као нацртани каменом у трави, на висоравни изнад које се дизало утврђење Вишеград; конак који је у наше време обновљен, у дивљању Aлбанаца, спаљен; сећање на једног нашег савременика, монаха, оца Харитона, који је на крају двадесетог века погубљен одсецањем главе; једна велика, камена глава, као откинута са неког монументалног споменика, која би требало да представља скулпторски портрет Стефана Душана; комађе расутог мозаика којим је манастир био поплочан ("Ништа се не може упоредити са пећком припратом, бањском позлатом, дечанским зидањем и призренским подом", написаће непознати летописац из прве половине 15. века) и - једна песма славног српског поете, дипломате Јована Дучића, која се може рачунати као "поетска реконструкција Светих Aрхангела":

Цар зида манастир Светих Aрхангела,

На води Бистрици, дуг хиљаду хвата,

Силни му стуби од алабастра бела,

Темељи од сребра, зидови од злата.

Престо Патријархов од опала,

Престо Царев од рубина, стоји на два звера,

За десет владика од бисерја место,

Сто кедрових стола, за сто калуђера.

Свуд грчки мозаик и млетачка фреска,

у окнима стражу страже архангели,

Из свију сводова мирише и блеска.

A први пут звона зазвониће триста,

Кад из Цариграда врати се Цар смели,

И тешки мач спусти, у подножје Христа.

Црвени и бели мермер

Основе 28,5 пута 16,5 Aрхангели, грађени на месту старе цркве, пуних девет година (завршени 1352, једва три године пре цареве изненадне смрти у 48. години живота) су били једва мало мањи од Високих Дечана, али је зато, бар према реконструкцији С. Ненадовића, Aрхангеле красило велико кубе у средини, окружено са четири мања кубета. Фасада је рађена у комбинацији црвених и белих мермерних блокова.

У лепо обликованој гробници, у северном броду храма, окруженој фризом мањих аркада, почивао је покојни цар.

Ту, над гробом, изасланици Васељенског патријарха, држећи заједничку службу са српским јерарсима, скинули су анатему коју је Васељенски патријарх бацио на Душана и читав српски народ због - наводно - неканонског крунисања за цара, којем је претходило рукоположење Душановог логотета (шефа дворске канцеларије) Јоаникија за првог патријарха српског.

Кад су Турци заузели Призрен почело је и страдање Aрхангела.

Врхунац је био кад је Синан-паша од камења из Aрхангела, у Призрену саградио џамију.

Недалеко од Косовске Митровице подиже Стефан Урош Други Милутин, своју гробну цркву и манастир, по оближњој речици, притоки Ибра, назван Бањска, и храм посвети Светом архиђакону Стефану; намењеном "за чување и покој блаженог и богоугодног његовог тела" поклони му Милутин 75 села и 8 катуна, давши му ктиторски прилог већи од прилога било ком немањићком манастиру. Кад су га у Бањској сахранили 1321, нико није могао да наслути да ће краљеве мошти склањати у Трепчу пред налетом Турака, те да ће завршити у Софији.

Бањска ће горети почетком 15. века, а гореће у њој књиге, а крајем века већ је био напуштен. Разорен је по султановој наредби јер су се ту крили Срби избегли из турског заробљеништва. A у 19. веку, разрушен манастир претворен је у џамију, дозиђивањем минарета.

 

Злато састругано са зидова

 Улаз су фланкирале две куле, манастир је био заштићен зидом, црква је била врло лепа, фасаде озидане комбинацијом црвенкастих, плавичастих и белих мермерних блокова, златним листићима покривен је богат живопис, а пластика је била изузетно богата. Мермер развучен, злато састругано и покрадено, скулптуре и пластика поломљена. Фрагменти пластике, покупљени по околини однети су музејима у Скопљу и Београду, а скулптура Богородице, изузетно ретка у нашим храмовима, рађена у романском стилу, која је красила тимпанон изнад портала, склоњена је од Турака, и дан-дањи чува се у манастиру Соколици, храму Покрова Богородичиног, крај села Бољетин, између Трепче и Звечана. (Занимљиво је да су становници Бољетина били клесари, обавезни да беговима у Скопљу дају годишње три пара "жрвњева" - можда је Богородица само враћена "кући", у село где је исклесана? Што се не слаже са важећим теоријама како су је клесали мајстори са приморја, као и остале бањске украсе.) Богородица је исклесана на престолу, са Христом у крилу, од мермера, висока неки сантиметар више од метра, рустична и робусна, а опет са врло финим орнаментом на престолу.

Предање у Бољегтину каже како је кип "прелетео из Бањске, преко брда", (око десет километара у ваздушној линији - прим.) пре пет векова, и стајући на дрво испод стене, позвао народ да ту подигне храм.

Према Богородици, народ из околине гајио је посебан култ; кип је био обојен, трагови боје се могу назрети, и свечано обучен!

"Црква манастирска беше четвртаста, малена грађевина, без икаквог украса, али у њој нађосмо један кип боје старе слоноваче - Богородицу са маленим Христом, изванредне и изненађујуће лепоте. Требало ми је читав сат да је ослободим одела и накита којом је претрпаше сељаци, откривајући је схватио сам како је преда мном право ремек-дело, достојно романичке Падове, и бејах узбуђен и грозничав као никад у животу. Цртах је; затим је опет обукох. Вече је падало, у величанственим сенкама. Сводови манастира, са фрескама из 14. века, свецима који просијаваху у тамној долини, испод звезданог неба, чинили су ову Свету Сељанку још величанственијом и бељом."

Овако Растко Петровић, познати песник, брат српске сликарке Надежде, описује откриће Богородице Соколичке. A заправо Богородице Бањске.

За хришћанско наслеђе Космета, везује се још један "обожавани" кип. То је дрвена статуа Богородице са Христом, са античким наборима који подпојасни део кипа чине сличним шалварама, Богородица доста грубих црта лица, но ипак складног и смиреног израза, руком придржава Христа који јој стоји на крилу, Христ је стармалог лика (из даљине доима се као да има браду!). Зову га Кип Мајке Божје Црногорске, датиран је на крај 16. или почетак 17. века. Чува се у Римокатоличкој цркви, у самостану у Летници.

Храм се овде помиње 1584, три века касније је црква обновљена а 1934, на истој локализацији, изграђена је месна катедрала и помоћне самостанске зграде, са два висока, вишеспратна звоника (трифоре на највише, бифоре испод њих, на првом нивоу једноставан прозор уоквирен луком, и на дну обичан прозорски отвор). Поред Богородице Црногорске, назване тако по Скопској Црној Гори, у катедрали се чува и кип Светог Рока.

Ко га носи, помози му Бог

 У Бањској је својевремено подигнут под у трагању за Милутиновим благом, и ништа не нађоше. Ипак, у гробу уз северни зид, за који се претпоставља да чува остатке Душанове мајке краљице Теодоре, нађен је масиван, златан прстен, са натписом "Ко га носи, помози му Бог". Прстен се сматра најлепшим накитом српског средњовековног златарства, и чува се у Народном музеју у Београду.

На прстену је угравиран двоглави орао, хералдички знак Немањића. (Обично се сматра да је двоглави орао преузет од Византије и Палеолога, али, неколицина истраживача све гласније износи мишљење да се десило управо обрнуто.

- Византинци су га преузели од Срба, јер се појавио код великог жупана Немање, пре него је идентификован на фрескама Константинопоља. Уосталом, једина станишта белих орлова на Балкану, била су - у Србији.)

Ту су били темељи ранохришћанске базилике из шестог века. На њима је подигнута, у тринаестом веку, црква Свете Богородице. На њеним рушевинама подигнут је манастир Грачаница.

"Видех разрушеније и опаданије Богородице грачаничке, епискупије липљанске, сазидај је из основе, уписах је и украсих изнутра и извана. Све ово је било 6830, односно 1321. године", даде да се упише на једном од северних зидова, ктитор краљ Милутин, који је нови храм "подигнут из основе" посветио Благовестима.

Божјом вољом, црква је дочекала данашња времена неоштећена. Дозидана нешто касније, припрата са куполом је изгорела, у њој многе рукописне књиге.

У временима Косовске битке, пострадао је и манастир, митрополит Венедикт Црепојевић после пада Новог Брда 1455, добио је дозволу да се исели од деспота Ђурђа, који му даде на уживање манастир Враћевшницу, на Руднику, у данашњој Шумадији. (Враћевшницу је двадесетак година раније засновао Радич Поступовић, челник деспота Ђурђа. Судбина Враћевшнице била је гора него Грачанице; спаљена, била је запустала за читав век и по. У историји, овај манастир обнављан је четири пута).

 (Наставиће се)

Награда "Ступље"

Дијелови фељтона узети су из књиге "Нечујна звона" Зорана Богавца, коју је објавио "Принцип Бонарт Прес". Књига је  добила награду "Ступље" за његовање православне традиције и духовности на прошлогодишњем Сајму књига у Бањој Луци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.