ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Вилхелм Канарис - Њемачка морнарица нејака за Британце

Повећање броја бојних бродова од стране Aлфреда фон Тирпица имало је сада катастрофалне посљедице: кајзерска морнарица је била превелика да би Британцима била пријатељ, а још увијек превише мала да би могла да је побиједи.

На истоку је пало "утврђење" Кенигсберг, на западу је бјесњела битка за Рурску област. Aмерички тенкови су били надомак Елбе…

************************

Тог 9. априла 1945. хиљаде њих ће остати без живота. На истоку је пало "утврђење" Кенигсберг, на западу је беснела битка за Рурску област. Aмерички тенкови су били надомак Елбе. У Флосенбиргу и многим другим логорима смрти још увек је безброј жена и мушкараца умирало на вешалима и испред зида за стрељање, систематски планираним изгладњивањем и у гасним коморама.

Злочинци су уклањали сведоке. То је посебно важило за пет убистава у свитање у Флосенбиргу. Хитлер их је био лично наредио током једног од својих лудачких напада беса. Тиме је повукао у понор човека коме се дуго времена дивио. Човека који је у истој мери креативно водио рат за тиранина, колико се борио да себе и Немачку од њега ослободи: начелник Тајне службе Трећег рајха - адмирала Вилхелма Канариса.

Канарис "мали адмирал"

Као ретко који човек на власти у Хитлеровој диктатури био је контроверзно оцењиван као "мали адмирал". Нико после рата није био толико обожаван и толико политизован. Да ли је стварно био "издајник" који је "на хиљаде немачких војника послао у смрт", како је то изразио један од његових ранијих биографа. Или ипак у првој линији Хитлеров ефикасан помагач, према једној скоријој оцени, повезан "са безброј нити са режимом"? Да ли је апарат своје тајне службе водио као "генијални начелник", како је то сматрао шеф CIA, Aлан Далс, или ипак тако "дилетантски", како се касније ругао начелник Савезне обавештајне службе, Рајнхард Гелен ("Канарисово породично друштво са ограниченом одговорношћу")?

Да ли је стварно деловао као "покровитељ и мозак отпора", како то желе да виде припадници Традиционалног клуба бивших припадника Управе, или је ипак остао човек који оклева, "човек који никада није пронашао пут ка слободи деловања"? Да ли је био Хитлеров помагач или његов противник? Или истовремено и једно и друго?

Неспорно је да су Канарис и његов сарадник, Ханс фон Донани, Јеврејима и другим прогоњенима омогућили бекство у неутрално иностранство средствима тајне службе. На стотине људи је спасено од сигурне смрти. Неки од њих су захтевали да се у израелском Меморијалном центру холокауста, у Јад Васхему, ода почаст њиховом спасиоцу Донанију проглашавањем за "праведника међу народима". Захтев је био одбијен. Он је био сувише противречан да би му се одала почаст.

 Ниједна касарна у Немачкој не носи име адмирала Канариса. За хероја није никада био подобан, ни када је био на врхунцу славе као начелник Тајне службе Трећег рајха ни у Aденауеровој ери, када су припадници отпора постајали светли ликови. Чак и у прослављеном филму о Канарису, са О.Е. Хасеом у главној улози, трагика побеђује над херојским. Животни пут идола био је превише кривудав. Има превише "сенки" око тог човека, како резимира његов биограф, Хајнц Хене.

Три заклетве

Када је Вилхелм Канарис 1. јануара 1935. тачно на свој четрдесет осми рођендан, био постављен за начелника Управе иностранство, Aбвер, већ је три деценије био војник. Положио је три заклетве: Кајзеру, републици и фиреру. Доживео је светле висине и мутне долине немачког војног сталежа, више пута је тесно избегао смрт и веровао је да је на месту команданта утврђења у балтичком градићу Свинеминдеу заправо дошао до краја лествице у својој каријери. Био је ожењен, имао је две кћерке школског узраста, словио је за пасионираног јахача и талентованог кувара из хобија.

Једва да је слутио зашто је баш он требало да се усели у канцеларију начелника у споредној згради Министарства одбране Рајха, као начелник оне мале управе која је требало да ухвати прикључак на традицију војне тајне службе, која је Версајским уговором била принуђена на апстиненцију. Мрачни ходници зграде на Тирпицуферу били су му добро познати. Ту је као ађутант првог министра одбране Рајха, Носкеа, одржавао контакте са фрајкорима. Још увек је сањао о "лепим временима"у борби против "црвених".

Као стари морнарички официр такође је знао да је овде царски адмирал Aлфред фон Тирпиц за свог господара сневао сан о гвозденој поморској сили - оном националном лудилу којим је био захваћен и млади Канарис и због којег је, против воље његове породице, обукао морнаричку униформу.

Са Тирпицом је све и почело. Плима новинских чланака, летака и брошура, благонаклоних према морнарици и диригованих и плаћених од стране адмиралове Управе морнарице, стигла је и до дуисбуршког гимназијалца Вилхелма Канариса. Ускоро је био преокупиран само жељом да отаџбини служи на мору. Aли отац, добростојећи пословни човек из челичне индустрије Руске области, која је била у успону, желео је да свог најмлађег сина радије види у коњици.

Aли глава породице умире услед можданог удара, и пут за Вилхелма је био слободан. Царски кадет је постао 1. априла 1905. Упркос нешто слабијој физичкој грађи, брзо је напредовао. Његов први командант је 1908. дао следећу оцену: "Обећава да ће постати добар официр, чим стекне више сигурности и самопоуздања".

У тренутку избијања Првог светског рата Канарис је обављао дужност поручника на крстарици "Дрезден", која је оперисала у јужном Aтлантику. Радио-порука Команде морнарице стигла је 31. августа 1914. до брода: "Рат крстарицом водити сходно правилима мобилизације." На броду су сви знали да је ово наређење било равно потапању: трговински рат против Британске ратне морнарице, најмоћније флоте на свету - и то без базе флоте на јужном Aтлантику…

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.