HITLEROVI RATNICI - Vilhelm Kanaris - Njemačka mornarica nejaka za Britance

Povećanje broja bojnih brodova od strane Alfreda fon Tirpica imalo je sada katastrofalne posljedice: kajzerska mornarica je bila prevelika da bi Britancima bila prijatelj, a još uvijek previše mala da bi mogla da je pobijedi.

Na istoku je palo "utvrđenje" Kenigsberg, na zapadu je bjesnjela bitka za Rursku oblast. Američki tenkovi su bili nadomak Elbe…

************************

Tog 9. aprila 1945. hiljade njih će ostati bez života. Na istoku je palo "utvrđenje" Kenigsberg, na zapadu je besnela bitka za Rursku oblast. Američki tenkovi su bili nadomak Elbe. U Flosenbirgu i mnogim drugim logorima smrti još uvek je bezbroj žena i muškaraca umiralo na vešalima i ispred zida za streljanje, sistematski planiranim izgladnjivanjem i u gasnim komorama.

Zločinci su uklanjali svedoke. To je posebno važilo za pet ubistava u svitanje u Flosenbirgu. Hitler ih je bio lično naredio tokom jednog od svojih ludačkih napada besa. Time je povukao u ponor čoveka kome se dugo vremena divio. Čoveka koji je u istoj meri kreativno vodio rat za tiranina, koliko se borio da sebe i Nemačku od njega oslobodi: načelnik Tajne službe Trećeg rajha - admirala Vilhelma Kanarisa.

Kanaris "mali admiral"

Kao retko koji čovek na vlasti u Hitlerovoj diktaturi bio je kontroverzno ocenjivan kao "mali admiral". Niko posle rata nije bio toliko obožavan i toliko politizovan. Da li je stvarno bio "izdajnik" koji je "na hiljade nemačkih vojnika poslao u smrt", kako je to izrazio jedan od njegovih ranijih biografa. Ili ipak u prvoj liniji Hitlerov efikasan pomagač, prema jednoj skorijoj oceni, povezan "sa bezbroj niti sa režimom"? Da li je aparat svoje tajne službe vodio kao "genijalni načelnik", kako je to smatrao šef CIA, Alan Dals, ili ipak tako "diletantski", kako se kasnije rugao načelnik Savezne obaveštajne službe, Rajnhard Gelen ("Kanarisovo porodično društvo sa ograničenom odgovornošću")?

Da li je stvarno delovao kao "pokrovitelj i mozak otpora", kako to žele da vide pripadnici Tradicionalnog kluba bivših pripadnika Uprave, ili je ipak ostao čovek koji okleva, "čovek koji nikada nije pronašao put ka slobodi delovanja"? Da li je bio Hitlerov pomagač ili njegov protivnik? Ili istovremeno i jedno i drugo?

Nesporno je da su Kanaris i njegov saradnik, Hans fon Donani, Jevrejima i drugim progonjenima omogućili bekstvo u neutralno inostranstvo sredstvima tajne službe. Na stotine ljudi je spaseno od sigurne smrti. Neki od njih su zahtevali da se u izraelskom Memorijalnom centru holokausta, u Jad Vashemu, oda počast njihovom spasiocu Donaniju proglašavanjem za "pravednika među narodima". Zahtev je bio odbijen. On je bio suviše protivrečan da bi mu se odala počast.

 Nijedna kasarna u Nemačkoj ne nosi ime admirala Kanarisa. Za heroja nije nikada bio podoban, ni kada je bio na vrhuncu slave kao načelnik Tajne službe Trećeg rajha ni u Adenauerovoj eri, kada su pripadnici otpora postajali svetli likovi. Čak i u proslavljenom filmu o Kanarisu, sa O.E. Haseom u glavnoj ulozi, tragika pobeđuje nad herojskim. Životni put idola bio je previše krivudav. Ima previše "senki" oko tog čoveka, kako rezimira njegov biograf, Hajnc Hene.

Tri zakletve

Kada je Vilhelm Kanaris 1. januara 1935. tačno na svoj četrdeset osmi rođendan, bio postavljen za načelnika Uprave inostranstvo, Abver, već je tri decenije bio vojnik. Položio je tri zakletve: Kajzeru, republici i fireru. Doživeo je svetle visine i mutne doline nemačkog vojnog staleža, više puta je tesno izbegao smrt i verovao je da je na mestu komandanta utvrđenja u baltičkom gradiću Svinemindeu zapravo došao do kraja lestvice u svojoj karijeri. Bio je oženjen, imao je dve kćerke školskog uzrasta, slovio je za pasioniranog jahača i talentovanog kuvara iz hobija.

Jedva da je slutio zašto je baš on trebalo da se useli u kancelariju načelnika u sporednoj zgradi Ministarstva odbrane Rajha, kao načelnik one male uprave koja je trebalo da uhvati priključak na tradiciju vojne tajne službe, koja je Versajskim ugovorom bila prinuđena na apstinenciju. Mračni hodnici zgrade na Tirpicuferu bili su mu dobro poznati. Tu je kao ađutant prvog ministra odbrane Rajha, Noskea, održavao kontakte sa frajkorima. Još uvek je sanjao o "lepim vremenima"u borbi protiv "crvenih".

Kao stari mornarički oficir takođe je znao da je ovde carski admiral Alfred fon Tirpic za svog gospodara snevao san o gvozdenoj pomorskoj sili - onom nacionalnom ludilu kojim je bio zahvaćen i mladi Kanaris i zbog kojeg je, protiv volje njegove porodice, obukao mornaričku uniformu.

Sa Tirpicom je sve i počelo. Plima novinskih članaka, letaka i brošura, blagonaklonih prema mornarici i dirigovanih i plaćenih od strane admiralove Uprave mornarice, stigla je i do duisburškog gimnazijalca Vilhelma Kanarisa. Uskoro je bio preokupiran samo željom da otadžbini služi na moru. Ali otac, dobrostojeći poslovni čovek iz čelične industrije Ruske oblasti, koja je bila u usponu, želeo je da svog najmlađeg sina radije vidi u konjici.

Ali glava porodice umire usled moždanog udara, i put za Vilhelma je bio slobodan. Carski kadet je postao 1. aprila 1905. Uprkos nešto slabijoj fizičkoj građi, brzo je napredovao. Njegov prvi komandant je 1908. dao sledeću ocenu: "Obećava da će postati dobar oficir, čim stekne više sigurnosti i samopouzdanja".

U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata Kanaris je obavljao dužnost poručnika na krstarici "Drezden", koja je operisala u južnom Atlantiku. Radio-poruka Komande mornarice stigla je 31. avgusta 1914. do broda: "Rat krstaricom voditi shodno pravilima mobilizacije." Na brodu su svi znali da je ovo naređenje bilo ravno potapanju: trgovinski rat protiv Britanske ratne mornarice, najmoćnije flote na svetu - i to bez baze flote na južnom Atlantiku…

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.