ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Вилхелм Кајтел - Кајтел је хтио да буде стријељан као војник

Кајтелов циљ је био "да преузме дио кривично правне одговорности са оних који су његова наређења извршавали". Осим тога, он се надао да ће избјећи "нечасно" погубљење вјешањем и умјесто тога бити погубљен пред стрељачким водом, "као војник".

Кајтел је плакао када је видио како булдожери праве брдо од лешева. "Када видим такве ствари стидим се што сам Нијемац", рекао је маршал судском психологу, видно дирнут, а свакако би и брзо додао: "Ја то нисам знао".

****************************************

У Хелмшеродеу као да је време стало. Млади људи одлазе у градове, јер им пољопривреда обезбеђује све мање посла. Само ретко прође неки аутомобил уским улицама. Многе куће у малом селу на западним обронцима Харца изгледају исто онако као пре 60 година – као у "добра стара времена", када су сељанима завидели становници суседних места, када је велики газда, који је живео на пространом имању на ободу села, бринуо о изградњи нових пољских путева, модерних радничких кућа и реновирању мале цркве, када се чинило да Хелмшероде профитира од новог ветра "хиљадугодишњег Рајха". У селу се стари људи још добро сећају свог некадашњег доброчинитеља. "Према нама је увек био добар. Није правио разлику између богатог и сиромашног", каже бивша надничарка. "Он је бринуо о својим људима", са пуно поштовања рећи ће други. Овде ником не смета што је током рата добри газда удвостручио свој посед и то на штету црквене имовине. Он је то ваљда заслужио.

Мала капела у средишту села, романтично обрасла зеленилом, углавном је закључана. Aли онај ко успе да пронађе власника кључа доживеће унутра изненађење. У уљу на платну гледа стари добротвор села строго и достојанствено на црквене клупе. Слика на зиду божје куће приказује начелника Врховне команде Вермахта, Хитлеровог фелдмаршала Вилхелма Кајтела, у војничкој униформи. Посматрачу нехотично пролазе кроз главу слике шнала опасача немачких војника. На њима је било угравирано "Бог са нама". Осим тога, испред цркве, заклоњена питомим растињем, стоји меморијална плоча коју је сеоски заштитник подигао лета Господњег 1938. свом "фиреру и канцелару Рајха, Aдолфу Хитлеру", поводом "присаједињења" Aустрије.

Злочини Рајха

…Споменик који је посвећен славном сину места само је мало потамнео од дана смртне пресуде коју су му савезници 1946. изрекли у Нимбергу. О његовим наређењима, која су немачке војнике повукла у ковитлац злочина Хитлеровог Рајха, овде нико не жели много да зна, нити о његовом упутству да за једног убијеног Немца буде убијено 50 до 100 талаца, као и о његовом циничном правдању масовног убиства милиона совјетских ратних заробљеника речима да се ето ради о "уништавању једне идеологије". "Он је био ипак само војник који је морао да извршава наређења", јесте оно што ћемо чути – и уопште "најрадије је хтео да постане земљорадник".

При том је Вилхелм Кајтел на крају свог живота био непосредно пред тим да свима онима који су његову улогу – и, такође, улогу Вермахта – још увек приказивали безазленом, извуче тло под ногама. У фебруару 1946. у канцеларију Роберта Кемпнера, америчког војног тужиоца у Нирбергу, јавио се Кајтелов бранилац, Ото Нелте. Aмериканац је био зачуђен што је Нелте хтео да с њим разговара без присуства преводиоца или записничара. Током разговора је схватио да тај сусрет одиста захтева дискрецију, јер се чинило да се целокупан Нирмбершки процес налази на прекретници. Нелте му је поверио да његов брањеник "носи велики терет због тога што је као сувише покорно оруђе потписивао Хитлерова наређења, и да жели све да призна. Кајтелов циљ је био "да преузме део кривично правне одговорности са оних који су његова наређења извршавали". Осим тога, он се надао да ће избећи "нечасно" погубљење вешањем и уместо тога бити погубљен пред стрељачким водом, "као војник". Кемпнер је био "под дубоким утиском". Касније ће причати да је Кајтелов план протумачио као "знак војничке пристојности" и као "патриотски чин".

То је била пре свега филмска представа уз помоћ које је одбојни маршал, који је као и сви други оптужени своје "нисам крив" завитлао у судницу, хтео да се преобрати у покајничког грешника. Састављен од приватних фотографија припадника СС-а и снимака савезничких камермана, приказан је филм о логорима за уништење, један беспоштедни документ ужаса. Лион ле Тансон, преводилац на суђењу, и данас се сећа реакција: "Геринг је рекао да је то блеф, руски филм. Многи су мислили да је намештен. Други су пак били под дубоким утиском. Кајтел је плакао када је видео како булдожери праве брдо од лешева". И судски психолог, Густав Гилберт, доживео је Кајтелову реакцију: "Када видим такве ствари стидим се што сам Немац", рекао му је маршал видно дирнут, а свакако би и брзо додао: "Ја то нисам знао".

Герингова наређења

Роберт Кемпнер је после Нелтеове посете остао као наелектрисан. Наравно да је знао да ће признање једног од главних оптужених помоћи целокупном суду да изгради јачу моралну основу. За жртве је Кајтелово кајање дошло прекасно, али за потомство је могло трасирати пут ка истини. Кемпнер је већ радо нагађао о томе да ли ће то можда "и други оптужени следити". Aли 23. фебруара 1946. Нолте се поново појавио код њега рекавши да је Кајтел своју намеру изненада променио и да неће дати признање.

Као разлог за то бранилац је навео да је "то наредио" Геринг кога Кајтел "још увек сматра својим претпостављеним". Његов брањеник је додуше још увек мишљења да је признање оно право и да је "частан" корак, али се, упркос томе, повинује наређењу. Тако је отпала последња прилика Вилхелма Кајтела да пред историјом исправи слику о себи, држећи се оног највишег принципа, којем је био спреман да подреди све друго: апсолутне послушности.

Насупрот већини других оптужених на Нирнбершком процесу, Кајтелом се ниједан историчар или публициста није детаљније бавио. До објављивања његових мемоара, писаних у затвору, о том човеку су постојале само кратке биографске скице. У њима има премало тога њему својственог, и изгледа да је он оличење коначне тачке једног погрешног развоја, отелотворење свих мана једне војне касте. При том је управо прича о Кајтелу добар пример како човек без изражене криминалне енергије, без трага демонских црта, може на себе да натовари огромну кривицу.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.