HITLEROVI RATNICI - Vilhelm Kajtel - Kajtel je htio da bude strijeljan kao vojnik

Kajtelov cilj je bio "da preuzme dio krivično pravne odgovornosti sa onih koji su njegova naređenja izvršavali". Osim toga, on se nadao da će izbjeći "nečasno" pogubljenje vješanjem i umjesto toga biti pogubljen pred streljačkim vodom, "kao vojnik".

Kajtel je plakao kada je vidio kako buldožeri prave brdo od leševa. "Kada vidim takve stvari stidim se što sam Nijemac", rekao je maršal sudskom psihologu, vidno dirnut, a svakako bi i brzo dodao: "Ja to nisam znao".

****************************************

U Helmšerodeu kao da je vreme stalo. Mladi ljudi odlaze u gradove, jer im poljoprivreda obezbeđuje sve manje posla. Samo retko prođe neki automobil uskim ulicama. Mnoge kuće u malom selu na zapadnim obroncima Harca izgledaju isto onako kao pre 60 godina – kao u "dobra stara vremena", kada su seljanima zavideli stanovnici susednih mesta, kada je veliki gazda, koji je živeo na prostranom imanju na obodu sela, brinuo o izgradnji novih poljskih puteva, modernih radničkih kuća i renoviranju male crkve, kada se činilo da Helmšerode profitira od novog vetra "hiljadugodišnjeg Rajha". U selu se stari ljudi još dobro sećaju svog nekadašnjeg dobročinitelja. "Prema nama je uvek bio dobar. Nije pravio razliku između bogatog i siromašnog", kaže bivša nadničarka. "On je brinuo o svojim ljudima", sa puno poštovanja reći će drugi. Ovde nikom ne smeta što je tokom rata dobri gazda udvostručio svoj posed i to na štetu crkvene imovine. On je to valjda zaslužio.

Mala kapela u središtu sela, romantično obrasla zelenilom, uglavnom je zaključana. Ali onaj ko uspe da pronađe vlasnika ključa doživeće unutra iznenađenje. U ulju na platnu gleda stari dobrotvor sela strogo i dostojanstveno na crkvene klupe. Slika na zidu božje kuće prikazuje načelnika Vrhovne komande Vermahta, Hitlerovog feldmaršala Vilhelma Kajtela, u vojničkoj uniformi. Posmatraču nehotično prolaze kroz glavu slike šnala opasača nemačkih vojnika. Na njima je bilo ugravirano "Bog sa nama". Osim toga, ispred crkve, zaklonjena pitomim rastinjem, stoji memorijalna ploča koju je seoski zaštitnik podigao leta Gospodnjeg 1938. svom "fireru i kancelaru Rajha, Adolfu Hitleru", povodom "prisajedinjenja" Austrije.

Zločini Rajha

…Spomenik koji je posvećen slavnom sinu mesta samo je malo potamneo od dana smrtne presude koju su mu saveznici 1946. izrekli u Nimbergu. O njegovim naređenjima, koja su nemačke vojnike povukla u kovitlac zločina Hitlerovog Rajha, ovde niko ne želi mnogo da zna, niti o njegovom uputstvu da za jednog ubijenog Nemca bude ubijeno 50 do 100 talaca, kao i o njegovom ciničnom pravdanju masovnog ubistva miliona sovjetskih ratnih zarobljenika rečima da se eto radi o "uništavanju jedne ideologije". "On je bio ipak samo vojnik koji je morao da izvršava naređenja", jeste ono što ćemo čuti – i uopšte "najradije je hteo da postane zemljoradnik".

Pri tom je Vilhelm Kajtel na kraju svog života bio neposredno pred tim da svima onima koji su njegovu ulogu – i, takođe, ulogu Vermahta – još uvek prikazivali bezazlenom, izvuče tlo pod nogama. U februaru 1946. u kancelariju Roberta Kempnera, američkog vojnog tužioca u Nirbergu, javio se Kajtelov branilac, Oto Nelte. Amerikanac je bio začuđen što je Nelte hteo da s njim razgovara bez prisustva prevodioca ili zapisničara. Tokom razgovora je shvatio da taj susret odista zahteva diskreciju, jer se činilo da se celokupan Nirmberški proces nalazi na prekretnici. Nelte mu je poverio da njegov branjenik "nosi veliki teret zbog toga što je kao suviše pokorno oruđe potpisivao Hitlerova naređenja, i da želi sve da prizna. Kajtelov cilj je bio "da preuzme deo krivično pravne odgovornosti sa onih koji su njegova naređenja izvršavali". Osim toga, on se nadao da će izbeći "nečasno" pogubljenje vešanjem i umesto toga biti pogubljen pred streljačkim vodom, "kao vojnik". Kempner je bio "pod dubokim utiskom". Kasnije će pričati da je Kajtelov plan protumačio kao "znak vojničke pristojnosti" i kao "patriotski čin".

To je bila pre svega filmska predstava uz pomoć koje je odbojni maršal, koji je kao i svi drugi optuženi svoje "nisam kriv" zavitlao u sudnicu, hteo da se preobrati u pokajničkog grešnika. Sastavljen od privatnih fotografija pripadnika SS-a i snimaka savezničkih kamermana, prikazan je film o logorima za uništenje, jedan bespoštedni dokument užasa. Lion le Tanson, prevodilac na suđenju, i danas se seća reakcija: "Gering je rekao da je to blef, ruski film. Mnogi su mislili da je namešten. Drugi su pak bili pod dubokim utiskom. Kajtel je plakao kada je video kako buldožeri prave brdo od leševa". I sudski psiholog, Gustav Gilbert, doživeo je Kajtelovu reakciju: "Kada vidim takve stvari stidim se što sam Nemac", rekao mu je maršal vidno dirnut, a svakako bi i brzo dodao: "Ja to nisam znao".

Geringova naređenja

Robert Kempner je posle Nelteove posete ostao kao naelektrisan. Naravno da je znao da će priznanje jednog od glavnih optuženih pomoći celokupnom sudu da izgradi jaču moralnu osnovu. Za žrtve je Kajtelovo kajanje došlo prekasno, ali za potomstvo je moglo trasirati put ka istini. Kempner je već rado nagađao o tome da li će to možda "i drugi optuženi slediti". Ali 23. februara 1946. Nolte se ponovo pojavio kod njega rekavši da je Kajtel svoju nameru iznenada promenio i da neće dati priznanje.

Kao razlog za to branilac je naveo da je "to naredio" Gering koga Kajtel "još uvek smatra svojim pretpostavljenim". Njegov branjenik je doduše još uvek mišljenja da je priznanje ono pravo i da je "častan" korak, ali se, uprkos tome, povinuje naređenju. Tako je otpala poslednja prilika Vilhelma Kajtela da pred istorijom ispravi sliku o sebi, držeći se onog najvišeg principa, kojem je bio spreman da podredi sve drugo: apsolutne poslušnosti.

Nasuprot većini drugih optuženih na Nirnberškom procesu, Kajtelom se nijedan istoričar ili publicista nije detaljnije bavio. Do objavljivanja njegovih memoara, pisanih u zatvoru, o tom čoveku su postojale samo kratke biografske skice. U njima ima premalo toga njemu svojstvenog, i izgleda da je on oličenje konačne tačke jednog pogrešnog razvoja, otelotvorenje svih mana jedne vojne kaste. Pri tom je upravo priča o Kajtelu dobar primer kako čovek bez izražene kriminalne energije, bez traga demonskih crta, može na sebe da natovari ogromnu krivicu.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.