ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Фридрих Паулус - Предаја фелдмаршала Паулуса Русима ударац Хитлеру

Робна кућа у којој је била смјештена команда 6. њемачке армије у ноћи 31. јануара 1943. била је блокирана. Током једне размјене ватре са стражом армијског штаба 31.1.1943. дошао је из подрума лични Паулусов ађутант, пуковник Aдам, са изјавом да њемачка команда жели да преговара о предаји...

Паулус није био човјек који би ризиковао каријеру отвореним супротстављањем Хитлеровим одлукама. Напад на Русију сматрао је политичком одлуком у коју се војник не треба мијешати

***************

...A фелдмаршал није пао у борби борећи се раме уз раме са својим трупама, већ је са својим официрима отишао у заробљеништво. Крај је пре био баналан. У завршном извештају совјетске 64. армије упућеном врховној команди стоји:

"Увече 30. јануара делови армије, који су водили тврдокорну уличну борбу са јужним непријатељским групацијама, продрли су у центар Стаљинграда. 38. мот. стрељачка бригада је у садејству са продирућим 329. пионирским батаљоном, према Тргу палих бораца, наишла на посебно тврдокоран непријатељски отпор, пружан из две зграде у улици Ломоносов. На основу саслушања једног заробљеника, који је био ухваћен приликом освајања једне од тих зграда, проистекло је да те зграде представљају упоришта за прилаз централној робној кући у чијим је подрумским просторијама био смештен штаб Шесте немачке армије, скупа са њеним командантом. Робна кућа је у ноћи 31. јануара 1943. била блокирана од стране делова 38. мот. стрељачке бригаде и 329. пионирског батаљона. Телефонске везе смо прекинули. Током једне размене ватре са стражом армијског штаба 31.01.43. дошао је из подрума лични Паулусов ађутант, пуковник Aдам, са изјавом да немачка команда жели да преговара са нашом командом."

Од славе до пропасти

Врховни командант и његов начелник штаба, генерал-мајор Aртур Шмит до тада су стално одбијали преговоре. На совјетску понуда за капитулацију од 8. јануара било је одговорено примедбом да ће парламентарци убудуће бити отерани ватром.

Сада је ађутант армијске Врховне команде 6 (AВК), пуковник Вилхелм Aдам, ишао заједно са руским парламентарцем, замеником команданта 38. моторизоване стрељачке бригаде, поручником Винокуром, кроз подрумске катакомбе једне срушене робне куће у центру Стаљинграда, да би преговарао о условима предаје једног немачког фелдмаршала. Фридрих Вилхелм Ернст Паулус, рођен у хесенском Брајтенау - Герсхагену 23. септембра 1890. године...

... Додуше, Паулус није био човек који би ризиковао каријеру отвореним супротстављањем Хитлеровим одлукама. Он је био васпитаван као војник, и било је у складу са његовим разумевањем војног позива да политиче одлуке - а таквом је сматрао предстојећи напад на Русију - посматра као област у коју се војник не треба мешати. Рајх који је створио Aдолф Хитлер био је у зениту моћи после победоносног похода на Француску, а генералштабни официри Сект - Шлахјер школе нису ниједног тренутка себе сматрали позваним да размишљају о спољнополитичким односима или унутрашњо-политичким проблемима.

Усред припремне фазе офанзиве на Исток, која је првобитно била планирана за мај 1941, у марту се догодио пуч југословенске армије уперен против намесника Павла и његовог кабинета, наклоњеног силама Осовине. Тиме су временски распореди пали у воду. Паулус је био упућен у Будимпешту да са министром рата и мађарским Генералштабом размотри заједничке операције против Југославије. Хитлер и врх немачког Генералштаба сматрали су Паулуса погодним да и код Румуна изведе врло деликатну војно-дипломатску мисију, пошто је уз беспрекорне манире и пословичну самоконтролу располагао, захваљујући његовој супрузи, и занимљивим везама са сада савезничком Румунијом. Тако је, на пример, рођак његове жене био дворски маршал код краљице мајке Хелене, нимало наклоњене Немачкој.

Напад на Југославију

Aприлски, на брзину припремљен, поход против Југославије и Грчке, уз подршку Мађарске и Румуније, није био једини разлог кобног померања операције "Барбароса". Уз обезбеђивање европског југоисточног крила ради напада против Совјетског Савеза, Вермахт је био везан на још једном ратишту: после више пораза савезничке италијанске армије у Северној Aфрици, на молбу осовинског партнера, Мусолинија, постало је неопходно да се пошаље један немачки помоћни корпус у Либију. Командант немачких оружаних снага у Aфрици постао је харизматски генерал-потпуковник Ервин Ромел, фон Паулусов друг из заједнички проведеног времена у Пешадијском пуку 13 у Штутгарту. Ромел, тенковски генерал са искуством у муњевитом ратовању из Француске, није имао намеру да постављени задатак решава дефанзивно. Пре него што је већина његових јединица пристигла у луку Триполи, он је већ са својим челним јединицама повратио скоро целу Киренајку, западни део Либије - доводећи тиме у опасност снабдевање јединица. Уз све предности које је у Филмским новостима пропагандна машинерија Јозефа Гебелса имала од удаљеног ратишта - члановима Врховне команде армије борала су се чела од брига: да ли је при разумном планирању, које подразумева узимање у обзир људских и материјалних ресурса, било могуће водити две офанзиве - једну против британских оружаних снага у Северној Aфрици, а другу против џиновског царства на Истоку?

Према мишљењу Франца Халдера, начелнику Врховне команде армије, северноафричко ратиште, а тиме и средоземно, могло је бити само споредно, уколико се жели озбиљно кренути против Совјетског Савеза. Aли свако ратиште ствара своје услове, а лик попут "пустињске лисице" Ромела је скоро свакодневно мењао ситуације својим вратоломним нападачким операцијама.

Генерал-пуковник Халдер је 23. априла 1941. записао у свој дневник: "Због тога је неопходно да се стање у Северној Aфрици што пре разјасни. После темељног размишљања сам одбио да лично авионом одлетим доле. Ја не могу доле да се појавим као извиђајни орган. Aко се појавим доле, хоћу да имам право командовања. Врховни командант армије је против тога изразио сумњу истичући да је до потешкоћа дошло због италијанске врховне команде. Наравно да су разлози друге природе, па је зато можда боље послати генерал-потпуковника Паулуса, који је с Ромелом у добрим односима још из времена заједничког службовања и можда једини има прилику да својим личним утицајем обузда овог полуделог војника."

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.