ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Ервин Ромел - Од Ватерлоа и Наполеона до афричке пустиње

Капитулација царске Њемачке поставила је пред ратног повратника, Ервина Ромела, као и пред многе друге војнике, питање смисла постојања. Дотадашњи ауторитети више нису постојали, цар је абдицирао, а старе елите су биле истрошене.

Ромел се није бавио политичким идејама које је пропагирао аустријски каплар Хитлер. Осјећао се као војник, а не као политичар. Размишљао о ратним временима, питајући се о разлозима војног пораза 1918. године

************************

… По први пут је Ромел водио рат по свом нахођењу; када је то ситуација захтевала није много марио за првобитна наређења, већ је чинио оно што је сматрао војно неопходним. Успех му је давао за право. Aко му је измакло заслужено одликовање за освајање Монте Кука на јуриш - због погрешног обавештења орденом је одликован поручник Фердинад Шернер, који ће у Другом светском рату такође постати фелдмаршал – тако жељно ишчекивани Поур ле мерите добио је крајем децембра 1917. за освајање Монте Мајура. Ромел је био свестан посебности "Плавог Макса": "За тадашње време је то било невиђено признање за један батаљон", забележиће касније.

Он сам је одавање почасти доживео као нешто правично, јер претерана скромност није била његова особина: "Већ као млад човек знао сам како се води армија", рећи ће деценијама касније свом сину Манфреду. Aмбициозни официр је пуцао од самопоуздања – и имао је разлога за то. Ромел је током Првог светског рата, у борбама на различитим фронтовима, већ био доказао оно што ће га касније одликовати: тврдоглавост, ратну лукавост, амбицију, самоиницијативу, игнорисање наређења виших командних инстанци. Са непосредне фронтовске службе прекомандован је у јануару 1918. у штаб Генералне команде 64. Још пре краја рата, у октобру је унапређен у чин капетана.

Пад царске Њемачке 

Капитулација царске Немачке поставила је пред ратног повратника, Ервина Ромела, као и пред многе друге војнике, питање смисла постојања. Дотадашњи ауторитети више нису постојали, цар је абдицирао, а старе елите су биле истрошене. Сепаратистичким покретима и спољном политиком држава победница, јединство Немачке је било изнутра угрожено. Као и већина Немаца, и Ромел је желео да се окови Версајског уговора уклоне – "од кога год то било". Са старим поретком су нестали спокојство и унутрашњи мир. Владали су револуција и хаос. Глад и хладноћа су претили људима који до тада нису много марили за високу политику.

Ервина Ромела је и даље пратила срећа. Изучени војник је био међу оних једва 100.000 људи које су новој немачкој републици победничке силе признале као оружану силу. Млади капетан Ромел, који је на фронту стекао име као "експерт за борбу изблиза", нашао је своје место и у драстично редукованом Рајхсверу Вајмарске републике. Командир чете у 13. пешадијском пуку у Штутгарту/Лудвигсбургу постаје 1921. У наредним годинама је његова каријера била успорена. Хтео - не хтео, осам година је следио стару пешадијску мудрост: укопати се и не мрдати. Онда је дошло време када је стручњак за маневарско вођење рата морао да и у мирнодопским временима, ван бојног поља, доказује своје маневарске способности. У октобру 1929. постаје предавач у Пешадијској школи у Дрездену. Ова образовна установа је била измештена са Изара на Елбу, јер су млади апсолвенти у Минхену показали недвосмислене активне симпатије за ствар човека који је у новембру 1923. маршом на Фелдхернхале покушао да приграби власт за себе.

Ромел се није бавио политичким идејама које је пропагирао аустријски каплар. Осећао се као војник, а не као политичар. Свакако да је размишљао о ратним временима, питајући се о разлозима војног пораза и дошавши до закључка да армија, у њеном старом организационом облику и под приматом племства, није била дорасла модерном рату. Предавања о војној стратегији и тактици зачињавао је на часовима својим личним ратним доживљајима и радио је на књизи у којој је забележио своја виђења о модерном ратовању. За своју списатељску делатност имао је доста времена, јер је његова војничка каријера тапкала у месту.

Ромелови војници

Ромел је још током рата стално долазио до границе коју је војна традиција била повукла. Додуше, он је догурао до командира чете и на фронту је бриљирао својим изванредним достигнућима. Aли чим би се појавили значајнији задаци или неки по чину старији официр био на располагању, морао се повлачити. У царској армији сами успеси нису били довољни, предност су имали порекло и старији чин.

Ромел се и у Вајмарској републици осећао запостављеним. Иако је неколико пута покушавао, није био примљен на генералштабно школовање. Већина племићких официра није била одушевљена успешним скоројевићима и конкурентима. A породица Ромел није могла указати ни на једног претка који се на страни господара земље тукао у биткама.

Са друге стране, Ромелови претпостављени су свакако ценили његова достигнућа. Они су му потврдили "кристално јасни карактер, несебичност, једноставност и скромност, омиљен код другова од потчињених високопоштован" или су га, попут команданта Пешадијске школе и доцнијег фелдмаршала Листа, хвалили као "изванредног војника". Aли после дводеценијске професионалне војне каријере и четири унапређења, Ромел је од потпоручника стигао до мајора. Она велика војна каријера, о којој је сањао, остала му је до тада ускраћена. Вероватно да би и надаље остало тако да у Немачкој није дошло до драматичних промена.

У октобру 1933, Ромел преузима нови задатак као командант ИИИ батаљона 17. пешадијског пука у Гослару. То је био пук са славном прошлошћу који је учествовао у Седмогодишњем рату и у бици код Ватерлоа против Наполеона. На свом новом положају је по први пут упознао човека који се у међувремену успео на место "фирера и канцелара Рајха". У септембру 1934. Хитлер је посетио прославу Дана сељака Рајха у Гослару. По обичају, јединица SS-а је преузела личну пратњу фирера и поставила је "почасну стражу". Ромел је протестовао, истрајавао је у томе да његови солдати чине почасну чету. Aко његовим људима не повере заштиту фирера, повући ће их. Ромел се наметнуо, барем визуелно. Када је Хитлер прошао постројеном јединицом, испред формације SS-а стајали су Ромелови војници. Уз то је њихов командант, у другом реду, марширао неколико метара иза Хитлера. Aли ускоро је однос постао блискији.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.