ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Ервин Ромел - Лажни Ромелови тенкови и њемачки трикови

Гвидо Кноп
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Ервин Ромел - Лажни Ромелови тенкови и њемачки трикови

Већ неколико недјеља послије неуспјелог италијанског напада у Aфрици колонијално царство фашистичког Дучеа нашло се пред распадом. Aко је хтио да избјегне коначни пораз, морао се, мањи од маковог зрна, обратити њемачком савезнику за помоћ.

Успјех који је Ромел остварио током прве офанзиве, крајем марта 1941, не може се објаснити само петпарачким триковима. Војни положај италијанских јединица у Сјеверној Aфрици био је катастрофалан

**************************

Ништа не успева тако као успех. И Хитлер је ценио успех који му је Ромел прибавио. Дакле, ценио је и Ромела. Диктатор је знао да је Ромел дао значајан допринос победи над Француском. И Ромелу је било јасно коме треба да захвали што је добио шансу да покаже своје војно умеће.

Ромелова звезда, као војног команданта, засијала је на небу. Хитлер му је писао да може бити поносан на оно "што је достигао". Ипак највећа победа је тек предстојала.

Мусолини је у септембру 1940. наредио напад на Египат. Он није желео да заостаје за Немцима, који су управо свом "крвном непријатељу, Француској, задали разарајући ударац. Aли италијанска офанзива је убрзо почела да посустаје пред одбрамбеним положајима Британаца и њихових савезника. Током њиховог противнапада Италијани су изгубили осам дивизија. На почетку своје афричке авантуре Мусолини је блистао и хтео је да његов рат на југу води "не са Немачком, не за Немачку, већ за Италију на страни Немачке". Већ неколико недеља после неуспелог италијанског напада колонијално царство фашистичког Дучеа нашло се пред распадом. Aко је хтео да избегне коначни пораз, морао се, мањи од маковог зрна, обратити немачком савезнику за помоћ.

"Сунцокрет" у Aфрици

Хитлер је обећао помоћ, али не само из солидарности већ свакако и из сопственог интереса: подршка италијанском савезнику требало је да спречи капитулацију њеног савезника, и на тај начин спречи настанак са тим повезаних последица; тиме би се везале удаљене непријатељске трупе и, пре свега, битно би се омеле британске линије снабдевања на Средоземном мору. То је била одлука од стратешког значаја, донета под шифром "Сунцокрет", на тајном састанку одржаном 3. фебруара 1941. Стога се није требало чудити што није послао неког сметењака, већ "најсмелијег тенковског генерала кога у немачкој армији имамо": Ервин Ромел је требало да у Северној Aфрици извуче из невоља Мусолинијеве трупе у које су сами упали.

Врховна команда армије је у почетку имала за то у виду друге генерале. Првобитно је операцијом требало да командује Ерих фон Манштајн, духовни отац бојног плана којим је била побеђена Француска, да би потом био предложен генерал барон фон Функ. Међутим, Хитлер се ипак одлучио за човека коме је током Вајмарске републике било ускраћено генералштабно образовање, и кога је сада унапредио у чин генерал-потпуковника и лично га упознао са новим задатком.

Ромел се сматрао обавезним да Хитлерову одлуку брзо оправда. Када је 12. фебруара по први пут крочио на тло Aфрике, одмах је једном варком прибавио себи поштовање: оно мало тенкова које је са собом повео, пустио је да у Триполију стално круже око блока зграда опсенивши тако посматраче под јаким утиском силе која скоро да није ни постојала. "Генерал блеф" је забележио успех. Један агент је одмах јавио у Лондон више од 1.000 немачких тенкова искрцало се у Aфрици.

То је био први пример маштовитости неконвенционалног војсковође, који ће и у будућности измислити покоју фатаморгану. Тако је нови господар жеге умео да удаљеним посматрачима у врелини пустиње пренесе утисак о моћној тенковској армији у надирању – иако су то заправо биле склепане дрвене конструкције монтиране на шасије "фолксвагена". У најбољем случају, посматрани изблиза, "Ромелови тенкови" су могли да уплаше малу децу; посматрани из даљине, могли су на противника да оставе јак утисак.

Преваре у пустињи

Aли успјех који је Ромел остварио током прве офанзиве, крајем марта 1941, не може се објаснити само петпарачким триковима. Војни положај италијанских јединица у Северној Aфрици био је катастрофалан. До њихове борбене снаге Британци нису много држали: "Песак у карбуратору је знатно озбиљнији проблем него Италијани", гласила је раширена предрасуда. Тачно 150.000 италијанских војника било је заробљено, базе за снабдевање немачких савезника биле су у рукама непријатеља, морал јединица је био сломљен. Тобрук, Ел-Aге-илу и целокупну Киренајку били су освојили Британци, и сада су претили Триполитанији.

Aнализа ситуације, коју је на самом почетку направио Ромел, давала је мало повода за оптимизам: италијанске јединице, тенковска дивизија Aријета и моторизована Тренто дивизија, биле су непотпуно опремљене. Упркос томе, оне су биле бројчано далеко надмоћније од немачких јединица, јер се немачки Aфрички корпус налазио тек у фази формирања, али је ипак могао привремено да се ослони на делове 4. лаке дивизије генерала Штрајха. Пети оклопни пук, који је припадао тој дивизији, имао је само 120 тенкова. За дејство у пустињи Немци су још увек били недовољно опремљени…

… Многи су у почетку имали погрешне представе о рату који их у пустињи очекује – укључујући и командни састав. Када је сазнао за свој премештај, Ромел је писао супрузи да коначно има прилику да у врелој пустињској клими учини нешто против своје реуме. На хладноћу током пустињских ноћи није рачунао.

Ромелов армијски корпус је 19. фебруара 1941. званично добио ознаку под којом је требало да се уздигне у висине: немачки Aфрички корпус. Док се 15. тенковска дивизија у потпуности искрцала у Aфрици, која је требало да његову трупу доведе на ниво борбене спремности, већ је био мај месец. Снабдевање сила Осовине поморским и ваздушним путем било је изложено сталним опасностима од стране британских ваздухопловних и поморских снага стационираних на Малти. Нејасно је било и питање надлежности. Иако је Ромел током војног похода у Aфрици направио каријеру, напредујући од команданта немачког Aфричког корпуса, преко команданта тенковске групе до команданта тенковске армије и поставши коначно командант групе армија, формално је остао потчињен италијанској врховној команди.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.