Фото: ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ - Ерих фон Манштајн - Сумњиви генерали на западном фронту
Манштајн је током западног војног похода командовао 38. армијским корпусом и у почетку је имао задатак да кроз тијесне Aрдене пребаци до 21 дивизију. За његов корпус рат је заправо почео 5. јуна 1940, када је добио "борбени задатак".
Уз све признање Манштајновом умијећу, Хитлеру се овај талентовани генерал ипак чинио сумњивим: "Сигурно је изузетно паметна глава великог оперативног дара, али ја му не вјерујем".
О Манштајновом плану није било ни речи све док се 29. јануара 1940. није пружила прилика да се с њим упозна један официр из Хитлерове непосредне околине. Приликом једне информативне посете, пуковник Гинтер Блументрит и мајор Хенинг фон Тресков обавестили су Хитлеровог главног ађутанта, Рудолфа Шмунта, коју је варијанту напада Манштајн сматрао за бољу. Aрмијску ађутант, мајор Герхард Енгел, записао је 4. фебруара 1940. у свој дневник: "Шмунт је био у Кобленцу и вратио се пун утисака после дужег разговора са ф. Манштајном. Овај је изразио дубоке резерве према предложеном оперативном плану Врховне команде армије. Шмунт је био узбуђен и испричао ми је да је код Манштајна, у битно прецизнијем облику, утврдио постојање истоветног става по питању тежишта употребе снага, онако како је то фирер стално говорио".
Сада је требало уредити састанак са Хитлером, а да се не пробуди Халдерово подозрење. Излаз се указао 17. фебруара 1940. током специјално приређеног "радног доручка" са новоименованим командујућим генералима у Рајхсканцеларији. Након тога је Хитлер позвао Манштајна да дође у његову радну собу. На великој мапи, Манштајн је до детаља објаснио свој план. Увече је записао у дневник: "Запањујуће познавање војно-техничких новина код свих држава...
Ја сам изложио оно што је било најбитније из нашег меморандума упућеног Врховној команди армије. Наишао сам на пуно одобравање. Уопште, запањујућа подударност у тачкама посматраних са истог становишта, које смо ми од самог почетка заступали..." Хитлер се одлучио већ 13. фебруара, пошто га је Шмунт информисао о Манштајновом предлогу, да тежиште напада помери на југ, према групи армија "A". "Генију је недостајала", како је Манштајн у дневнику записао, "управо допуна једним стварно оперативно школованим и, при том, истом победничком вољом прожетим генералом". Манштајн је дао Хитлеру аргументе да исмејаном и преопрезном Генералштабу узме ветар из једара. Наметнула се идеја о "резу српом". Касније ће Хитлер приметити с олимпијском надменошћу: "Од свих генерала са којима сам разговарао о новом плану напада на Западу једино ме је Манштајн схватио". Уз све признање Манштајновом умећу, Хитлеру се овај талентовани генерал ипак чинио сумњивим: "Сигурно је изузетно паметна глава великог оперативног дара, али ја му не верујем".
О Манштајну, који је у официрским круговима важио за "начелника Генералштаба у сенци", слично је мислио и начелник Генералштаба, Франц Халдер. Сада је и он ступио у акцију протеравши свог потенцијалног конкурента – у Штетин. Тамо је Манштајн требало да преузме команду над 38. армијским корпусом, иначе "сабласним корпусом" који је тек требало да буде формиран. По други пут у његовој каријери, Манштајн је унапређен упућивањем на споредни колосек. Франц Халдер ће 1946. изјавити: "Манштајн је иза мојих леђа тражио и нашао везу са Хитлером".
Немачки напад на Француску и земље Бенелукса почео је 10. маја 1940. у 5.35 часова. Тај дан је Манштајн провео са својом породицом у доњошлеском Лигницу. Запис у дневнику сведочи о његовом разочарењу: "Почетак западне офанзиве! Седим код куће након што сам се изборио да буде на овај начин изведена". Манштајнов план је довео до пробојног успеха: немачке оклопне дивизије упале су у Француску преко Луксембурга, Белгије и Aрдена, пробивши француске линије и прешавши у маневарски рат. Немачки тенкови су 20. маја 1940. стајали у Aбевилу, на ушћу реке Соме и на обали Канала. Тенкови су тако муњевито јуришали напред да је генералитету успех сопствених трупа изгледао невероватан.
Генерал-пуковник Герд фон Рундштет, командант групе армија "A", носио се мишљу да заустави тенкове, док се Врховна команда армије залагала за даље напредовање. У расправу се умешао Хитлер, да би на тај начин демонстрирао ауторитет врховног команданта Вермахта, издајући наређење да се стане. Потученим британским снагама успело је бекство из Денкерка преко Ламанша у Енглеску. То је била прва Манштајнова "изгубљена победа".
Манштајн је током западног војног похода командовао 38. армијским корпусом и у почетку је имао задатак да кроз тесне Aрдене пребаци до 21 дивизију. За његов корпус рат је заправо почео 5. јуна 1940, када је добио "борбени задатак". Његове јединице су форсирале реку Сому прогањајући противника све док, по Манштајновим речима, није "уследио коначан слом". Током напада се често могао видети у првим линијама међу пешадинцима у борби.
"Наш командујући генерал је", сећа се Рудолф Граф, тада Манштајнов први официр ордонанс, "више волео свеж одговор него покорну послушност... Такође му је било одвратно околишање. Ко не би одмах прешао на суштину ствари, могао је бити сигуран да га неће нежно третирати".
У Француској је Манштајн за свој штаб превасходно бирао замкове – да би увек доживео исто негативно изненађење: дотични власник је био побегао. A он би тако радо с њим разговарао о историји филозофије, уживајући у француском гостопримству. Њему се очигледно није допадало што га сматрају непријатељем - баш он, који је као "господин" умео да негује најлепше форме опхођења, који је тежио да не изгледа као надмени победник.
Оружје је заћутало 25. јуна 1940. у 0.35 часова. Захваљујући Манштајну, Хитлер се налазио у зениту своје моћи. У Првом светском рату је господар рата, који је сада без поговора допуштао да га називају "највећим војсковођом свих времена", лично искусио месецима дугу позициону борбу. Сада је за само шест месеци "исконски непријатељ" био савладан. Потписивање повеље о капитулацији, 22. јуна 1940. у шуми код Кампиона, за Хитлера је био "најсрећнији дан" у његовом животу. Коначно је изгледао надмоћно наспрам колебљивих генерала.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.