HITLEROVI RATNICI - Erih fon Manštajn - Sumnjivi generali na zapadnom frontu

Manštajn je tokom zapadnog vojnog pohoda komandovao 38. armijskim korpusom i u početku je imao zadatak da kroz tijesne Ardene prebaci do 21 diviziju. Za njegov korpus rat je zapravo počeo 5. juna 1940, kada je dobio "borbeni zadatak".

Uz sve priznanje Manštajnovom umijeću, Hitleru se ovaj talentovani general ipak činio sumnjivim: "Sigurno je izuzetno pametna glava velikog operativnog dara, ali ja mu ne vjerujem".

**********************************

O Manštajnovom planu nije bilo ni reči sve dok se 29. januara 1940. nije pružila prilika da se s njim upozna jedan oficir iz Hitlerove neposredne okoline. Prilikom jedne informativne posete, pukovnik Ginter Blumentrit i major Hening fon Treskov obavestili su Hitlerovog glavnog ađutanta, Rudolfa Šmunta, koju je varijantu napada Manštajn smatrao za bolju. Armijsku ađutant, major Gerhard Engel, zapisao je 4. februara 1940. u svoj dnevnik: "Šmunt je bio u Koblencu i vratio se pun utisaka posle dužeg razgovora sa f. Manštajnom. Ovaj je izrazio duboke rezerve prema predloženom operativnom planu Vrhovne komande armije. Šmunt je bio uzbuđen i ispričao mi je da je kod Manštajna, u bitno preciznijem obliku, utvrdio postojanje istovetnog stava po pitanju težišta upotrebe snaga, onako kako je to firer stalno govorio".

Sada je trebalo urediti sastanak sa Hitlerom, a da se ne probudi Halderovo podozrenje. Izlaz se ukazao 17. februara 1940. tokom specijalno priređenog "radnog doručka" sa novoimenovanim komandujućim generalima u Rajhskancelariji. Nakon toga je Hitler pozvao Manštajna da dođe u njegovu radnu sobu. Na velikoj mapi, Manštajn je do detalja objasnio svoj plan. Uveče je zapisao u dnevnik: "Zapanjujuće poznavanje vojno-tehničkih novina kod svih država...

Sumnjivi general

Ja sam izložio ono što je bilo najbitnije iz našeg memoranduma upućenog Vrhovnoj komandi armije. Naišao sam na puno odobravanje. Uopšte, zapanjujuća podudarnost u tačkama posmatranih sa istog stanovišta, koje smo mi od samog početka zastupali..." Hitler se odlučio već 13. februara, pošto ga je Šmunt informisao o Manštajnovom predlogu, da težište napada pomeri na jug, prema grupi armija "A". "Geniju je nedostajala", kako je Manštajn u dnevniku zapisao, "upravo dopuna jednim stvarno operativno školovanim i, pri tom, istom pobedničkom voljom prožetim generalom". Manštajn je dao Hitleru argumente da ismejanom i preopreznom Generalštabu uzme vetar iz jedara. Nametnula se ideja o "rezu srpom". Kasnije će Hitler primetiti s olimpijskom nadmenošću: "Od svih generala sa kojima sam razgovarao o novom planu napada na Zapadu jedino me je Manštajn shvatio". Uz sve priznanje Manštajnovom umeću, Hitleru se ovaj talentovani general ipak činio sumnjivim: "Sigurno je izuzetno pametna glava velikog operativnog dara, ali ja mu ne verujem".

O Manštajnu, koji je u oficirskim krugovima važio za "načelnika Generalštaba u senci", slično je mislio i načelnik Generalštaba, Franc Halder. Sada je i on stupio u akciju proteravši svog potencijalnog konkurenta – u Štetin. Tamo je Manštajn trebalo da preuzme komandu nad 38. armijskim korpusom, inače "sablasnim korpusom" koji je tek trebalo da bude formiran. Po drugi put u njegovoj karijeri, Manštajn je unapređen upućivanjem na sporedni kolosek. Franc Halder će 1946. izjaviti: "Manštajn je iza mojih leđa tražio i našao vezu sa Hitlerom".

Nemački napad na Francusku i zemlje Beneluksa počeo je 10. maja 1940. u 5.35 časova. Taj dan je Manštajn proveo sa svojom porodicom u donjošleskom Lignicu. Zapis u dnevniku svedoči o njegovom razočarenju: "Početak zapadne ofanzive! Sedim kod kuće nakon što sam se izborio da bude na ovaj način izvedena". Manštajnov plan je doveo do probojnog uspeha: nemačke oklopne divizije upale su u Francusku preko Luksemburga, Belgije i Ardena, probivši francuske linije i prešavši u manevarski rat. Nemački tenkovi su 20. maja 1940. stajali u Abevilu, na ušću reke Some i na obali Kanala. Tenkovi su tako munjevito jurišali napred da je generalitetu uspeh sopstvenih trupa izgledao neverovatan.

"Izgubljena pobjeda"

General-pukovnik Gerd fon Rundštet, komandant grupe armija "A", nosio se mišlju da zaustavi tenkove, dok se Vrhovna komanda armije zalagala za dalje napredovanje. U raspravu se umešao Hitler, da bi na taj način demonstrirao autoritet vrhovnog komandanta Vermahta, izdajući naređenje da se stane. Potučenim britanskim snagama uspelo je bekstvo iz Denkerka preko Lamanša u Englesku. To je bila prva Manštajnova "izgubljena pobeda".

Manštajn je tokom zapadnog vojnog pohoda komandovao 38. armijskim korpusom i u početku je imao zadatak da kroz tesne Ardene prebaci do 21 diviziju. Za njegov korpus rat je zapravo počeo 5. juna 1940, kada je dobio "borbeni zadatak". Njegove jedinice su forsirale reku Somu proganjajući protivnika sve dok, po Manštajnovim rečima, nije "usledio konačan slom". Tokom napada se često mogao videti u prvim linijama među pešadincima u borbi.

"Naš komandujući general je", seća se Rudolf Graf, tada Manštajnov prvi oficir ordonans, "više voleo svež odgovor nego pokornu poslušnost... Takođe mu je bilo odvratno okolišanje. Ko ne bi odmah prešao na suštinu stvari, mogao je biti siguran da ga neće nežno tretirati".

U Francuskoj je Manštajn za svoj štab prevashodno birao zamkove – da bi uvek doživeo isto negativno iznenađenje: dotični vlasnik je bio pobegao. A on bi tako rado s njim razgovarao o istoriji filozofije, uživajući u francuskom gostoprimstvu. Njemu se očigledno nije dopadalo što ga smatraju neprijateljem - baš on, koji je kao "gospodin" umeo da neguje najlepše forme ophođenja, koji je težio da ne izgleda kao nadmeni pobednik.

Oružje je zaćutalo 25. juna 1940. u 0.35 časova. Zahvaljujući Manštajnu, Hitler se nalazio u zenitu svoje moći. U Prvom svetskom ratu je gospodar rata, koji je sada bez pogovora dopuštao da ga nazivaju "najvećim vojskovođom svih vremena", lično iskusio mesecima dugu pozicionu borbu. Sada je za samo šest meseci "iskonski neprijatelj" bio savladan. Potpisivanje povelje o kapitulaciji, 22. juna 1940. u šumi kod Kampiona, za Hitlera je bio "najsrećniji dan" u njegovom životu. Konačno je izgledao nadmoćno naspram kolebljivih generala.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.