Границе на Балкану постају безначајне

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Од планске до тржишне привреде) (15)

Сви улагачи очекују да ће овај регион постати јединствено економско подручје. Србија је са закашњењем ушла у економске промјене и треба доста тога да надокнади, чега су у Европи и те како свјесни. Када је ријеч о инвестицијама у Србију, Aустрија је, искључиво у позитивном смислу, најагресивнија. Југоисточна Европа је у несумњиво бољој ситуацији него Исток. Истиче се неопходност стварања заједничког економског простора на Балкану

У привредном развоју источноевропских земаља постоје велике разлике. Док су нове чланице Европске уније изнад нивоа из 1989. године, при чему постоји тенденција прогресивног раста, привредни развој осталих земаља је знатно испод нивоа. У поређењу са 1989. годином (=100), Хрватска је на нивоу нешто вишем од 80 одсто, Румунија и Бугарска су на нивоу испод 80 одсто, Русија је на 60, а Украјина на свега 40 одсто.

Ови подаци јасно показују да су прелазак са планске на тржишну привреду, као и оквирни политички услови узроковали пад стандарда и за почетак треба надокнадити заостатак. Изузев програмима помоћи, Европска унија не може много да допринесе на други начин, будући да углавном политичке прилике стварају лоше резултате у привреди. Када се приватизација спроводи на основу тога ко је ближи власти, вероватно се не могу очекивати добри економски резултати. Осим тога, у планској привреди биле су утврђене квоте и гаранције за куповину, док данас одлучујућу улогу играју квалитет и конкурентност. Треба узети у обзир и чињеницу да ЕУ извози знатно више него што увози из тих земаља.

Заокрет Словеније

Југоисточна Европа је у несумњиво бољој ситуацији него Исток, изузетак је Руска Федерација са извозом енергената. Ефекте заједничког тржишта изузетно јасно показује пример Словеније, будући да се у првим годинама после 1989. године, као самостална земља, у потпуности окренула тржишту ЕУ, док се данас поново враћа старим тржиштима и у међувремену је постала инвеститор број један у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини. Словенци, међутим, оправдано истичу да то што се Словенија, која има свега 1,9 милиона становника, налази у врху списка улагача јасно показује колико је низак ниво улагања других земаља ЕУ. У вези с тим, Aустрија не стоји лоше, будући да у међувремену веома успешно тргује са Истоком.

 Свакако да треба имати на уму различит економски положај, а активности наше земље се углавном концентришу на Југоисточну Европу. Може се очекивати да ће овај регион постати једно од најважнијих тржишта за Aустрију, али захваљујући активностима наше земље свој удео на том тржишту проширују и европска и мултинационална предузећа.

У овом тренутку у Хрватској Aустрија заузима водећу позицију, у Босни и Херцеговини и Србији је такође у великој мери присутна, док се у Македонији и Aлбанији још није ангажовала. На пример, у 2001. забележено је повећање извоза у Хрватску у висини од 32 одсто у односу на 2000. годину (повећање увоза износило је 13 одсто). Увоз из Босне и Херцеговине се повећао за чак 55 одсто (увоз за 21). Од укупно 25.000 предузећа регистрованих у Европи, чак 8.000 је из Aустрије.

С обзиром на чињеницу да је Србија са закашњењем ушла у економске промене, она треба много тога да надокнади, чега су у Европи и те како свесни. Када је реч о инвестицијама у Србију, Aустрија је, искључиво у позитивном смислу, најагресивнија. У процесу приватизације данас инострана предузећа могу на тендерима и аукцијама да купе максимално 70 процената акција. Биће расписано око хиљаду тендера и укупно 300-400 српских предузећа биће на продају или су већ у том процесу. У року од четири године приватизација у Србији треба да се заврши. 

Привлачно српско тржиште

Осим тога, истиче се неопходност стварања заједничког економског простора на Балкану. Ни Србија као највеће тржиште у региону није занимљива великим светским компанијама изолована од других: велики концерни заинтересовани су да уђу на српско тржиште како би касније могли да се шире у читавом региону. Сви улагачи очекују да ће овај регион постати јединствено економско подручје.

Управо стварање трговинске уније и јединственог тржишта без великих царинских оптерећења представља главни циљ у Југоисточној Европи. У том смислу границе су већ сада готово безначајне, јер ће у свим земљама закони бити усклађени са законима ЕУ. Ни чињеница да Црна Гора тренутно не примењује савезне законе и заправо представља посебно економско подручје, одвојено од Србије, није толико релевантна. Усклађивање ове две републике као услов за улазак у ЕУ то чини безначајним проблемом.

Пакт стабилности за Југоисточну Европу одлучио је 2001. године да реализује споразуме о слободној трговини у овом подручју, који су предуслов стварању слободне трговинске зоне. У овом региону за то је потребно склопити 21 уговор, који би могли да буду закључени за 13 месеци, тако да би у фебруару 2003. године њихов број био комплетан. Иако и даље постоји читав низ препрека за трговину, као што су квоте и друга ограничења, треба очекивати да ће, по узору на организације ЕФТA и ЦЕФТA, бити створена и СЕЕФТA (Southeast Eurupean Free Trade Association). Темпо ове активности је импресиван, мада не треба очекивати да ће то снажније утицати на економски развој. Ипак, то је предуслов за даље инвестиције, јер економски сектор, природно, доживљава овај регион као целину.

Русија

Што се тиче значаја Русије, посебно ћемо се позабавити економском ситуацијом, при чему треба напоменути да је Владимир Путин очигледно успео да у знатној мери стабилизује земљу. Захваљујући веома стабилним политичким приликама и политичким реформама, привреда је добила велики замах. У 2001. години Русија је остварила позитиван трговински биланс од око 50 милијарди америчких долара (USD), при чему је главни ослонац извоз нафте и земног гаса.

                                    (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.