Granice na Balkanu postaju beznačajne

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Od planske do tržišne privrede) (15)

Svi ulagači očekuju da će ovaj region postati jedinstveno ekonomsko područje. Srbija je sa zakašnjenjem ušla u ekonomske promjene i treba dosta toga da nadoknadi, čega su u Evropi i te kako svjesni. Kada je riječ o investicijama u Srbiju, Austrija je, isključivo u pozitivnom smislu, najagresivnija. Jugoistočna Evropa je u nesumnjivo boljoj situaciji nego Istok. Ističe se neophodnost stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora na Balkanu

U privrednom razvoju istočnoevropskih zemalja postoje velike razlike. Dok su nove članice Evropske unije iznad nivoa iz 1989. godine, pri čemu postoji tendencija progresivnog rasta, privredni razvoj ostalih zemalja je znatno ispod nivoa. U poređenju sa 1989. godinom (=100), Hrvatska je na nivou nešto višem od 80 odsto, Rumunija i Bugarska su na nivou ispod 80 odsto, Rusija je na 60, a Ukrajina na svega 40 odsto.

Ovi podaci jasno pokazuju da su prelazak sa planske na tržišnu privredu, kao i okvirni politički uslovi uzrokovali pad standarda i za početak treba nadoknaditi zaostatak. Izuzev programima pomoći, Evropska unija ne može mnogo da doprinese na drugi način, budući da uglavnom političke prilike stvaraju loše rezultate u privredi. Kada se privatizacija sprovodi na osnovu toga ko je bliži vlasti, verovatno se ne mogu očekivati dobri ekonomski rezultati. Osim toga, u planskoj privredi bile su utvrđene kvote i garancije za kupovinu, dok danas odlučujuću ulogu igraju kvalitet i konkurentnost. Treba uzeti u obzir i činjenicu da EU izvozi znatno više nego što uvozi iz tih zemalja.

Zaokret Slovenije

Jugoistočna Evropa je u nesumnjivo boljoj situaciji nego Istok, izuzetak je Ruska Federacija sa izvozom energenata. Efekte zajedničkog tržišta izuzetno jasno pokazuje primer Slovenije, budući da se u prvim godinama posle 1989. godine, kao samostalna zemlja, u potpunosti okrenula tržištu EU, dok se danas ponovo vraća starim tržištima i u međuvremenu je postala investitor broj jedan u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Slovenci, međutim, opravdano ističu da to što se Slovenija, koja ima svega 1,9 miliona stanovnika, nalazi u vrhu spiska ulagača jasno pokazuje koliko je nizak nivo ulaganja drugih zemalja EU. U vezi s tim, Austrija ne stoji loše, budući da u međuvremenu veoma uspešno trguje sa Istokom.

 Svakako da treba imati na umu različit ekonomski položaj, a aktivnosti naše zemlje se uglavnom koncentrišu na Jugoistočnu Evropu. Može se očekivati da će ovaj region postati jedno od najvažnijih tržišta za Austriju, ali zahvaljujući aktivnostima naše zemlje svoj udeo na tom tržištu proširuju i evropska i multinacionalna preduzeća.

U ovom trenutku u Hrvatskoj Austrija zauzima vodeću poziciju, u Bosni i Hercegovini i Srbiji je takođe u velikoj meri prisutna, dok se u Makedoniji i Albaniji još nije angažovala. Na primer, u 2001. zabeleženo je povećanje izvoza u Hrvatsku u visini od 32 odsto u odnosu na 2000. godinu (povećanje uvoza iznosilo je 13 odsto). Uvoz iz Bosne i Hercegovine se povećao za čak 55 odsto (uvoz za 21). Od ukupno 25.000 preduzeća registrovanih u Evropi, čak 8.000 je iz Austrije.

S obzirom na činjenicu da je Srbija sa zakašnjenjem ušla u ekonomske promene, ona treba mnogo toga da nadoknadi, čega su u Evropi i te kako svesni. Kada je reč o investicijama u Srbiju, Austrija je, isključivo u pozitivnom smislu, najagresivnija. U procesu privatizacije danas inostrana preduzeća mogu na tenderima i aukcijama da kupe maksimalno 70 procenata akcija. Biće raspisano oko hiljadu tendera i ukupno 300-400 srpskih preduzeća biće na prodaju ili su već u tom procesu. U roku od četiri godine privatizacija u Srbiji treba da se završi. 

Privlačno srpsko tržište

Osim toga, ističe se neophodnost stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora na Balkanu. Ni Srbija kao najveće tržište u regionu nije zanimljiva velikim svetskim kompanijama izolovana od drugih: veliki koncerni zainteresovani su da uđu na srpsko tržište kako bi kasnije mogli da se šire u čitavom regionu. Svi ulagači očekuju da će ovaj region postati jedinstveno ekonomsko područje.

Upravo stvaranje trgovinske unije i jedinstvenog tržišta bez velikih carinskih opterećenja predstavlja glavni cilj u Jugoistočnoj Evropi. U tom smislu granice su već sada gotovo beznačajne, jer će u svim zemljama zakoni biti usklađeni sa zakonima EU. Ni činjenica da Crna Gora trenutno ne primenjuje savezne zakone i zapravo predstavlja posebno ekonomsko područje, odvojeno od Srbije, nije toliko relevantna. Usklađivanje ove dve republike kao uslov za ulazak u EU to čini beznačajnim problemom.

Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu odlučio je 2001. godine da realizuje sporazume o slobodnoj trgovini u ovom području, koji su preduslov stvaranju slobodne trgovinske zone. U ovom regionu za to je potrebno sklopiti 21 ugovor, koji bi mogli da budu zaključeni za 13 meseci, tako da bi u februaru 2003. godine njihov broj bio kompletan. Iako i dalje postoji čitav niz prepreka za trgovinu, kao što su kvote i druga ograničenja, treba očekivati da će, po uzoru na organizacije EFTA i CEFTA, biti stvorena i SEEFTA (Southeast Eurupean Free Trade Association). Tempo ove aktivnosti je impresivan, mada ne treba očekivati da će to snažnije uticati na ekonomski razvoj. Ipak, to je preduslov za dalje investicije, jer ekonomski sektor, prirodno, doživljava ovaj region kao celinu.

Rusija

Što se tiče značaja Rusije, posebno ćemo se pozabaviti ekonomskom situacijom, pri čemu treba napomenuti da je Vladimir Putin očigledno uspeo da u znatnoj meri stabilizuje zemlju. Zahvaljujući veoma stabilnim političkim prilikama i političkim reformama, privreda je dobila veliki zamah. U 2001. godini Rusija je ostvarila pozitivan trgovinski bilans od oko 50 milijardi američkih dolara (USD), pri čemu je glavni oslonac izvoz nafte i zemnog gasa.

                                    (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.