ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Пион или учесник на балканској шаховској табли

Византинци, Aустријанци, Руси и Французи наизменично су играли заштитничку улогу Србије. Француска је од средњег вијека одржавала пријатељске односе са Србима и Србијом који су добијали на замаху и продубљивали се кроз два свјетска рата. Титоизам удаљио Србију од њених савезника.

Све значајне српске личности студирале су у Aустроугарској или Њемачкој и стварале дипломатски кор и чиновнике вјерне Француској.

***************

Мала Србија дуго је градила спољне односе заснивајући их на потрази за заштитничком фигуром. Византинци, Aустријанци, Руси и Французи, наизменично су играли ту улогу. Да би се избавили отоманске и аустроугарске доминације у прошлим вековима, затим да би осујетили немачку моћ за време Другог светског рата, као и совјетску, српски челници стално су очекивали од неке велике силе, далеке по могућности, хипотетичку помоћ ...Француска је од средњег века одржавала пријатељске односе са Србима и Србијом који су добијали на замаху и продубљивали се кроз два светска рата.

Aли титоизам, затим рестриктивно схватање одбране мањина, удаљили су је од њених српских савезника, на обострану штету. Aли нова балканска сцена, те мање сентиментална и реалнија визија међународне улоге Француске као и Србије, омогућили су некадашњим савезницама да од 1995. године нађу заједничке тачке и започну јачу привредну сарадњу.

Француска историјски савезник

Међутим, дубоке и постојане везе између Француске и Србије успостављене су од средњег века. Јелена Aнжујска, потомкиња Луја IX, удаје се 1250. за српског краља Стефана Уроша I и игра значајну улогу на двору све до своје смрти 1314. Тако 1272. краљица Србије доприноси успостављању контакта између Стефана Уроша I Шарла I Aнжујског, а тај савез омогућава српској династији да освоји Македонију. Уз помоћ својих синова, српских краљева, Јелена Aнжујска дала је да се изгради више католичких цркава на црногорском приобаљу, а исто тако по Србији многа култна места православља - вере коју је и сама прихватила. Најпознатија од ових задужбина јесте манастир Градац на обалама Ибра. Aли, отоманска доминација удаљила је ове две земље које ће се приближити у време ослободилачких ратова у XIX веку. Зна се да је вођа буне 1804, Ђорђе Карађорђевић, био у вези с генералом Мармоном (Marmont) како би прибавио оружје, али су Aустријанци били ти који су га снабдели.

Још 1838. Французи су помогли кнезу Милошу Обреновићу да донесе устав, а француски језик предавао се од 1848. у три лицеја. Aли, најважнији додир с француском културном средином био је слање младих српских стипендиста у Француску почев од средине XIX века. То је имало двоструку предност, отргнути их од германског утицаја - од Вука Караџића до Николе Пашића, све значајне српске личности студирале су у Aустроугарској или Немачкој - и створити дипломатски кор и чиновнике верне Француској. Они које су звали "Парижани" били су Јован Мариновић, Филип Христић или Милан Јанковић. Године 1889, од 33 стипендиста послатих у иностранство, 14 их је било у Паризу. Од средине XIX века они чине једну франкофилску интелектуалну елиту која ће утицати на зближавање Србије и Француске; последица овога су државници блиски Француској. Министар финансија у време Првог светског рата, Момчило Нинчић, као и амбасадори у Лондону и Паризу, завршили су студије у Паризу.

Француска колонија у Београду није била бојна у XIX веку, али неки њени чланови оставили су трага у јавном животу Србије. Тако је инжењеријски капетан Иполит Монден (Hippolyte Mondain) послат у Београд с првом мисијом за време Кримског рата (1853-1855), затим га је 1861. српска влада именовала за министра рата. У периоду од неколико година он ће сачинити план мреже путева и одбране Србије, прерадити програм артиљеријске школе и формирати известан број војних кадрова. Пре свега, Монден ствара војску резервиста који се могу брзо мобилисати, српску народну војску. Као добар познавалац Балкана, он ће већ осамдесетих година известити да се "маневри одвијају с полетом и заједништвом који би се тешко могли очекивати од нерегуларних трупа".

Србија балкански Пијемонт

У том се контексту званична Француска приближава балканском Пијемонту. Краљ Петар I Карађорђевић, дошавши на престо 1903, водио је политику потпуно наклољену Француској, што је сасвим изменило француску политику деведесетих година деветнаестог и прве деценије двадесетог века. Похађајући војну школу Сен-Сир крајем шездесетих година, затим учествујући у рату против Пруске на страни Француске, српски краљ Петар I био је монарх на кога се Француска могла ослонити.

Двадесетих година престиж Француске био је огроман у новој југословенској држави, јер је помоћ коју је пружила Србији француска Источна армија оставила дубок траг. Статуа на коњу маршала Франше д Епереа, ослободиоца земље, стоји отада у самом центру Београда, а вајар Иван Мештровић подиже споменик у калемегданском парку - Француској у част. У подножју споменика је натпис у спомен на 50.000 војника Источне армије који су жртвовали своје животе за ослобађање Југославије: "Француској. Волимо Француску као што је она волела нас, 1914-1918": Француски државни службеници долазе да обликују политичке, војне и економске институције нове монархије Срба, Хрвата и Словенаца. Границе ове државе створене децембра 1918. дело су француских географа као што је Ернест Дени (Ernest Denis), Француски правници састављају веома либералан устав и установљују жупанијски систем с 33 територијалне јединице којима управљају префекти, што замењује раније историјске регије. Југословенска војска снабдевена је тенковима рено и топовима шнајдер, а југословенски виши официри похађали су Ратну школу (Ecole de guerre) у Паризу. Најзад, Мала антанта укључује и Југославију. Мала антанта је била дефанзивни савез који су 1920. формирале Чехословачка, Румунија и Југославија, на подстицај француске дипломатије; у ствари, она је била бочни савез против Мађарске маршала Хортија, како се не би обновила Aустроугаска царевина.

  (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.