ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Обнављање историјских веза са сусједним државама

Већ петнаест година, на иницијативу регионалних сила и великих држава, мрежа регионалних иницијатива и организација омогућава Србији да искористи свој положај балканске раскрснице.

Пакт за стабилност Југоисточне Европе је желио да обнови и покрене привреду Србије послије бомбардовања 1999. која је тек касније 2001. године приступила, али прва помоћ била је мршава

********************

Београд се, дакле, налази у средишту система који га повезује с Будимпештом на северу, Загребом на западу, Солуном и Aтином на југу и Софијом и Истамбулом на истоку. Последњих година то му је омогућило већу интеграцију у регионалне организације и учешће у новијим али активним пројектима еврорегија. С постепеним развојем спољне трговине Србије, уочава се обнављање њених историјских веза с балканским партнерима.

Већ петнаест година, на иницијативу регионалних сила и великих држава, мрежа регионалних иницијатива и организација омогућава Србији да искористи свој положај балканске раскрснице.

Још 1989. "Средњоевропска иницијатива" (СЕИ), створена на иницијативу Италије, Aустрије и Мађарске, покренула је приближавање Југославије и Европске економске заједнице (ЕЕЗ). Од 1996. на подстицај Сједињених Држава, Иницијатива за сарадњу југоисточне Европе (ИСЈЕ) искористила је комуникацијске везе Савезне Републике Југославије са суседима како би побољшала путеве и безбедност граничних постаја.

У ствари, ИСЈЕ је оквир замишљен за остваривање специфичних акција реконструкције и унапређења прекограничних веза, али, њени форуми размене нису довољно подстицајни, већ је то Пакт за стабилност Југоисточне Европе који је дао замајац регионалној сарадњи Србије.

Јаче везе са Италијом

Основан на иницијативу Немачке да би осигурао повратак избеглица и поштовање људских права после операције на Косову и Метохији 1999, Пакт за стабилност је одскора развио конкретније економске везе. Тако "Јадранска и јонска иницијатива" створена 2000. повезује Србију и Црну Гору са свим бившим републикама Југославије, као и са Италијом, у области предузетништва, транспорта и туризма. Пакт за стабилност је желео да обнови после бомбардовања 1999. и покрене локалну привреду, да стабилизује регион. Србија је тек касније приступила, године 2001, а прва помоћ, прилично мршава, само је покрила буџетски дефицит у 2001. Свакако, стабилност неће напредовати све док косовско питање и законодавни избори (на којима су националисти победили) не буду регулисани.

Регионална сарадња пролази и кроз друге облике организовања за Србију и Црну Гору. Конференција балканских земаља уједињује шефове држава Aлбаније, Бугарске, Грчке, БЈРМ, Румуније и Турске од 1997, али како Пакт за стабилност, јачање стабилности економском и културном сарадњом, не напредује брзо, ниједна конкретна иницијатива није се појавила. Штавише, једна рафинирана изјава из октобра 2003, "Црна Гора би желела да у блиској будућности у томе учествује у своје име", ставља под хипотеку шансе Србије да учврсти своје односе са земљама западног Балкана. Једино су везе са шефовима држава Румуније и Македоније уродиле плодом последњих година.

Еврорегије су на Балкану још у повоју, али могу подстаћи неке зоне у Србији да развију везе са својим блиским суседима. Студијске групе за проучавање capacity building (економска експертиза и јачање институција) под окриљем Савета Европе, основале су локалну агенцију за демократију у Нишу. Вођена из Прага, има за циљ приближавање локалних актера либералне демократије с онима у Скопљу у Македонији, као и у Софији у Бугарској. Сан иницијатора еврорегије НСС био би да омогуће превазилажење историјских несугласица које се односе на територијални статус Македоније (сличне агенције отворене су у Крагујевцу и Краљеву, како би се обезбедила добра обука за демократију), и да се "ојача локална демократија још слабо укорењена у регији".

Интеграција са Западом

Развој демократије и комуникацијских путева намера је и еврорегије Дунав - Кереш - Муреш - Тиса (ДКМТ) која се простире на 77.243 км² између Румуније, Мађарске и Србије. Четрдесетак невладиних организација, румунске и мађарске агенције и неколико професора водили су студије изводивости да би развили грађанско учешће. Осим резултата нимало убедљивих с економског становишта, пројекат ДКМТ везује се у неким аспектима за слабљење националних суверенитета. У Србији он прелази преко подручја Баната припојеног Мађарској од 1867. до 1918, а под немачком управом од 1941. до 1944. Дакле, "ти односи су оптерећени сећањем на интерне везе које су постојале на овом подручју пре но што је Тријанонским споразумом (1920) подељено између Србије, Мађарске и Румуније". Промотери овог пројекта нису могли боље подвући жеље за преуређивањем територија које су припојене Србији. Укратко, истражују се трансверзалне наднационалне везе. Заснивајући се на жељи представника трију земаља заинтересованих за пројекат ДКМТ, маја 2001. склопљен је договор о изградњи железничке пруге између Сегедина (Мађарска) и Темишвара (Румунија), која би пролазила кроз Кикинду у Војводини.

После повратка у међународно окриље с падом Милошевићевог режима октобра 2000, Србија тешко крчи свој пут интегрисања у међународну заједницу. Неколико месеци након "октобарске" револуције, Србија је примљена у Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку, затим се 2001. и 2002, после више од дванаест месеци одсуствовања, вратила у неколико великих међународних институција. Србија и Црна Гора поново добијају статус члана Организације уједињених нација и столицу у Генералној скупштини. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), после паузе од годину дана, у 1999. поново шаље своје експерте да надгледају напредовање према либералној демократији нарочито за време избора. Најзад, држава Србија данас је члан Савета Европе.

(Наставиће се)

Везани текстови:

1. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Мала земља у Европи или регионална сила

2. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Србија на узбурканом балканском тлу

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.