GEOPOLITIKA SRBIJE - Obnavljanje istorijskih veza sa susjednim državama

Već petnaest godina, na inicijativu regionalnih sila i velikih država, mreža regionalnih inicijativa i organizacija omogućava Srbiji da iskoristi svoj položaj balkanske raskrsnice.

Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope je želio da obnovi i pokrene privredu Srbije poslije bombardovanja 1999. koja je tek kasnije 2001. godine pristupila, ali prva pomoć bila je mršava

********************

Beograd se, dakle, nalazi u središtu sistema koji ga povezuje s Budimpeštom na severu, Zagrebom na zapadu, Solunom i Atinom na jugu i Sofijom i Istambulom na istoku. Poslednjih godina to mu je omogućilo veću integraciju u regionalne organizacije i učešće u novijim ali aktivnim projektima evroregija. S postepenim razvojem spoljne trgovine Srbije, uočava se obnavljanje njenih istorijskih veza s balkanskim partnerima.

Već petnaest godina, na inicijativu regionalnih sila i velikih država, mreža regionalnih inicijativa i organizacija omogućava Srbiji da iskoristi svoj položaj balkanske raskrsnice.

Još 1989. "Srednjoevropska inicijativa" (SEI), stvorena na inicijativu Italije, Austrije i Mađarske, pokrenula je približavanje Jugoslavije i Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Od 1996. na podsticaj Sjedinjenih Država, Inicijativa za saradnju jugoistočne Evrope (ISJE) iskoristila je komunikacijske veze Savezne Republike Jugoslavije sa susedima kako bi poboljšala puteve i bezbednost graničnih postaja.

U stvari, ISJE je okvir zamišljen za ostvarivanje specifičnih akcija rekonstrukcije i unapređenja prekograničnih veza, ali, njeni forumi razmene nisu dovoljno podsticajni, već je to Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope koji je dao zamajac regionalnoj saradnji Srbije.

Jače veze sa Italijom

Osnovan na inicijativu Nemačke da bi osigurao povratak izbeglica i poštovanje ljudskih prava posle operacije na Kosovu i Metohiji 1999, Pakt za stabilnost je odskora razvio konkretnije ekonomske veze. Tako "Jadranska i jonska inicijativa" stvorena 2000. povezuje Srbiju i Crnu Goru sa svim bivšim republikama Jugoslavije, kao i sa Italijom, u oblasti preduzetništva, transporta i turizma. Pakt za stabilnost je želeo da obnovi posle bombardovanja 1999. i pokrene lokalnu privredu, da stabilizuje region. Srbija je tek kasnije pristupila, godine 2001, a prva pomoć, prilično mršava, samo je pokrila budžetski deficit u 2001. Svakako, stabilnost neće napredovati sve dok kosovsko pitanje i zakonodavni izbori (na kojima su nacionalisti pobedili) ne budu regulisani.

Regionalna saradnja prolazi i kroz druge oblike organizovanja za Srbiju i Crnu Goru. Konferencija balkanskih zemalja ujedinjuje šefove država Albanije, Bugarske, Grčke, BJRM, Rumunije i Turske od 1997, ali kako Pakt za stabilnost, jačanje stabilnosti ekonomskom i kulturnom saradnjom, ne napreduje brzo, nijedna konkretna inicijativa nije se pojavila. Štaviše, jedna rafinirana izjava iz oktobra 2003, "Crna Gora bi želela da u bliskoj budućnosti u tome učestvuje u svoje ime", stavlja pod hipoteku šanse Srbije da učvrsti svoje odnose sa zemljama zapadnog Balkana. Jedino su veze sa šefovima država Rumunije i Makedonije urodile plodom poslednjih godina.

Evroregije su na Balkanu još u povoju, ali mogu podstaći neke zone u Srbiji da razviju veze sa svojim bliskim susedima. Studijske grupe za proučavanje capacity building (ekonomska ekspertiza i jačanje institucija) pod okriljem Saveta Evrope, osnovale su lokalnu agenciju za demokratiju u Nišu. Vođena iz Praga, ima za cilj približavanje lokalnih aktera liberalne demokratije s onima u Skoplju u Makedoniji, kao i u Sofiji u Bugarskoj. San inicijatora evroregije NSS bio bi da omoguće prevazilaženje istorijskih nesuglasica koje se odnose na teritorijalni status Makedonije (slične agencije otvorene su u Kragujevcu i Kraljevu, kako bi se obezbedila dobra obuka za demokratiju), i da se "ojača lokalna demokratija još slabo ukorenjena u regiji".

Integracija sa Zapadom

Razvoj demokratije i komunikacijskih puteva namera je i evroregije Dunav - Kereš - Mureš - Tisa (DKMT) koja se prostire na 77.243 km² između Rumunije, Mađarske i Srbije. Četrdesetak nevladinih organizacija, rumunske i mađarske agencije i nekoliko profesora vodili su studije izvodivosti da bi razvili građansko učešće. Osim rezultata nimalo ubedljivih s ekonomskog stanovišta, projekat DKMT vezuje se u nekim aspektima za slabljenje nacionalnih suvereniteta. U Srbiji on prelazi preko područja Banata pripojenog Mađarskoj od 1867. do 1918, a pod nemačkom upravom od 1941. do 1944. Dakle, "ti odnosi su opterećeni sećanjem na interne veze koje su postojale na ovom području pre no što je Trijanonskim sporazumom (1920) podeljeno između Srbije, Mađarske i Rumunije". Promoteri ovog projekta nisu mogli bolje podvući želje za preuređivanjem teritorija koje su pripojene Srbiji. Ukratko, istražuju se transverzalne nadnacionalne veze. Zasnivajući se na želji predstavnika triju zemalja zainteresovanih za projekat DKMT, maja 2001. sklopljen je dogovor o izgradnji železničke pruge između Segedina (Mađarska) i Temišvara (Rumunija), koja bi prolazila kroz Kikindu u Vojvodini.

Posle povratka u međunarodno okrilje s padom Miloševićevog režima oktobra 2000, Srbija teško krči svoj put integrisanja u međunarodnu zajednicu. Nekoliko meseci nakon "oktobarske" revolucije, Srbija je primljena u Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku, zatim se 2001. i 2002, posle više od dvanaest meseci odsustvovanja, vratila u nekoliko velikih međunarodnih institucija. Srbija i Crna Gora ponovo dobijaju status člana Organizacije ujedinjenih nacija i stolicu u Generalnoj skupštini. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), posle pauze od godinu dana, u 1999. ponovo šalje svoje eksperte da nadgledaju napredovanje prema liberalnoj demokratiji naročito za vreme izbora. Najzad, država Srbija danas je član Saveta Evrope.

(Nastaviće se)

Vezani tekstovi:

1. GEOPOLITIKA SRBIJE - Mala zemlja u Evropi ili regionalna sila

2. GEOPOLITIKA SRBIJE - Srbija na uzburkanom balkanskom tlu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.