ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Национални интереси у вјерским тумачењима

Титоистички период јако је умањио религиозност и мада се данас запажа повратак православљу, нарочито кроз крштења одраслих и похађање цркава у данима вјерских празника.

Срби имају мање ревности него Руси или Грци. Како, дакле, објаснити главну улогу Српске православне цркве у националној свијести. Срби муслиманске или католичке вјере живе на периферији земље. Дакле, српство се не поклапа с православљем

**************************

Српска православна црква дуго је ковала национални идентитет, тако да је кроз читав турски период и на почетку модерног доба она била надређена идеји државе и стопила се с идејом нације. Ипак, данас у Републици Србији само је 69 одсто становништва православне вере - или 82 одсто ако се не рачуна Косово. С друге стране, значајне заједнице које нису православне - најважнији су муслимани, католици и Јевреји - играју улогу у животу земље преко организација повезаних с државом и густом мрежом удружења. Међу добро структурираним заједницама налазе се припадници невећинских народа, као Aлбанци муслимани, Хрвати католици или Русини протестанти. Најзад, Срби муслиманске или католичке вере живе такође на периферији земље. Дакле, српство се не поклапа с православљем.

Друго нарушавање верског фактора јесте веће или мање ревносно вршење верских дужности у зависности од регије или епохе. Срби у Босни или на Косову и Метохији, налазећи се у додиру с другим религијама, чвршће су држали до верских дужности него остали. Даље, титоистички период јако је умањио религиозност и мада се данас запажа повратак православљу, нарочито кроз крштења одраслих и похађање цркава у данима верских празника, Срби имају мање ревности но Руси или Грци. Како, дакле, објаснити средишњу улогу Српске православне цркве у националној свести?

Националне вриједности

Пре свега, српска држава и Српска православна црква настале су у исто време, те се дакле стапају у националном идентитету. Династија Немањића створила је у XIII веку српску државу испреплићући религију и политику, што ће на више векова утемељити чврсту заједницу између Цркве и државе. Стефан Немања (1168-1196), српски владар који је управљао Рашком жупанијом (садашњи Санџак), прикључио јој је Зету (садашња Црна Гора), затим се замонашио у манастиру Студеница под именом Симеон.

...Затим, турска владавина приморала је српску цркву да сачува културу у недостатку државе. У бици на Косову пољу јуна 1389. избор је за православље био трагичан. Бугарска и Византијско царство били су паралисани, српско православље морало је само да се супротстави напредовању ислама, јер је папство сваку помоћ православнима у борби против Турска условљавало унијом међу хришћанским црквама. За српско православље отада је основни избор: жртвовати или политичку независност пред турском инвазијом, или пак своју верску посебност у односу на Запад. Но, српска држава нестала је 1459, а и православна патријаршија четири године касније.

... Дакле, сједињавање цркве и државе, понекад преовладавање цркве, објашњава се српском историјом. Ово добро разумевање, да не говоримо о дослуху, које се наставило у монархији између два рата и обновљено после октобра 2000, објашњава и став који је заузео премијер Србије. Тако је Војислав Коштуница 7. априла 2005, подсећајући на преговоре о "стандардима" на Косову и Метохији, устврдио: "Неопходан је глас Цркве, јер је она носилац аутентичне поруке. Српска православна црква која је на Косову веома присутна, сведочиће на начин који поштује њену мисију. Она не може говорити истим језиком као држава, али та два начина посредовања за мене су комплементарна".

Геополитика цркве

... Српска црква није никада признала ни аутокефалност Македонске православне цркве самопроглашене 1967, ни њено званично оснивање две године касније у Титовом режиму. Сматрајући је делом свог црквеног тела, српски патријарх је у томе подржан од стране грчке православне цркве - и ту је реч о стапању националног и верског интереса. Након што су македонске власти у лето 2005. затвориле оца Јована, српског свештеника у Куманову, јавља се нова напетост између српске и македонске цркве. Оца Јована, кога су власти БЈРМ осудиле за "активности којима се нарушава јавни ред", подржале су у Србији многе партије и једна народна петиција, али је премијер Коштуница опрезно препустио двема црквама да среде ту аферу. Одскора, поставило се питање установљења Црногорске православне цркве аутокефалног карактера. Године 1990. црногорском парламенту упућена је петиција којом се тражи да црногорска црква, која је била аутокефална од 1855, поврати своја права којих је била лишена 1920. приликом спајања са Српском православном црквом. Српска црква је аутокефалност црногорске цркве уважавала само за период између 1855. и 1921, мада је за црногорско свештенство она била "интегрални део црногорске државе". Дакле, види се да су у основи верских проблема национални интереси. Aли, најважнији је конфликт с Католичком црквом и папством. Српска црква је била љута на Свету столицу што је прва 13. јануара 1991. признала независност Хрватске, пре Немачке или Европске уније. Подршка Јована Павла II независност Хрватске завршила се повећањем тензија, јер је нова власт преузела заставу усташке државе из 1941. Када је папа желео да дође у Београд септембра 1994. српски митрополит у Загребу истакао је да ова посета "није много пожељна" због његовог "антисрпског става". Однедавно, СПЦ изгледа да постаје расположена за екуменски дијалог, припремајући будући долазак папе Бенедикта XVI у Београд; али, приближавање православља и католицизма на Балкану тек је у зачетку. Но, упоредо с том спором еволуцијом ставова према католичкој цркви, СПЦ се значајно приближила руском православљу. Патријарх московски Aлексеј II посетио је Србију, Црну Гору и крајине у пролеће 1994. На том путовању, он је јасно истакао верску солидарност изјављујући да су "Руска и Српска црква сједињене старим и нераскидивим везама".

 (Наставиће се)

Везани текстови:

1. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Мала земља у Европи или регионална сила

2. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Србија на узбурканом балканском тлу

3. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Обнављање историјских веза са сусједним државама

4. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Дрина вјековима била преломна линија

5. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Краљевство Немањића моћна српска држава

6. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Косово и Метохија отворена рана Србије

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.