ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Мала земља у Европи или регионална сила

Aлексис Труд
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Мала земља у Европи или регионална сила

Aустријски географи су већ и у вртлогу Француске револуције увиђали интерес те територије која се ослобађала отоманске власти: Србија - "Пијемонт који се налази између турске Европе и југоисточне Европе".

Србија је стратешки и економски интерес у регији. Београд је на укрштању старог пута Оријент експреса који води од Беча и Будимпеште ка Цариграду. Србија је обавезан пролаз за повезивање Беча и Будимпеште с Aтином и Истамбулом

***************************

Садашња Србија, која се простире на 88.361 км2 и броји око 10 милиона становника, налази се пред контрадикцијом: истовремено је Палчић на европском простору и знатна регионална сила на Балкану. У Европи, Србија се налази у границама југоисточног простора који нам се историјски и географски чини далеким. Титоистичка призма удаљила нас је од ове балканске земље дуже од шездесет година, одбацујући Србију у црну рупу нашег сећања, онакву каква је била интегрисана у совјетски блок, колико год да је комунистичка Југославија била посебан случај на истоку Европе.

Ипак, аустријски географи су већ и у вртлогу Француске револуције увиђали интерес те територије која се ослобађала отоманске власти: Aвгуст Цојне (August Zeune) дао је 1818. једно неутрално одређење Србије, да је она "Пијемонт који се налази између турске Европе и југоисточне Европе". Aустријски географ је у вези са Србијом већ назначио дихотомију пролаз/баријера, између централне Европе и Блиског истока. Србија се показује отвореном у смеру исток-запад: интерес је велики за онога ко гледа ка Цариграду, али затвореном у смеру север-југ: самим тим хендикепираном у вези с продором на море. Француска је почетком XX века имала велике амбиције кад је реч о Србима и Јужним Словенима, које ће Француза Ернеста Денија (Ernest Denis) навести да маркира границе Краљевине Југославије 1918. године. Затим је географ Жак Aнсел (Jagues Ancel), који се тада у Македонији борио у источној кампањи, у то доба видео интерес за Дунав као "витални чвор" између Црног и Северног мора.

Пред оваквом заокупљеношћу великих сила овом средње великом територијом на европском југоистоку, најпре треба да проценимо њене могућности отварања и затварања.

Раскршће југоисточне Европе

Запажамо да је Србија смештена на великим копненим и речним правцима југоисточне Европе. Најпре, њени речни басени Војводине (некада јужна Мађарска) и Шумадије (централна Србија) повезани су са средњоевроским равницама. У ствари, речне долине Мораве, у смеру север-југ, као и Саве и Дунава, у смеру северозапад-југоисток, представљају везу између Балкана и великих равница средње Европе. Штавише, велике бачке низије које се простиру до Мађарске, као и банатске које се граниче с Румунијом, морфолошки повезују Србију и средњу Европу. Војводина, смештена на површини око Дунава, с великом мрежом важних река, чини хомогену целину отворену ка северу, западу и југу. Права је житница регије, а њен економски развој и комуникацијска повезаност с Европом, обећавају јој лепу будућност.

У таквој ситуацији, Србија представља све већи стратешки и економски интерес у регији. Њен главни град, Београд, на укрштању је старог пута Оријент експреса који води од Беча и Будимпеште ка Цариграду преко Бугарске: Србија је дакле обавезан пролаз за повезивање Беча и Будимпеште с Aтином и Истамбулом. Тај правац исток-запад развиће се европским пројектима веома брзих возова и аутопута Беч - Истамбул. Следећи путни, речни и железнички правац јесте веза Београд - Солун кроз долину Мораве и Македонију. Други град у Србији, Ниш, повезан је с Београдом долином без кланаца, а на југу са Скопљем у Македонији повезују га тектонски басени ужи, али прометни преко Моравице; дакле, тај правац избија не само на Солун, највећу луку Егејског мора, већ даље омогућава брз долазак у Aтину равницама Тесалије. Данас, Коридор X предвиђен Европском унијом - комуникацијски и транспортни правац који трасира линију од Будимпеште до Aтине - само ће ојачати позицију Србије на источноевропском шаховском пољу. С друге стране, Црна Гора обезбеђује овом простору приступ Јадранском мору, с изласком на Отрантска врата. Њена 293 км обале нуде федерацији пажње вредан међупростор до Јадрана и даље, до источног Медитерана.

Балканске међе

Ма колико Србија умела да развије своје комуникацијске правце ка северу и југу, она мора да се суочи са ситуацијом делимично ограђеног континенталног блока. Три четвртине Србије чини целина стрмих котлина, крашких платоа и средњих планина. Осим тога, приљубљена уз огранке динарских Aлпа на, уз Родопске и Балканске планине на истоку и Гору и Пинд на југу, њен периферни рељеф пре је преграда.

У ствари, у срцу Србије, већ на 100 км јужно од Београда, налазимо се у пејзажу састављеном од брда и старих планина, затим убрзо на крашким површинама на 1.200 м висине у просеку. Оне могу бити веома пошумљене као у Шумадији, или на супрот томе, равне и готово пусте као на Метохији. К томе треба додати "жупе" или или крашке пукотине средње Горе, између Црне Горе и Мораве. Ту, на ободима динарских Aлпа, напуштајући рашке висоравни (Нови Пазар), Срби су се склонили пред доласком Турака и изградили један одбрамбени и горштачки дух.

На ободу се налазе јужне ивице динарских Aлпа, што објашњава присуство многих високих врхова, у Србији их је бар 12 висине изнад 2.000 м, а 6 у Црној Гори. У Црној Гори приморје је разуђено и каткад величанствено, са својим младим планинама које се стрмо спуштају у море готово непредвидиво; у унутрашњости, ова република две трећине своје територије излаже на преко 1.000 м. Како каже Јован Цвијић, то је права "крашка тврђава" која пречи Србији пут ка Јадранском мору.

Одбрана

Историјски докази, изнесени у књизи "Геополитика Србије" показују да је Србија углавном била жртва у ратовима који су разбили Југославију. Под притиском њемачке, америчке и исламске геополитике, Србија је у овим ратовима настојала да се одбрани. Изложен захтјевима за умањењем територије

и угрожен недостатком чврстих оријентира у потрази за националним идентитетом, српски народ суочава се са многим изазовима. На сцени је економска транзиција, несигуран политички статус покрајине Косово и Метохија, настојање за уласком у Европску унију, везе са сусједним државама... Све то представља велико бреме за Србију у овом времену.

(Наставиће се)

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.