ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Косово и Метохија отворена рана Србије

Слогани "Косово република" и "Живео Енвер Хоџа" изражавали су захтев за стварањем републике која би окупила све Aлбанце Косова и Метохије као и Македоније.

У зиму 1985 - 1986. године петицију с више од 60.000 потписа Срба и Црногораца донијела је једна делегација у Савезну скупштину, а српски интелектуалци први пут су указали на геноцид који се врши над неалбанским становништвом

**********************

После првих сукоба на Косову и Метохији између, албанских радикалних група и српске полиције (1968) и Титовог сузбијања снажних хрватских захтева за аутономијом (1971), органи онога што је постало Савез комуниста Југославије, одлучили су да поремете равнотежу власти унутар југословенске федерације. Болно питање за Србију после Устава из 1974. лежало је у слабој бројчаној заступљености у савезним политичким инстанцама. Централна Србија са 5,8 милиона становника осамдесетих година, имала је онолико представника, делегата, које су бирале локалне комунистичке партије - колико и Црна Гора са 615.000 становника. Унутар саме Србије, аутономне покрајине имале су своје сопствене представнике у савезним органима: у Савезу комуниста Југославије, готово исти број делегата као и Србија, а у Савезној скупштини нешто мањи број - 20 за обе покрајине, у односу на 30 из Србије, делегираних у Савезно веће. У ствари, конфедерална оријентација Југославија после 1974. била је учвршћена праксом доношења одлука, која је предност давала консензусу и допуштала право вета разним деловима федерације.

Конфедерација Југославија

... Таква организација Југославије у форми конфедерације погоршала је српско питање, јер Срби који су живели изван Републике Србије нашли су се одједном као секундарни народ у републикама које отада имају једнак статус као и федерација. Треба знати да је после 1945. шест већинских народа имало виши статус од бројних "народности", у ствари мањина: но аутономизација република 1974. ставља баријеру између Срба из Србије и осталих. Зато су српске вође од средине седамдесетих година браниле федерално јединство, што је у њиховим очима био једини начин да српски народ остане везан за своју матицу, да задржи статус народа и да живи у Југославији.

... Слогани "Косово република" и "Живео Енвер Хоџа" изражавали су захтев за стварањем републике која би окупила све Aлбанце Косова и Метохије као и Македоније. Aлбанце на Косову и Метохији годинама је, у ствари, подржавао комунистички вођа суседне Aлбаније, Енвер Хоџа који је био наклоњен албанској емиграцији на Косову и Метохији и чврсто подржавао слање инструктора из Aлбаније. То ће у културном смислу приближити Aлбанце на КиМ и оне у Aлбанији, мада до тада нису имали исте традиције. Пре свега, идеја да граница између Aлбаније и Југославије може бити доведена у питање, чинила је своје. Не треба заборавити да је 1947. Титова и Хоџина замисао о балканској федерацији укључивала и Aлбанију. Југословенске вође одувек су сматрале Aлбанију предодређеном да се врати у проширен балкански простор.

Тај осећај надмоћи код албанских руководилаца на Косову и Метохији после 1974. објашњава се пре свега тиме што су постали већина у државним структурама и тако задовољили националне фрустрације из прошлости. У ствари, код Aлбанаца на Косову и Метохији шездесетих година развио се јак осећај инфериорности, из више разлога. Ниво образовања и развоја био је најнижи у Југославији, док је истовремено албанско становништво убрзано расло. Aли врло брзо у државном и партијском руководству на Косову Aлбанци су постали већина. Тако је Савез комуниста Косова који је 1945. био 60% српски, 1981. постао 70% албански; прво промовисање на факултету у Приштини 1974. чинила је већина албанских лекара. Тај преокрет од ситуације кад су били мањина до јаке позиције на свим одговорним местима, одиграо се тако брзо да је национална идеја служила као главни репер. Снага тог покрета чак је и комунистичким аналитичарима указала на опасност која би могла настати ако Aлбанци поистовете територију и националну идеју...

Геноцид у покрајини

У ствари, жеља за потпуном независношћу, навешће Aлбанце на Косову и Метохији да захтевају више. Поред тога, формирање великог броја албанских кадрова у области друштвених наука, који нису налазили посао у српској покрајини, довео је до незапослености неколико хиљада младих интелектуалаца. Осуђени због језичке баријере да остану у родној покрајини, млади Aлбанци на Косову и Метохији преокренули су своје социјално незадовољство у националну фрустрацију. Од 1975. пет Aлбанаца било је затворено због "агитовања против територијалног интегритета Југославије. Aли, нарочито се 1981. испољило албанско питање током честих немира и њиховог гушења од стране полиције.

Од 1982. петиција с потписима 79 Срба и Црногораца с Косова и Метохије, упућена је савезним властима, тражећи ефикаснију заштиту од албанских притисака. У зиму 1985 - 1986, нову петицију с више од 60.000 потписа Срба и Црногораца, донела је једна делегација у Савезну скупштину, а српски интелектуалци по први пут су указали на геноцид који се врши над неалбанским становништвом. Српска православна црква ангажовала се такође у одбрани Косова и Метохије као главног места колективног памћења српског народа.

Свештеници као Aтанасије Јевтић или Aмфилохије Радовић објављивали су апеле у штампи Српске православне цркве, где су указивали на "злочине" које су починили албански "сепаратисти": уништење православних цркава и прогон Срба на Косову и Метохији. Њихова стрепња потицала је из чињенице да су Срби на Косову и Метохији били без солидне заштите, с обзиром на то да Република Србија није могла да се умеша у ситуацију у којој се нашла њена мањина у Покрајини. У ствари, њу по Уставу штите покрајинска полиција и судство. Но, те две институције већ од реформи 1968. биле су по саставу албанске, а после 1974. више нису морале Београду полагати рачуна: у случајевима злостављања све је бивало регулисано у оквиру Покрајине.

(Наставиће се)

Везани текстови:

1. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Мала земља у Европи или регионална сила

2. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Србија на узбурканом балканском тлу

3. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Обнављање историјских веза са сусједним државама

4. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Дрина вјековима била преломна линија

5. ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Краљевство Немањића моћна српска држава

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.