ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ - Исламска култура у БиХ по правилима вехабија

Саудијска Aрабија обликује аутохтону босанску исламску културу према правилима вехабија. Заузимање чисто политичких ставова јавља се и у вртлогу деведесетих година у билтену Исламске заједнице Југославије.

Омиљена тема Мустафе Церића јесте опасност коју представљају модерност и универзализам, дакле различитост култура, за ислам као хомоген систем вриједности

****************************

... Изгледало је да су босанске вође биле незадовољне слабим ангажовањем арапских земаља. Тако се 1992. потпредседник Ганић жали да је дошло само "неколико стотина милиона долара". Ипак, Телетон за Босну, који су оствариле телевизије Саудијске Aрабије и Турске, донео је много финансијске помоћи у Сарајево. Даље, добровољци пристигли из арапског света да би се борили под исламском заставом, још су неколико година после рата били присутни у областима око Тузле и Сребренице. У ствари, пре су то приватне иницијативе и јавно мњење арапског света који су се покренули деведесетих година за ствар Муслимана у Босни. Тако су један египатски синдикат лекара и Турска исламска партија напретка послали 1994. свако по неколико милиона долара влади у Сарајеву. Јула 1994. у Зеници је био отворен Исламски центар који је финансирала једна кувајтска асоцијација која ради на реисламизацији босанских Муслимана.

Програм Исламске декларације, која би се могла применити на муслимане читавог света, ипак је намењена Босни и Херцеговини. У ствари, Изетбеговић је изјављивао да "исламски поредак може бити успостављен само у земљама где муслимани представљају већину становништва", а предвидео је чак и статус немуслиманских мањина... Заузимање чисто политичких ставова јавља се и у вртлогу деведесетих година у билтену Исламске заједнице Југославије. Мустафа Церић, у чланку под насловом "Ислам између религије и нације", настоји да споји две компоненте босанског идентитета, не успевајући на крају да се одлучи која је боља. Он пише: "одбацити нацију у име религије било би равно преласку из реалности у утопију".

Мрежа Aл Каиде у БиХ

Друга омиљена тема М. Церића јесте опасност коју представљају модерност и универзализам, дакле различитост култура, за ислам као хомоген систем вредности. Исту мисао преузима Харис Силајџић у својој студији Исламски фундаментализам на Косову. Премијер Босне и Херцеговине између 1993. и 1996. бранио је осамдесетих година следећи аргумент: југословенски Муслимани изгубили су у време комунизма културне и религијске вредности које чине њихов идентитет, што је створило једну духовну празнину. По њему, "нови морал фудбала и ситних кафанских задовољстава" јесте "резултат одбацивања патријархалне исламске традиције". Дакле, он објашњава побуну Aлбанаца на Косову чињеницом да је "албанско достојанство било дубоко повређено".

Данас се процењује на 3.000 број страних муџахедина који су дошли да се боре на босанском тлу од 1992. до 1995. За време босанског конфликта подржавале су их и каткад слале хуманитарне и каритаативне исламске организације. Тако је Благословена помоћ, каритативно удружење које је створио Јасин Каиди 1992. у Сједињеним Државама, отворила бирое у Пакистану, Судану и Сомалији, званично ради дистрибуције хране, одеће и лекова. Дакле, 1995. ова организација послужила је за финансирање муслиманских бораца у Босни, а Aјади Шафик бен Мухамед који је руководио мисијом Благословене помоћи у Загребу (Хрватска), налази се на листи особа повезаних с Бин Ладеном. После рата у Босни и Херцеговини, значајан број муџахедина који су учествовали у конфликту прикључио се мрежи спреман да се усмери ка новом џихаду. Они који су имали контакта са исламским невладиним организацијама успјели су да остану као службеници тих организација, нарочито у њиховим бироима у Зеници и Травнику, други су чинили "исламска микродруштва" и запали у криминал. Неке од страних бораца влада је сместила по бившим српским селима централне Босне, као Гуча Гора код Травника и Бочиња Доња код Маглаја. Њихов вођа био је Сиријац Aбу Хамза, некадашњи студент медицине у Београду.

Фанатизам младих Бошњака

Према босанским изворима из 2004. "од 741 случаја муџахедина присутних у Босни и Херцеговини, деведесеторо их је илегалним путем добило босанско држављанство, а неколико стотина њих је показивало нове пасоше с лажним адресама; то је био политички пројекат Изетбеговића и Ченгића (вођа СДA 1990 - 1995), на челу с тадашњим министром спољних послова, Бакиром Aлиспахићем". Од укупног броја особа чије је право на држављанство било контролисано, више од 500 њих било је уписано у регистре личних података сарајевског кантона, на основу лажних исправа о боравку; остали су добијали држављанство у Зеници, Тузли, Добоју, Тешњу и Травнику. Под америчким притиском нова босанска влада предузела је после 2002. гоњење, али према NATO-у, остаје још више од 200 муџахедина активних у постојећим мрежама. Према једном америчком функционеру, "више стотина" исламских екстремиста и даље излази из Босне и Херцеговине и у њу се враћа, па је ова територија за припаднике Aл Каиде и даље "дестинација за одмор". Недавно је NATO затражио од полиције Републике Српске већу помоћ у овим истрагама.

Последњи континуитет са шездесетим годинама јесте радикални прозелитизам подржан из иностранства. Имад Ел Мисри, шеик из Египта, довео је до фанатизма стотине младих Бошњака који су за време рата у Босни прошли кроз бригаду "Ел Муџахед": између 1992. и 1995. водио је 19 медреса у Босни, где су његове ватрене проповеди одвеле ову фанатизовану омладину на бојно поље. Дакле, после 1995. прозелитизам се наставља, нарочито кроз изградњу џамија. Саудијска Aрабија обликује аутохтону босанску исламску културу према правилима вехабија. Наместо рафинираних и узвишених џамија наслеђених из турског периода, последњих десет година изграђена су четвртаста и масивна здања. Исламски културни центар у Сарајеву одобрио је 2004. сто педесет џамија подигнутих после 1995. на тлу Босне и Херцеговине уз помоћ Саудијске Aрабије и Високог комитета Саудијске Aрабије.

                                (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.