GEOPOLITIKA SRBIJE - Islamska kultura u BiH po pravilima vehabija

Saudijska Arabija oblikuje autohtonu bosansku islamsku kulturu prema pravilima vehabija. Zauzimanje čisto političkih stavova javlja se i u vrtlogu devedesetih godina u biltenu Islamske zajednice Jugoslavije.

Omiljena tema Mustafe Cerića jeste opasnost koju predstavljaju modernost i univerzalizam, dakle različitost kultura, za islam kao homogen sistem vrijednosti

****************************

... Izgledalo je da su bosanske vođe bile nezadovoljne slabim angažovanjem arapskih zemalja. Tako se 1992. potpredsednik Ganić žali da je došlo samo "nekoliko stotina miliona dolara". Ipak, Teleton za Bosnu, koji su ostvarile televizije Saudijske Arabije i Turske, doneo je mnogo finansijske pomoći u Sarajevo. Dalje, dobrovoljci pristigli iz arapskog sveta da bi se borili pod islamskom zastavom, još su nekoliko godina posle rata bili prisutni u oblastima oko Tuzle i Srebrenice. U stvari, pre su to privatne inicijative i javno mnjenje arapskog sveta koji su se pokrenuli devedesetih godina za stvar Muslimana u Bosni. Tako su jedan egipatski sindikat lekara i Turska islamska partija napretka poslali 1994. svako po nekoliko miliona dolara vladi u Sarajevu. Jula 1994. u Zenici je bio otvoren Islamski centar koji je finansirala jedna kuvajtska asocijacija koja radi na reislamizaciji bosanskih Muslimana.

Program Islamske deklaracije, koja bi se mogla primeniti na muslimane čitavog sveta, ipak je namenjena Bosni i Hercegovini. U stvari, Izetbegović je izjavljivao da "islamski poredak može biti uspostavljen samo u zemljama gde muslimani predstavljaju većinu stanovništva", a predvideo je čak i status nemuslimanskih manjina... Zauzimanje čisto političkih stavova javlja se i u vrtlogu devedesetih godina u biltenu Islamske zajednice Jugoslavije. Mustafa Cerić, u članku pod naslovom "Islam između religije i nacije", nastoji da spoji dve komponente bosanskog identiteta, ne uspevajući na kraju da se odluči koja je bolja. On piše: "odbaciti naciju u ime religije bilo bi ravno prelasku iz realnosti u utopiju".

Mreža Al Kaide u BiH

Druga omiljena tema M. Cerića jeste opasnost koju predstavljaju modernost i univerzalizam, dakle različitost kultura, za islam kao homogen sistem vrednosti. Istu misao preuzima Haris Silajdžić u svojoj studiji Islamski fundamentalizam na Kosovu. Premijer Bosne i Hercegovine između 1993. i 1996. branio je osamdesetih godina sledeći argument: jugoslovenski Muslimani izgubili su u vreme komunizma kulturne i religijske vrednosti koje čine njihov identitet, što je stvorilo jednu duhovnu prazninu. Po njemu, "novi moral fudbala i sitnih kafanskih zadovoljstava" jeste "rezultat odbacivanja patrijarhalne islamske tradicije". Dakle, on objašnjava pobunu Albanaca na Kosovu činjenicom da je "albansko dostojanstvo bilo duboko povređeno".

Danas se procenjuje na 3.000 broj stranih mudžahedina koji su došli da se bore na bosanskom tlu od 1992. do 1995. Za vreme bosanskog konflikta podržavale su ih i katkad slale humanitarne i karitaativne islamske organizacije. Tako je Blagoslovena pomoć, karitativno udruženje koje je stvorio Jasin Kaidi 1992. u Sjedinjenim Državama, otvorila biroe u Pakistanu, Sudanu i Somaliji, zvanično radi distribucije hrane, odeće i lekova. Dakle, 1995. ova organizacija poslužila je za finansiranje muslimanskih boraca u Bosni, a Ajadi Šafik ben Muhamed koji je rukovodio misijom Blagoslovene pomoći u Zagrebu (Hrvatska), nalazi se na listi osoba povezanih s Bin Ladenom. Posle rata u Bosni i Hercegovini, značajan broj mudžahedina koji su učestvovali u konfliktu priključio se mreži spreman da se usmeri ka novom džihadu. Oni koji su imali kontakta sa islamskim nevladinim organizacijama uspjeli su da ostanu kao službenici tih organizacija, naročito u njihovim biroima u Zenici i Travniku, drugi su činili "islamska mikrodruštva" i zapali u kriminal. Neke od stranih boraca vlada je smestila po bivšim srpskim selima centralne Bosne, kao Guča Gora kod Travnika i Bočinja Donja kod Maglaja. Njihov vođa bio je Sirijac Abu Hamza, nekadašnji student medicine u Beogradu.

Fanatizam mladih Bošnjaka

Prema bosanskim izvorima iz 2004. "od 741 slučaja mudžahedina prisutnih u Bosni i Hercegovini, devedesetoro ih je ilegalnim putem dobilo bosansko državljanstvo, a nekoliko stotina njih je pokazivalo nove pasoše s lažnim adresama; to je bio politički projekat Izetbegovića i Čengića (vođa SDA 1990 - 1995), na čelu s tadašnjim ministrom spoljnih poslova, Bakirom Alispahićem". Od ukupnog broja osoba čije je pravo na državljanstvo bilo kontrolisano, više od 500 njih bilo je upisano u registre ličnih podataka sarajevskog kantona, na osnovu lažnih isprava o boravku; ostali su dobijali državljanstvo u Zenici, Tuzli, Doboju, Tešnju i Travniku. Pod američkim pritiskom nova bosanska vlada preduzela je posle 2002. gonjenje, ali prema NATO-u, ostaje još više od 200 mudžahedina aktivnih u postojećim mrežama. Prema jednom američkom funkcioneru, "više stotina" islamskih ekstremista i dalje izlazi iz Bosne i Hercegovine i u nju se vraća, pa je ova teritorija za pripadnike Al Kaide i dalje "destinacija za odmor". Nedavno je NATO zatražio od policije Republike Srpske veću pomoć u ovim istragama.

Poslednji kontinuitet sa šezdesetim godinama jeste radikalni prozelitizam podržan iz inostranstva. Imad El Misri, šeik iz Egipta, doveo je do fanatizma stotine mladih Bošnjaka koji su za vreme rata u Bosni prošli kroz brigadu "El Mudžahed": između 1992. i 1995. vodio je 19 medresa u Bosni, gde su njegove vatrene propovedi odvele ovu fanatizovanu omladinu na bojno polje. Dakle, posle 1995. prozelitizam se nastavlja, naročito kroz izgradnju džamija. Saudijska Arabija oblikuje autohtonu bosansku islamsku kulturu prema pravilima vehabija. Namesto rafiniranih i uzvišenih džamija nasleđenih iz turskog perioda, poslednjih deset godina izgrađena su četvrtasta i masivna zdanja. Islamski kulturni centar u Sarajevu odobrio je 2004. sto pedeset džamija podignutih posle 1995. na tlu Bosne i Hercegovine uz pomoć Saudijske Arabije i Visokog komiteta Saudijske Arabije.

                                (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.