Европа хоће водећу улогу у свијету

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (И Исток има таленте) (18)

Проширењем ЕУ са 15 на 27 држава чланица процес интеграције достигао је критичну тачку, а ситуацију додатно отежавају глобализација, напади 11. септембра, однос према СAД и све снажније повезивање ЕУ. Резерве талентоване снаге су неопходне да би се Европи трајно обезбедила водећа улога. Према томе, ни овде није реч о акту милосрђа, већ о правилном сагледавању интереса Европе

Битан предуслов економске стабилности је побољшање могућности образовања, квалитета научних установа и, наравно, унапређивање науке и технологије. Постоји арогантан став да Исток нема капацитете, при чему се заборавља да Русија има много тога да понуди у области астронаутике и атомске физике, али и читавог низа традиционално јаких дисциплина, математике и медицине. И остале земље на Истоку и Југоистоку имале су и имају расаднике умова (Centers of Excellence), који су потребни будућој Европи.

Стимулисање научног истраживања у овим државама представља значајну компоненту стабилизације и демократизације, као и економске и социјалне стабилности. Покренут је читав низ пројеката сарадње, а Aустрија предњачи у овој активности и може другима да послужи за пример. Помоћ и подршка Бироа за међународну научну и технолошку сарадњу - BIT (Buro fur internationale Forschungs - und Technologienooperation) у Бечу у великој мери превазилази границе придружених чланица. Развој капацитета имаће одлучујући значај у индустрији, али и у областима попут екологије.

Програм Европске уније

Отварањем оквирних програма Европске уније за земље кандидате створен је модел, који је неопходан и другим европским земљама како би се искористили сви таленти. Управо нове чланице биће заинтересоване да успоставе научну сарадњу у суседству. Да би се то омогућило, потребно је развити одговарајуће концепте и инструменте, којим би свака појединачна земља форсирала реорганизовање досадашње стратегије.

До сада се она заснивала на појединачним мерама, као што је постепено преношење билатералних пројеката на мултилатерални ниво, а сада треба форсирати концепцију која подразумева главне пројекте мањих размера или мере реструктурирања у тим земљама. Учешће у програмима COST и ЕУРЕКA, као и у оквирним европским програмима, биће подједнако неопходно као и пружање подршке институцијама европске оријентације.

Као пример ћемо навести New Europe College у Букурешту, као и читав низ специјализованих институција са дугогодишњом традицијом. Могло би се очекивати да ће Европа ставити на располагање одређена средства и да ће ускоро бити покренути акциони програми, те да ће бити заустављен одлив мозгова из тих земаља.

При том ни у ком случају не може бити речи о једносмерној акцији, јер је неопходно узајамно оплођавање које би свакако користило области науке и технологије у Европској унији. Можемо очекивати да ће нови циклус буџета ЕУ омогућити да се за потенцијалне кандидате покрену, пре свега, образовни програми ("Еразмо", "Сократ" и "Леонардо"). Улагање новца у образовање, науку и истраживање је свакако корисније него инвестиције у аутопутеве, који су несумњиво неопходни, али треба имати на уму да су приоритети у овим земљама, с обзиром на свеукупну ситуацију, понекад другачији.

Новца никад доста

Уколико се настави тренд напуштања ових региона, нарочито присутан међу људима који се баве умном делатношћу, ти региони неће имати будућност. Финансијска средства неопходна за то прилично су скромна у односу на друге области деловања, али очигледно недостаје одговарајући лоби за реализацију помоћи на европском нивоу. Европски парламент поново је указао на ову проблематику, али представници земаља чланица нису се нарочито ангажовали приликом формирања буџета за ову сврху.

Уз све то, веома важну улогу игра и Европска фондација за професионалну обуку - ETF (European Training Foundation) из Торина, која мора да обезбеди услове за улагање у стручно образовање и обезбеђивање одговарајућих стручних кадрова. Још једном треба указати на чињеницу да миграције које су често предмет критика могу да се спрече само уколико мигранти виде шансу за будућност у земљама из којих потичу. Образовна политика још није европски оријентисана, при чему су различите компетенције земаља чланица препрека за универзалну европску политику.

Резерве талентоване снаге су, међутим, неопходне да би се Европи трајно обезбедила водећа улога. Према томе, ни овде није реч о акту милосрђа, већ о правилном сагледавању интереса Европе да брзо отвори неколико врата која воде до ње.

Проширењем ЕУ са 15 на 27 држава чланица процес интеграције достигао је критичну тачку, а ситуацију додатно отежавају глобализација, напади 11. септембра, однос према СAД и све снажније повезивање ЕУ.

Организација

Структура ЕУ показује да је усклађени рад Савјета Европе, Европске комисије и Парламента врло проблематичан (!) Задатак није анализирање појединачних предлога решења, који не потичу само од тхинк-тханк организација већ и од Конвента, Комисије ЕУ, као и појединих чланица, односно осовина узајамног разумевања (на примјер, Француске и Њемачке). Задатак је указивање на неопходности које произилазе из задатака у вези са Истоком Европе и из дискусије о финалите д Еуропе. Управо нас сучељавање са Југоисточном Европом и њеним проблемима, али и однос према Руској Федерацји приморавају да утврдимо јасне критеријуме на основу којих ћемо измерити све резултате.

(Крај)

 Од сутра нови фељтон "Гласа Српске": КОМAНДНИ ВИСОВИ (битка између владе и тржишта које преобликује модерни свијет). Aутори су Данијел Јергин (добитник Пулицерове награде) и Џозеф Станислав 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.