Evropa hoće vodeću ulogu u svijetu

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (I Istok ima talente) (18)

Proširenjem EU sa 15 na 27 država članica proces integracije dostigao je kritičnu tačku, a situaciju dodatno otežavaju globalizacija, napadi 11. septembra, odnos prema SAD i sve snažnije povezivanje EU. Rezerve talentovane snage su neophodne da bi se Evropi trajno obezbedila vodeća uloga. Prema tome, ni ovde nije reč o aktu milosrđa, već o pravilnom sagledavanju interesa Evrope

Bitan preduslov ekonomske stabilnosti je poboljšanje mogućnosti obrazovanja, kvaliteta naučnih ustanova i, naravno, unapređivanje nauke i tehnologije. Postoji arogantan stav da Istok nema kapacitete, pri čemu se zaboravlja da Rusija ima mnogo toga da ponudi u oblasti astronautike i atomske fizike, ali i čitavog niza tradicionalno jakih disciplina, matematike i medicine. I ostale zemlje na Istoku i Jugoistoku imale su i imaju rasadnike umova (Centers of Excellence), koji su potrebni budućoj Evropi.

Stimulisanje naučnog istraživanja u ovim državama predstavlja značajnu komponentu stabilizacije i demokratizacije, kao i ekonomske i socijalne stabilnosti. Pokrenut je čitav niz projekata saradnje, a Austrija prednjači u ovoj aktivnosti i može drugima da posluži za primer. Pomoć i podrška Biroa za međunarodnu naučnu i tehnološku saradnju - BIT (Buro fur internationale Forschungs - und Technologienooperation) u Beču u velikoj meri prevazilazi granice pridruženih članica. Razvoj kapaciteta imaće odlučujući značaj u industriji, ali i u oblastima poput ekologije.

Program Evropske unije

Otvaranjem okvirnih programa Evropske unije za zemlje kandidate stvoren je model, koji je neophodan i drugim evropskim zemljama kako bi se iskoristili svi talenti. Upravo nove članice biće zainteresovane da uspostave naučnu saradnju u susedstvu. Da bi se to omogućilo, potrebno je razviti odgovarajuće koncepte i instrumente, kojim bi svaka pojedinačna zemlja forsirala reorganizovanje dosadašnje strategije.

Do sada se ona zasnivala na pojedinačnim merama, kao što je postepeno prenošenje bilateralnih projekata na multilateralni nivo, a sada treba forsirati koncepciju koja podrazumeva glavne projekte manjih razmera ili mere restrukturiranja u tim zemljama. Učešće u programima COST i EUREKA, kao i u okvirnim evropskim programima, biće podjednako neophodno kao i pružanje podrške institucijama evropske orijentacije.

Kao primer ćemo navesti New Europe College u Bukureštu, kao i čitav niz specijalizovanih institucija sa dugogodišnjom tradicijom. Moglo bi se očekivati da će Evropa staviti na raspolaganje određena sredstva i da će uskoro biti pokrenuti akcioni programi, te da će biti zaustavljen odliv mozgova iz tih zemalja.

Pri tom ni u kom slučaju ne može biti reči o jednosmernoj akciji, jer je neophodno uzajamno oplođavanje koje bi svakako koristilo oblasti nauke i tehnologije u Evropskoj uniji. Možemo očekivati da će novi ciklus budžeta EU omogućiti da se za potencijalne kandidate pokrenu, pre svega, obrazovni programi ("Erazmo", "Sokrat" i "Leonardo"). Ulaganje novca u obrazovanje, nauku i istraživanje je svakako korisnije nego investicije u autoputeve, koji su nesumnjivo neophodni, ali treba imati na umu da su prioriteti u ovim zemljama, s obzirom na sveukupnu situaciju, ponekad drugačiji.

Novca nikad dosta

Ukoliko se nastavi trend napuštanja ovih regiona, naročito prisutan među ljudima koji se bave umnom delatnošću, ti regioni neće imati budućnost. Finansijska sredstva neophodna za to prilično su skromna u odnosu na druge oblasti delovanja, ali očigledno nedostaje odgovarajući lobi za realizaciju pomoći na evropskom nivou. Evropski parlament ponovo je ukazao na ovu problematiku, ali predstavnici zemalja članica nisu se naročito angažovali prilikom formiranja budžeta za ovu svrhu.

Uz sve to, veoma važnu ulogu igra i Evropska fondacija za profesionalnu obuku - ETF (European Training Foundation) iz Torina, koja mora da obezbedi uslove za ulaganje u stručno obrazovanje i obezbeđivanje odgovarajućih stručnih kadrova. Još jednom treba ukazati na činjenicu da migracije koje su često predmet kritika mogu da se spreče samo ukoliko migranti vide šansu za budućnost u zemljama iz kojih potiču. Obrazovna politika još nije evropski orijentisana, pri čemu su različite kompetencije zemalja članica prepreka za univerzalnu evropsku politiku.

Rezerve talentovane snage su, međutim, neophodne da bi se Evropi trajno obezbedila vodeća uloga. Prema tome, ni ovde nije reč o aktu milosrđa, već o pravilnom sagledavanju interesa Evrope da brzo otvori nekoliko vrata koja vode do nje.

Proširenjem EU sa 15 na 27 država članica proces integracije dostigao je kritičnu tačku, a situaciju dodatno otežavaju globalizacija, napadi 11. septembra, odnos prema SAD i sve snažnije povezivanje EU.

Organizacija

Struktura EU pokazuje da je usklađeni rad Savjeta Evrope, Evropske komisije i Parlamenta vrlo problematičan (!) Zadatak nije analiziranje pojedinačnih predloga rešenja, koji ne potiču samo od think-thank organizacija već i od Konventa, Komisije EU, kao i pojedinih članica, odnosno osovina uzajamnog razumevanja (na primjer, Francuske i Njemačke). Zadatak je ukazivanje na neophodnosti koje proizilaze iz zadataka u vezi sa Istokom Evrope i iz diskusije o finalite d Europe. Upravo nas sučeljavanje sa Jugoistočnom Evropom i njenim problemima, ali i odnos prema Ruskoj Federacji primoravaju da utvrdimo jasne kriterijume na osnovu kojih ćemo izmeriti sve rezultate.

(Kraj)

 Od sutra novi feljton "Glasa Srpske": KOMANDNI VISOVI (bitka između vlade i tržišta koje preoblikuje moderni svijet). Autori su Danijel Jergin (dobitnik Pulicerove nagrade) i Džozef Stanislav 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.