Економска и социјална слика Републике Српске (XXVII)

Фабрике чекају инвеститоре

Рударство је грана која и данас остварује највећи приход и то захваљујући налазиштима жељезне руде. У садашњем предузећу ради око 700 радника који остварују годишњи приход од око 120 милиона марака копањем 1.350.000 тона концентрата жељезне руде. Месна индустрија остварује добре пословне резултате. Шта је остало од "ЦЕЛПAК-а"?

Приједор је друга по величини општина у Републици Српској гдје живи око 105.000 становника груписаних у 27.233 домаћинства. У Приједору има 26.555 станова. На подручју општине постоји 71 насеље у 49 мјесних заједница.

Ова општина је традиционално индустријска, а свој економски развој базира на искоришћавању природних богатствима.

Значајан минерално-сировински комплекс, резерве дрвета, као и добра земља, омогућили су развој рударства, дрвне, текстилне индустрије и пољопривреде. Посљедњи рат и привредна транзиција уназадили су економију Приједора. Мање је фабрика и предузећа, а повећан број незапослених.

Прије рата, на подручју ове општине, било је око 27.000 запослених, а данас их је око 18.000. Подједнако је запослених у државном сектору и у приватним предузећима. Највише је запослених у прерађивачкој индустрији, у трговини, грађевинарству и угоститељству. Остала привреда још чека праве инвеститоре и нова улагања.

Два стуба економије

Овај град је био препознатљив по два привредна гиганта - по Руднику жељезне руде "Љубија" и по Фабрици целулозе и папира "ЦЕЛПAК". Заједно су запошљавали око 10.000 радника. Рударство је грана која и данас остварује највећи приход и то захваљујући налазиштима жељезне руде и трансфорамцији некадашњих рудника, који су сада 51 одсто власништво друге по величини компаније у свијету за производњу челика "Aрцелор Митал". У садашњем предузећу ради око 700 радника, који остварују годишњи приход од 120 милиона марака копајући 1.350.000 тона концентрата жељезне руде.

- У овој години очекујемо почетак испоруке руде за жељезару у Зеници, као и отварање копа Бувач. То је инвестиција од скоро 30 милиона евра - потврдио је Мурари Мукарyи генерални менаyер овог предузећа.

Примјер успјешне приватизације је предузеће "Импро" које је 2006. године преузела бањолучка фирма "Орион 3". Ове године   планира произвести 1420 тона месних производа.

Синиша Сукара, директор овог месно-прерађивачког предузећа, каже да је сировинска база, углавном, домаћа. Предузеће је већ склопило полугодишњу уговор са узгајивачима о испоруци 8.600 свиња.

 Лани је "Импро" од пласмана 600 тона месних прерађевина на тржишту Републике Српске и дијелом Федерације БиХ остварио приход од 3,4 милиона марака.

                                    Бржи развој

Већ десету годину на подручју општине Приједор успјешно ради приватно предузеће "Сконтопром", које је прошле године остварило приход од 32 милиона марака.

Елизабета Јосиповић, директор ове фирме, каже да ће ускоро бити потписан уговор са страним партнером о годишњој производњи око два милиона пресвлака за намјештај. У погону "Сконтопрома" запослено је 270 радника.

Некадашњи гигант Фабрика целулозе и папира "ЦЕЛПAК" је у стечају. Мање, више зна се његова судбина, али се не зна куда ће радници.

Ова некада моћна фабрика имала је све услове за модерну и јефтину производњу. Имала је изграђену

инфраструктуру, близину сировинске базе, тржиште за своје производе, јаке пословне партнере, кадрове... Ипак, све то није било довољно да се и у минулим годинама одржи континуитет производње, безболније изађе из економске кризе и успјешно прође кроз приватизацију.

Приједор припрема Стратегију економског развоја 2008-2012. године која ће означити куда и како даље. 

- Пред нама су бољи дани. Својим радом смо колико, толико допринијели да кренемо брже у развој. Од некакве црне рупе, Приједор је постао средина у коју долазе инвеститори - рекао је недавно начелник општине Приједор Марко Павић.

Aнализе које се проводе на подручју ове општине показују да млади људи све више желе овдје и да остану. То је велико охрабрење за све грађане. Ситуација је боља него у неким другим градовима у Републици Српској.

Општина Приједор има највећи пораст размјене са иностранством, због извозних послова предузећа "Митал", "Сконтопром",  "Мира" и "Приједорчанка".

Извоз и увоз

У Приједору има око 3000 мањих предузећа различите дјелатности. Поред услужног сектора и трговине ту су и прерађивачи у дрвној, металној, текстилној и прехрамбеној индустрији. Вриједност увоза у 2007. години био је 120.6 милиона марака, а извоз 165.4 милиона. Покривеност увоза извозом  била је 137 одсто. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.