Економска и социјална слика Републике Српске (XVIX)

Њиве неоране, предузећа у стечају

У челиначкој општини промијенили су се и становници  и структура привреде. У општини у којој је застао развој и индустрије и пољопривреде запослено је око три хиљаде људи. Дјечије обданиште у Челинцу напола је попуњено, што говори о спором прираштају. Многи Челинчани отишли су у далеке земље и градове за послом

Челинац је међу најнасељенијим општинама у Републици Српској. Самим тим, овдје је више социјалних и економских тешкоћа. На списку грађана који имају право на туђу његу и помоћ налази се чак 120 лица, а новчану помоћ прима 115 социјално угрожених становника ове мале општине. По 41 марку, колико примају, како може бити довољно!?

- Социјалну помоћ, према свом материјалном стању, заслужује много већи број породица - каже Борислав Гарић, службеник Центра за социјални рад. И Никола Ковачић, предсједник Удружења пензионера које броји близу 1.800 чланова, потврђује да је социјална слика Челинца забрињавајућа.

- Прошле године умрло је 86 пензионера у овој општини. Наши  чланови данас штеде и на лијековима и на храни - каже Ковачић.

Успорен прираштај

Број становника у односу на предратни период у Челинцу није се битно промијенио, али због великих сељакања током и послије рата, измијенила се структура становника. Негативан је природни прираштај.

По задњем попису који је обављен 1991. године, у Челинцу је живјело око 17.000 Срба, близу 1.500 муслимана (Бошњака) и 500 становника осталих националности. На посљедњим изборима било је регистровано нешто мање од 14.000 пунољетних Челинчана.

Три основне школе имају 2.000 ђака, а Средња школа у Челинцу око 500 средњошколаца, колико их приближно похађа и неку од бањолучких средњих школа. Предшколске дјеце једва да има укупно хиљаду.

- Иако се бројно стање у нашем обданишту повећава, још увијек смо попуњени можда напола. У вртићу имамо стотињак дјеце, а отворили смо и двије дјечије играонице у селима Стара Дубрава и Јошавка - каже Љиља Шикман, директор Дјечијег вртића "Невен".

Стубови челиначке привреде некада су били текстилни комбинат "Свила", произвођач дијелова за аутоматику "Чајавец" и произвођачи грађевинског материјала "Мермер" и "Хидрат".

- У Челинцу нема више од 3.000 запослених. Од тог броја готово трећина су буyетски корисници. Само "Свила", у којој је завршен стечајни поступак, и "Чајавец", који одавно не ради, а налази се у стечају, до рата су запошљавали близу 1.500 радника. У приватном предузетништву четири су дрвопрерађивача - ("Фачо", "Гранит", "Еуродрвекс" и "Делфин") те предузећа "Викекс", "Металнову", "Флор", "Мермер", Фабрика креча и "Мадру". У њима укупно ради нешто више од 600 радника. Осталих 700 фирми углавном су мале занатске и услужне радње - прича Дејан Aлексић, директор Развојне агенције у Челинцу.

Доста је необрађене земље, а многа предузећа ставила су катанац на капије!

Жито за прехрану

Пољопривреда је такође у тешкој ситуацији и више је усмјерена на прехрану домаћинстава него у развој. Све су то мала имања па је прошле године тек седамдесетак пољопривредника остварило право на подстицајна средства. Само је једно пољопривредно предузеће - Фарма пилића "Дамјановић".

Ипак, није све тако црно. Прошле и ове године у развој инфраструктуре у челиначкој општини Влада РС уложила је и уложиће више од осам милиона марака. Општина из кредитног задужења обезбиједиће још четири милиона. Начелник општине Момчило Зељковић очекује да ће то помоћи развој општине и унаприједити живот овдје, те помоћи да се општина извуче из неразвијености.

"Трбухом за крухом" у иностранство, претежно у Италију, отишло је много Челинчана. Нико не зна тачан број, али је доста отишло. Већ годинама у Бранешцима, највећем и једном од најразвијенијих челиначких села, кружи прича да више дјеце из овог села похађа основну школу у Италији него у завичају. Забрињава то што најновија генерација "гастарбајтера" врло брзо прекида везе са завичајем.

Чим обезбиједе све "папире" у мјесту гдје пронађу запослење, они ријеше стамбени проблем и одмах преведу своју породицу. Као што се зна, оне прве генерације радника који су "на привременом раду у иностранству" остајали до пензије, готово сав зарађени новац слали су породици у завичају и тако значајно побољшавали економску и социјалну слику. Сигурно је да би у иностранство, да могу добити визе, радо отишли и они који се налази на челиначком Бироу рада. На том списку је око 1.600 лица, међу којима је више од двадесет са факултетском дипломом.

Имовина 

Велики број бошњачких породица замијениле су своју имовину са породицама српске националности, које су дошле из Федерације БиХ. Многа села су опустјела, а никло је више приградских насеља у којима се, како тако, рјешавају стамбени проблеми. Ту су се доселиле не само расељене породице, него и они из села ове општине.

**********

Међу 145 новорођених у Челинцу у 2007. години је и мала Кинескиња Јиа Лу

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.