Економска и социјална слика Републике Српске (XVI)

Тешко бреме успорене транзиције

У 25 насељених мјеста у 14 власеничких мјесних заједница живи око 16.000 становника. Предузећа предуго чекају стечај. Транзиција узима данак. На листи незапослених у Власеници дванаесторо са високом стручном спремом. Власеничани своју будућност виде у јачању зимског туризма и развијању Зимског планинског центра "Игришта"

До краја осамдесетих година општина Власеница, којој је до априла 1992. године припадало и подручје данашње општине Милићи, по развијености била је у врху на листи развијених у тадашњој БиХ. Овдје је, по попису из 1991. године, на простору од 532 квадратна километра, живјело 33.780 становника.

Послије издвајања Милића, Власеница се смањила на 234 квадратна километра. На том подручју, у 14 мјесних заједница и 25 насељених мјеста, живи око 16.000 становника.

Према подацима Одсјека Министарства за избјеглице и расељена лица у Власеници, имовина је враћена свим предратним власницима. На својим имањима у обновљеним кућама  сада  живи 1.681 повратник. У овој општини запослено  је 1.760 радника, од чега око пет стотина у јавном сектору. У акционарским друштвима их има 670, док је код предузетника регистровано 300 запослених. У дионичарским друштвима, према посљедњим подацима, ради 287 људи из Власенице и околине.

Вишак радника

Према евиденцији Бироа за запошљавање у Власеници, посао тражи 1.700 радника. На списку незапослених највише је неквалификованих радника - више од 600. На листи незапослених је и дванаесторо лица са високом стручном спремом.

У Средњошколском центру "Милорад Влачић" школује се пет стотина ђака, а на факултетима са подручја ове општине 400 студената. Студирају углавном на факултетима у Београду, Новом Саду, Бањој Луци, Источном Сарајеву и Бијељини. За 42 редовна студента мјесечну стипендију од 100 марака обезбјеђује општина Власеница.

Млади, посебно студенти и средњошколци, не гледају баш са оптимизмом на своју будућност овдје. Јелена Лазаревић је матурант Гимназије и један од најбољих ученика у Средњошколском центру "Милорад Влачић". Побјеђивала је на школским такмичењима из математике. Власенички ђаци познати су по даровитости и стваралаштву. Иван Yинкић, гимназијалац, још као средњошколац положио је пријемни на Aкадемији за ликовну уметност у Београду, гдје сада студира. Сви знају и за основца Милована Мајсторовића, већ доказаног математичара на великим такмичењима.

- Намјеравам да наставим школовање на неком од факултета. Немам намјеру да живот наставим у родној Власеници. То исто мисле и двије моје старије сестре, које успјешно студирају у Новом Саду. Основни разлог је што је данас очигледно да Власеница младим људима не обећава перспективу - каже Јелена. Тако, како рече, размишљају и њени другови из школе.

На подручју Власенице ради 48 предузећа. Овдје је  регистровано и 350 занатских и предузетничких радњи.

Носиоци читавог привредног развоја до 1992. године били су Фабрика алуминијумских производа "Aлпро", Фабрика позамантерије "Еластик", Фабрика стилског намјештаја "10. август", Радна организација "Бирач", Грађевинско предузеће "Радник", Трговачко предузеће "Робопром" и Угоститељско-туристичко предузеће "Звијезда". Неки су у стечају, а неке то чека. Фабрика "10. август" треба да почне са радом, а запошљаваће око 150 радника.

Од свих њих данас добро раде "Aлпро" и Шумско газдинство "Бирач". Некада највећа фабрика позамантерије у бившој Југославији, "Еластик" је до стечаја, 1. јула 2005. године, запошљавао 150 радника.

Сарадња са Грцима

У предузећу "Aлпро" прије три године извршена је  приватизација. Нови власник је позната грчка фирма "Aлумил". Прошле године запослено је 166 радника, а три пута је повећана производња.

- Планом производње за 2008. у "Aлпру" би годишње требало да произведу 4.150 тона алуминијумских профила, што је у односу на 2006. годину велико повећање - тврди Милош Савић, генерални директор "Aлпра".

У досадашњим стечајним пословима у овдашњој привреди пензионисано је доста радника. Стечај је спроведен и у "Робопрому". Тешку ситуацију у привреди Власенице објашњава начелник општине Драгомир Ступар. Није, како он прича, било ни политичког јединства око развоја да би кренули напријед.

- Велики број Власеничана је у печалби у Србији, Русији, Црној Гори и Словенији, а они који траже посао у Власеници до њега врло тешко долазе. Међутим, реализација неколико планова које су донијели Скупштина општине и управа требало би да допринесе оживљавању неких привредних дјелатности - каже Драгомир Ступар.

Усвајањем регулационог плана за подручје Јавора биће омогућена приватизација Зимско-планинског центра "Игришта", који је велики туристички потенцијал.                                                 

(Наставиће се)

Здравство

На подручју власеничке општине 3.215 грађана су носиоци осигурања, док је здравствено осигурано укупно 4.740 лица. То је мање од трећине свих становника ове општине. Тиме се на посебан начин осликава тежак положај већине Власеничана у овим временима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.