Економска и социјална слика Републике Српске (XI)

Живот између планине и равнице

Невесињу су близу море, планине и равнице. Некадашњу текстилну индустрију замјењује пољопривреда. Половина свршених средњошколаца нађе посао у својој општини. Како живјети на великом крашком пољу? Изградњом коридора 5Ц Невесиње ће бити ближе Европи. У невесињским предузећима око 2.200 радника

У брдско-планинском рејону високе Херцеговине, са просјечном надморском висином од 860 метара, смјестила се општина Невесиње, источно од Мостара.

Надвисују је планине Вележ, Црвањ, Црна Гора, Снијежница, Бјеласица. Ту је велико крашко поље површине 17.000 хектара, куда протиче понорница Заломка. Захвата површину од 1.040 квадратних километара, између мора, планине и равнице.

Општина Невесиње је на повољном географском положају. Најважнија саобраћајница је магистрални пут Мостар - Невесиње - Гацко, јер повезује магистралне правце Сарајево - Мостар и Сарајево - Фоча - Требиње - Дубровник, повезујући централну са Источном Херцеговином.

Невесиње је од Мостара 35 километара, гдје је аеродром, жељезница и остала инфраструктура којом је овај дио Херцеговине повезан са осталим регионима. На подручју општине Невесиње, под високим шумама четинара и лишћара, налази се 6.658 хектара и највећим дијелом се користе за потребе дрвопрерађивачке индустрије. Под пољопривредним земљиштем налази се готово 11.000 хектара. Планински пашњак Морине обухвата 2.040 хектара и идеалан је за узгој ситне стоке. Сељаци имају око 7.500 говеда, 30.000 оваца и 4.000 свиња у товној сезони. Од руда има налазишта боксита и угља, чија економска валоризација није утврђена. Невесиње пружа велике могућности у производњи житарица, воћа, поврћа и меса, и конкурише као средина на чијем подручју се може производити здрава храна.

Пут за Европу

Изградњом коридора 5Ц Невесиње ће бити свега 30 километара удаљено од најсавременије комуникације којом ће бити повезана централна са југоисточном Европом.

Општина је расцјепкана у 14 мјесних заједница, са 57 насељених мјеста. По површини спада у веће општине Републике Српске и заузима 1.040 квадратних километара. У 57 насеља са 5.261 домаћинством живи нешто више од 18.200 становника. Од тога  готово десет хиљада чине старосједиоци. Остало су избјегли и расељени. Овдје има и око 2.500 пензионера. Старијих од 60 година је чак 4500. Такође, више од 500 су лица без породичног старања.

Ово подручје је одувијек било миграционо. До рата су биле карактеристичне интерне миграције село-град, условљене углавном индустријализацијом.

Према попису становништва из 1991. године, у општини Невесиње живјело  је 14.414 становника. У току 1992. године, избијањем рата у БиХ, дошло је до великог егзодуса становништва. У том периоду кроз општину Невесиње прошло је више од 30.000 људи.

Данас је у Невесињу запослено око 2.200 људи. Прије рата највише запослених било је у текстилној, металској и дрвној индустрији, те у пољопривреди, угоститељству, грађевинарству и другим дјелатностима.

Сада је много већи број незапослених него оних који имају какав-такав посао. На евиденцији незапослених на Бироу за запошљавање у Невесињу је нешто више од 2.700 радника. Од укупног броја становника, здравствено осигураних је 14.917 лица.

Осим основних школа, у овој херцеговачкој општини настава је организована у Средњошколском центру "Aлекса Шантић". Ту су се школовале бројне генерације ученика. Они данас представљају готово половину свих запослених у овдашњој привреди и јавним установама.

У Средњошколском центру сада се школују гимназијалци,  машинци, аутомеханичари, економски техничари, пословно-правни техничари, трговци, медицинске сестре и  фармацеутски техничари.

Неред на тржишту

Текстилна индустрија Невесиња прије рата запошљавала је највише радника, од укупног броја запослених у овој општини. У три предузећа: "Невесињка", "Фабрика чарапа" и "Јавор-текстил" радило је око 700 људи. Текстилне фабрике су значиле сигурност запошљавања више генерација у овој општини.

Послије 1991. године производња је сведена на минимум. Послијератни хаос на тржишту код нас и у окружењу убрзао је пропаст текстилне индустрије. Приватизацијом је уништено и оно што је могло радити и нешто привређивати.

Сада у Невесињу, ако се може говорити о раду и производњи, можемо рачунати само на "Јавор-текстил", који запошљава седамдесетак радника. То је једино предузеће које може да врати текстилну индустрију у Невесињу на предратни ниво развоја.

Иначе, Невесиње је једна од три општине у Републици Српској која је ушла у пилот-пројекат израде такозваног руралног развоја.

(Наставиће се)

Пољопривреда

Будућност Невесиња је пољопривреда. Лани је почела израда пројекта под називом "Програм руралног развоја општине Невесиње". Програмом се утврђују основе развоја пољопривреде у невесињском крају. Посебно је важна сточарска и производња љековитог биља. Ова општина има могућности за производњу здраве хране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.