Економска и социјална слика Републике Српске (X)

Обућари добри мајстори и извозници

Дервента је прије овог рата запошљавала више од 14 хиљада радника. Данас је тај број преполовљен и тренутно у дервентским предузећима, која су приватизована, ради око седам хиљада радника. Текстилна индустрија "Укрина" има готово стотину година искуства у производњи тканина

На подручју општине Дервента живи око 43 хиљаде становника. Овдје се вратило и око седам хиљада предратних житеља Дервенте.

Многи који су расељени, иако им је имовина враћена, обновљене куће и станови, слабо се враћају у своја предратна пребивалишта. Станове углавном продају, а куће одржавају и посјећују, иако се још нису трајно вратили. Од укупног броја становника у дервентској општини, већина су Срби.

Дервента је прије овог рата запошљавала више од 14 хиљада радника. Данас је тај број преполовљен и тренутно у дервентским предузећима, која су приватизована, ради око седам хиљада радника.

Као и раније, највећи број Дервенћана ради у обућарској индустрији. У девет предузећа која се баве производњом обуће запослено је око хиљаду радника. 

Ципеле за Италију

И највеће предузеће у Дервенти по броју запослених, "Санино", чији је власник Радован Пазуревић, такође производи обућу. Ова фирма запошљава 638 радника. Предузеће израђује углавном горње дијелове обуће.

Пазуревић каже да је "Санино" са радом почео још 1999. године. Дневна производња обуће у овом предузећу је око 5.000 пари, од чега 300 пари готових ципела. Цјелокупна производња се извози у Италију, Њемачку, Aустрију и друге европске земље. Предузеће "Санино" је међу десет највећих извозника у Републици Српској. Лани је од извоза ово предузеће остварило добит од пет милиона марка.

Поред "Санина", веће предузеће које се бави производњом обуће регистровано је као "Баја компани", а има и више мањих предузећа чији су власници италијански грађани.

Осим обућара, у Дервенти успјешно ради и Фабрика за производњу цијеви "Унис" и "Механика". Однедавно у бившој Индустрији текстила "Укрина" ради и предузеће за израду чарапа. Власник је фирма "Леди" из Италије.

Од младих људи Ненад Симић, иако му је тек 27 година, има властито предузеће. Он је власник приватних новина "Посавске новости". Каже да млади у граду на Укрини треба да остану у овом граду и да својим радом допринесу развоју општине. Поручује младим Дервенћанима да своју судбину узму у своје руке и сами о њој одлучују. Перспектива је у властитом раду - поручује Симић и као примјер узима свој рад.

На Бироу рада у Дервенти као незапослено се води двије хиљаде лица. У овдашњој привреди само је бивша Фабрика обуће "Демос" под стечајем. Сва остала предузећа су приватизована, док "Инсталатер" послије рата није ни почињао са радом. Потпуно је уништен.

У Дервенти има 250 студената, а у двије средње школе наставу похађа 1.300 ученика. Проблем је што се ђаци школују махом за занимања која нису потребна овдашњој привреди ни установама. Превише је гимназијалаца и оних који иду у Економску школу или постану кувари и трговци.

У Дервенти су најтраженији обућари. До сада се нико од свршених основаца није опредјељивао за ово занимање. Овдашња предузећа која се баве производњом обуће присиљена су да преквалификацијама долазе до радне снаге.

- На овај начин оштећена су и сва лица која преквалификацијама стичу полуквалификована звања - каже директор "Санина" Радован Пазуревић.

Према подацима Дома здравља, готово све становништво општине Дервента на неки начин је здравствено осигурано. Један број повратника посао је нашао у овдашњим предузећима, док остали или живе од пензија или нешто сами раде. Дервента је општина која је током рата претрпјела велика разарања и из које је отишао дио њених становника. Обнова споро тече, а готово половина општине је слабо насељена.

Застој у развоју

Прије посљедњег рата Дервента се сврставала у горњи дио средње развијених општина у Босни и Херцеговини. У индустрији текстила, коже и обуће, црне металургије и металопривреде, у пољопривредној производњи, грађевинарству, графичкој индустрији и другим пратећим дјелатностима било је, рекосмо, готово 14.000 запослених.

Текстилна индустрија "Укрина", са деведесет година дугом традицијом у производњи тканина и плетенина са убаченом потком, 1991. године достигла је производњу од 10 милиона квадратних метара тканине, а произвођени су и заштитна опрема, кухињска галантерија и постељина.

Фабрика шавних цијеви "Унис" имала је прије рата годишњу производњу од 40 хиљада тона цијеви, цијевних елемената и производа финалне прераде. У Фабрици обуће "Демос" прије рата дневно је произвођено 15 хиљада пари обуће, од чега је око 90 одсто било намијењено за извоз. Једном ријечју, дервентска привреда данас, као и прије рата, постаје препознатљива прије свега по обућарској и металској индустрији, а и производња текстила полако се опоравља.

Извоз 

Цјелокупна производња обуће у Дервенти се извози у Италију, Њемачку, Aустрију и друге европске земље. Предузеће "Санино" је међу десет највећих извозника у Републици Српској. Лани је од извоза ово предузеће остварило добит од пет милиона марка.

Произвођачи обуће у Дервенти традиционално су добри извозници и имају сигурно тржиште у Европи.

(Наставиће се)

***********

Кувари и трговци у Дервенти најбрже нађу посао 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.