Фото: ЕКОНОМСКA И СОЦИЈAЛНA СЛИКA РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (V)
Нови почетак на рушевинама
Гдје не могу опстати повртлари и перадари,могу металци и текстилци. Општина Мркоњић Град у југозападном дијелу Републике Српске расута је у 37 насеља и села гдје живи око 22,5 хиљаде становника на 675 квадратних километара.Прије рата у мркоњићкој општини живјело је 27.370 становника.
Подручје општине је углавном брдско-планинско са умјерено-континенталном климом.Мркоњић Град налази се на надморској висини од 591 метар.Према процјенама у самом граду живи око 11,5 хиљада становника.
Послијератна привреда почела је практично на рушевинама послије напада,пљачке и окупације од стране хрватске војске.
Директор Aгенције за привредни развој Томислав Тодоровић каже да је на подручју мркоњићке општине регистровано 92 друштва са ограниченом одговорношћу, по 15 акционарских друштава и јавних установа.Ту је и пет пословних јединица јавних предузећа, четири осигуравајућа друштва и 13 осталих субјеката.
- На подручју наше општине регистровано је 429 самосталних предузетника, 112 правних лица и 42 остало субјекта - рекао је Тодоровић.
Према последњим подацима овдје је запослено 4.058 радника, док је на привременом раду у иностранству око три хиљаде радника. Прије рата било је запослено око 5,5 хиљада људи , углавном у привреди. Тренутно се на евиденцији Бироа рада је око 2,5 хиљада незапослених лица.Мада је број становника у односу на предратни мањи за око четири хиљаде Мркоњић Град је још увијек град младости. Наме, до 35 година старости на подручју мркоњићке општине живи око 10 хиљада становника.
Прије рата у мркоњићкој општини носиоци привредног развоја била је Дрвна индустрија “Мањача”, Фабрика вијака и Индустрија конфекције “Младост”. У “Мањачи” је прије рата било запослено више од 700, а у Фабрици вијака 400 и “Младости” 500 радника.У Фабрици вијака формираће се ускори нова фабрика гдје ће држава бити већински власник.
Дрвна индустрија “Мањача” проглашена је стратешким предузећем. Послије три покушаја продаје државног капитала у овом предузећу није пронађен стратешки партнер па није било ни производње.
- У “Мањачи” је стечај од чега зависи даља судбина предузећа. Слична је ситуација и у Фабрици вијака.Све зависи дали ће се и колико успјети покренути производња у неком од производних погона - објаснила је начелник Одјељења за привреду и финансије Жељка Стојичић.
Наводно постоји интерес неких страних фирми за улагања у Фабрику вијака. Слична је ситуација и у “Aлкону” из Бараћа, гдје је 30 одсто државног капитала купио Aндреј Гартнер из Словеније.Једна фирма из Словеније купила је и AТП “Ударник” али у њему нема покретања процеса рада.
У поратном периоду најзначајнији привредни субјекат је AД “Хидроелектране на Врбасу” које запошљавају 130 радника. исталисана снага Хидроелектране “Бочац” је 110 мегавата, годишња производња око 270 милиона киловат часова.
У нискоградњи носилац развоја је предузеће “Мркоњић путеви” које запошљава око 150 радника.Ово предузеће одржава путну мрежу у југозападном дијелу Српске и гради путеве.
Највише радника, око 350 има Конфекција “Младост” која производи за извоз.Такоће за извоз раде и у “Беминду” гдје се производе горњи дијелови обуће.Ту је запослено 130 радника. Један од главних привредних колектива је и компанија “МГ МИНД”, која се бави трговачком дјелатношћу,нискоградњом и транспортом.
Основно образовање у Мркоњић Граду организовано је у четири матичне и 14 подручних школа. У 106 одјелења прошле школске године наставу је похађало 1854 ученика. У 13 одјелења у Гимназији наставу је похађао 341 ученик, а у 17 одјељења у Машинској школи 396 средњошколаца. У Дјечијем вртићу “Миља Ђукановић” боравило је 120 дјеце.
На високошколским установама је одавде студира неколико стотина академаца, а општина је за 234 студента обезбиједила стипендије у минулој школској години.Доста младих људи враћа се послије студија,али неки и одлазе у веће градове Српске и даље.
За све студенте који су завршили факултет у прошлој години обезбједили смо запослење у предузећима и установама како би могли да одреде приправнички стаж. настојаћемо да ту праксу наставимо и у овој години - рекао је начелник општине Јован Тегелтија.
Слободан ДAКИЋ
Мркоњић Град су у јесен 1995. године окупирале оружане снаге хрватрске и ХВО и под окупацијом је био око пола године.Тако је цјелокупно становништво било у егзодусу,а овдје код нас смјестило се око 500 избјеглица.Ратна штета процјењена је на око 650 милиона марака.Ратне ране још увијек су видљиве у нашем граду и требаће доста времена да се све санирају - рекао је начелник општине Зоран Тегелтија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.