Економска и социјална слика Републике Српске (III)

Руда која живот значи

Регион Бања Лука обухвата 21 општину површине 8.936 квадратних километра гдје живи око 700.000 људи. Aгрокомплекс представља око 50 одсто укупне површине региона. Највеће благо представља руда жељеза у Љубији и Омарској, рудници боксита, гипса... 

Бар једна грана привреде или бар једна фабрика покреће читав развој градова и општина. Привредним хроничарима у сјећању су велики комбинати: УНИС, “Инцел” Бања Лука, ПИК “Младен Стојановић” Нова Топола, “Фабрика алата” Требиње, “Целпак” Приједор, “Рудници” Љубија... Сви они били су били носиоци развоја привреде општине и региона. Aли већина их је неповратно закапијана, радници којекуда, све је нестало, машине зарђале...

Тешко је и богатијем друштву послије рата подизати привреду. То је почетак као на ливади. Влада Републике Српске израдила је програм стимулације и развоја оних фабрика и предузећа који би могли покренути и остале. Таква економска политика важи од сада па  надаље.

Регион Бања Лука обухвата 21 општину укупне површине 8.936 квадратних километра. На овом региону живи око 700.000, негдје око половине становништва Републике Српске.                                  

Богатство пољопривреде

Пољопривредни комплекс представља око половине укупне површине. Пољопривредне површине представљају равничарски и брдски терени и брдско-планински простор.

Дијеле се на оранице и баште 50,7 одсто, ливаде и пашњаци 45,5 и остало 3,8 одсто. Шуме (четинари, лишћари) и необрасло шумско земљиште покривају  површину од око 300.000 хектара.

Рудно благо представља  руда гвожђа (52-55одсто) - Љубија, Омарска, боксит - Мркоњић Град, гипс - Нови Град, Шипово, цементни лапор - Нови Град, Рамићи,   кречњак, Фабрика креча - Укрина, грађевински шљунак и пијесак - Градишка и Србац.

У пољопривреди најзаступљеније је ратарство (узгој поврћа и житарица), воћарство (јабука, крушка, шљива) сточарство и рибарство (узгој пастрмке, шарана...). У прехрамбеној индустрији доминантна је производња меса, прерада млијека, прерада воћа и поврћа, млинска, пекарска, кондиторска, те производња тјестенине. У овој грани привреде има 377 предузећа што чини 8,4 одсто укупно регистрованих фирми.

У дрвопрерађивачкој индустрији је резана грађа и производња финалних производа од дрвета (намјештај  и конструкције). У овој грани привреде регистровано је 348 предузећа.

Целулозно-папирна индустрија,  издавачка и штампарска дјелатност заузимају важно мјесто у индустријској производњи. Предузећа се баве производњм папира, картона, амбалаже и производа од папира, те новинско- издавачком дјелатношћу. Ове привредне гране организоване су на регији у 56 углавном малих предузећа.

Текстилна и кожарско-прерађивачка индустрија обједињује конфекцију, рубље и обућу. Око 90 одсто предузећа овог дијела привреде ради искључиво услужне послове. Ова грана је зависна од увоза сировина: влакана и коже. Aктивна су 162 предузећа. 

Електро, хемијска и гумарска индустрија обухвата производњу опреме за дистрибуцију електричне енергије, опреме за моторна возила, контролних инструмената, ортопедских помагала, боја и пигмената, вјештачких ђубрива, пластичних маса и етеричних уља. Сада ради са мањим прекидима 175 фирми.

Металургија, прерада метала, индустрија неметала обухвата црну и обојену металургију, прераду метала, машиноградњу,                                                          производњу саобраћајних средстава, производњу керамичких предмета, ватросталних производа, те азбеста и каолина. У овој грани привреде дјелује 247 предузећа. Бањолучки регион има највеће учешће у укупном броју малих и средњих предузећа у Републици Српској. У овом дијелу Српске послује  4472 предузећа и 8.700 разних занатских радњи.

 Хиљаде студената   

До сада је регистровано 3858 приватних предузећа, 549 фирми са још увијек већинским капиталом и 65 задружних предузећа. Укупан број запослених у малим и средњим предузећима још прије три године достигао је 68.141 ( што је 45,5 одсто од укупног броја запослених у малим и средњим предузећима у Републици Српској). У такозваним микро предузећима запослено је 7.114 , у малим 19.632, а у средњим 41. 395 радника.

Бања Лука је град младих, културе, спорта...
Потврда томе је и чињеница да је универзитетски град у којем тренутно има 14.216 студената. Поред будућих академских грађана, у граду се школује више од 11.000 средњошколаца и око 16.500 основаца.

Дјеловање младих се углавном своди на учешће у реализацији појединих пројеката кроз чланство у омладинским невладиним организацијама. Они који желе да истински анимирају младе и омогуће им да испоље своју креативност јесу управо студентске или невладине организације.

Град младих

Крајем маја 2003. године у Бањој Луци отворен је Међународни центар за културу мира под називом Млади амбасадори мира. Том приликом град Бања Лука званично је понио титулу међународног града младих, спорта и културе мира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.